Ипсос: Грађани верују здравственим радницима, нема хомогеног става о протесту

Више од 60 одсто грађана верује здравственим радницима у вези са коронавирусом, док је подршка Кризном штабу нешто нижа, показало је истраживање Ипсоса. Када је реч о протестима грађана, испитаници немају хомоген став о разлозима окупљања.

Директор Сектора за истраживање јавног мњења Ипсос стратеџик маркетинга Марко Уљаревић рекао је за РТС да су током првог таласа епидемије имали континуирано истраживање у којем су мерили различите параметре који се односе на епидемиолошку ситуацију.

"Једна од важних ствари је била забринутост или страх грађана да ће они бити заражени или неко од чланова њихове породице коронавирусом", казао је Уљаревић гостујући у емисији Око магазин.

Рекао је да је у априлу било око 78 одсто људи који су говорили да су веома или умерено забринути да ће они лично бити заражени или чланови њихове породице.

"Сада када смо поновили то исто питање на истом узорку, добили смо идентичан проценат – 70 посто људи је и даље забринуто, али видели смо једну битну промену. Структура бриге се променила. У априлу смо имали неких 34 посто људи који су говорили да су веома забринути, сада их је 12 процентних поена више, односно 46 посто људи каже да су веома забринути да могу бити заражени короном, или они или чланови њихове породице", истакао је Уљаревић.

Уљаревић је додао да расте страх током другог таласа и да и он познаје људе који су заражени, што није био случај током првог таласа.

Поверење у медицинске раднике има 61 одсто грађана 

Када је реч о поверењу грађана у медицинске раднике, Уљаревић је рекао да је током првог таласа 61 одсто грађана имало поверење у оно што раде здравствени радници.

"Током тог периода који смо ми пратили, поверење у здравствене раднике је порасло на 74 одсто, а неповерење је пало на седам одсто. Сад кад смо поновили то исто питање у овом таласу, добили смо 67 одсто људи да верује, а 11 посто да не верује", нагласио је Уљаревић.

Истиче да Кризни штаб има нешто нижи ниво поверења, када се говори о здравственим радницима.

"Ми, нажалост, нисмо мерили поверење у Кризни штаб у првом таласу, тако да не могу да говорим да ли је оно сад мање или веће, али могу да вам кажем из нашег другог истраживања где ми меримо утисак о институцијама. Војска је број један са 64 посто позитивних", казао је Уљаревић и додао да се на другом месту налази председник Републике са 59 процената.

Навео је да се Кризни штаб налази на трећем месту са 56 процената испитаника који имају позитиван утисак о институцијама, док је на четвртом месту црква са 51 одсто.

Марко Уљаревић је рекао да је у првом таласу генерална подршка рестриктивним мерама била више од 90 процената и да су наишли на критике како толико висока подршка није могућа. 

"Ми смо тада имали високу подршку мерама полицијског часа. Око 70 процената, ишла је јако високо. Сада та подршка затварању је значајно мања. Она се креће око 50 посто", навео је Уљаревић.

Нема хомогености у ставовима према протесту 

Говорећи о протестима, Уљаревић је нагласио да је за грађане Србије карактеристично да немају хомогеност у ставовима према протесту.

"Као разлоге протеста, ту имате сијасет различитих идеја које иду од тога да се промени власт, да сменимо Вучића, имамо да сменимо Кризни штаб, Косово, 5Г", рекао је Уљаревић и додао да су испитаници навели више од 17 различитих одговора о разлозима протеста грађана.

Наглашава да су ставови грађана шаролики и да се чини да је тешко да се један део јавности окупи око једне идеје за коју би се добила шира подршка.

"Оно што они виде најчешће јесте да су усмерени против власти, друго што виде је да су усмерени, један део је самим тим против Кризног штаба. Онда имате Косово, па имате један део грађана који су генерално незадовољни", истакао је Уљаревић.

Додао је да око 23 одсто грађана који су учествовали у анкети сматра да су протести грађана били спонтани, а око 46 одсто испитаника верује да су демонстрације организоване од самог почетка. Четвртина испитаних сматра, како каже Уљаревић, да су протести почели спонтано, а да их је касније преузео неко.

"Грађани најчешће одговорност за организацију алоцирају на опозицију, затим следе стране службе и онда су на трећем месту са неких 15-16 одсто десничарске и екстремистичке групе", истакао је Уљаревић и додао да постоји мали проценат који сматра да је протесте организовала власт.

Када је реч о интервенцији полиције током протеста, Уљаревић је навео да је једна трећина испитаника оценила да је полиција употребила прекомерну силу, једна трећина сматра да је полиција реаговала у складу са овлашћењима, док је 27 процената оценило да је полиција требало интервенише одлучније и јаче у заштити институција.

Нема промене у подршци СНС-у, опала подршка СПС-у

Уљаревић је навео да се после протеста подршка СНС-у није променила, али да је подршка СПС-у упркос високом личном рејтингу Ивице Дачића опала.

Додао је да се рејтинг Савеза за Србију налази на око шест процената, док странка Александра Шапића има подршку од око пет одсто.

Говорећи о листама које нису прешле цензус на изборима, Уљаревић је навео да овим листама није порасла подршка.

"Мени се чини да нема неких битнијих промена. Оно што смо имали пре избора, имамо и сад. Имамо листу око Александра Вучића која је јака, имамо ту благу промену за СПС. Имамо раст Шапића", казао је Уљаревић и додао је да би требало сачекати и видети на који начин ће бити организован политички живот.