Економске мере Владе умириле привреднике, али сада се траже конкретни кораци

Трећа онлајн конференција „Бизнис у изазовним временима” даје одговор на питање могу ли банке финансијски да испрате програм економских мера које је донела Влада Србије

Чињеница да је Влада Републике Србије представила сет економских мера према привреди доприноси смањивању страха и забринутости привредника, повећава извесност и предвидивост у времену кад је важна солидарност и подршка најугроженијима, закључено је на трећој онлајн конференцији „Бизнис у изазовним временима”, у организацији Српске асоцијације менаџера и Центра за технолошко предузетништво и иновације ICT Hub.

„Економске мере су добре, највише су усмерене на сектор малих и средњих предузећа, предузетнике, како да пробају да преброде овај тежак период. Први корак је направљен и важно је да је бизнис окружење схватило да држава жели да стане иза привреде. Оно што недостаје је јасноћа у имплементацији мера, појашњење како ће се све технички примењивати и надам се да ће то бити следећи кораци", каже Драгољуб Дамљановић, председник УО САМ и додаје да је потребно увести флексибилност у Закону о раду како би се повећао проценат очувања радних места.

Очекује се да наредне недеље буду позната и званична тумачења сета економских мера. Привредна комора Србије је већ упутила званичну иницијативу Влади Републике Србије, која је позитивно прихваћена и која подстиче давање јасних инструкција за послодавце, запослене и грађане.

„Задовољан сам што смо мере добили овом брзином, пре свега због предвидивости. Из искуства других земаља видимо да је после оваквих корака дошло и до веће стабилности на тржишту, што ће се вероватно прелити и код нас. Микро, мала и средња предузећа су добили гаранцију да ће се највећи део мера односити на њих, а према расположивим информацијама очекујемо да ће средином маја бити прва исплата првог минималца. Јако је битно и да привреда схвати да мора да поднесе део кризе. У овом тренутку не смемо довести државу у додатну финансијску кризу, јер је приоритет функционисање државе на другим нивоима", каже Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, аналитику, услуге, сервисе и пакете производа Привредне коморе Србије.

Прве коментаре сета економских мера Владе Републике Србије, као и одговоре на питања на који начин ће банке помоћи у њиховој имплементацији и која је улога банака у кризним временима, изнели су и представници банака.

„Сада су у првом плану дигитални канали, е-банкинг и м-банкинг и то је прилика да се већи део друштва усмери ка њима. Банке су оспособиле своје мреже да буду на располагању свим клијентима, да платни систем функционише, а поготово да се организујемо да логистички сви пензионери добију своје пензије на време. Капитализованост и ликвидност су најважнији. Препорука је да будемо солидарни, да оставимо простор најугроженијима и да мере примарно користимо за угрожене секторе", каже Јелена Галић, председница Извршног одбора АИК банке.

Банкарски сектор је поред државе, главна спона и подршка привреди.

„Допринос банака је преко две милијарде евра који су замрзнути и које банке неће наплатити кроз камату или главницу у наредних 90 дана. Ипак, важно је да чувамо људе, запослене, имамо одговорност према њима, али и да обезбедимо несметано пословање. У овом тренутку успоренија је кредитна активност и анализом смо дошли до податка да је на нивоу свих банака 35 одсто мање упита ка кредитном бироу. Клијенти су обазривији, не желе да се задужују", каже Предраг Михајловић, председник Извршног одбора ОТП банке и председник УО Удружења банака, и додаје да није приоритет да се раде велике инвестиције.

Европска инвестициона банка ће у првој фази са више од 40 милијарди евра подржати Европу да обнови кључне секторе који су највише погођени кризом. У Србији ће наставити да подржава предузетнике кроз финансијске пакете које реализује у сарадњи са локалним банкама.

„У питању је више од 75 милиона евра у оквиру активних кредитних линија за МСП, а извесна средства биће доступна и за микропредузећа. Одмах ће бити доступне и гаранције комерцијалним банкама да лакше поднесу ризик финансирања привреде, кроз које се може мобилизовати 400 милиона евра без одлагања. Већина средстава може бити и пренамењена са инвестиционих ка обртним средствима. Припремамо и нове финансијске пакете за овај регион који ће помоћи привреди да се лакше опорави од тешких последица које се очекују. Наставићемо да помажемо и јачање здравственог система Србије за шта смо до сада наменили 250 милиона евра", истакла је Дубравка Негре, шефица Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан.