Petnaesti mart

Petnaestog marta 1964, u Montrealu, u Hotelu Ric-Karlton, venčali su se Ričard Barton i Elizabet Tejlor, prvi put. Zapravo, prvi put su se venčali jedno s drugim. Njoj je to bio peti po redu, a njemu drugi po redu brak.

Zaljubili su se dve godine ranije, na snimanju filma Kleopatra, mada je tada ona još bila udata za Edija Fišera, a on oženjen sa Sibil Vilijams. Stupili su u tajnu vezu čija tajnost je okončana nakon što su ih paparaci snimili zajedno na jahti, pa su fotografije objavljene u tabloidima. Ima sociologa koji tvrde da je upravo sa njihovom vezom započelo ono što bi se moglo nazvati „selebriti erom". Vatikan je osudio tako očigledno brakolomstvo, a bilo je i poziva da im se zabrani ulazak u SAD.

Ipak, nakon što su se oboje razveli (njen prethodni brak je zvanično okončan samo deset dana uoči venčanja s Bartonom), stupili su u brak odmah prozvan „brakom stoleća", brak za koji su oboje govorili da će trajati večno, a trajao je deset godina i stotinu dana.

Razvedeni, međutim, nisu izdržali ni šesnaest meseci. 10. oktobra 1975. venčali su se po drugi put, i to u Nacionalnom parku Čobe, u Bocvani. Drugi brak je trajao jedva devet meseci, ali je jako pomogao stvaranju legende o večnoj ljubavi.

Barton je umro 1984, u Švajcarskoj, gde je i sahranjen. S njim je u grob spuštena i knjiga pesama Dilana Tomasa. Tejlor ga je nadživela za dvadeset i sedam godina, a sahranjena je u Kaliforniji, po jevrejskom obredu. Među sedam njenih muževa, dvojica su bili Jevreji, no ona je tvrdila da njeno preobraćenje nema nikakve veze sa bilo kim od njih, nego jedino sa sopstvenim duhovnim stremljenjima.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">