Шести март

„Ваше 'признање вере' пружило ми је изванредну радост као и ваше признање становишта да уметност има своје законе и да су, ако неко жели у њој нешто постићи, ваљани само ови закони и ништа друго. Међутим, како ово препознајемо, такође осећамо да, што је већа конфузија, то је већа одговорност за заштиту баштине која нам је дата за будућност."

Тако шестог марта 1934. аустријски композитор Антон Веберн пише свом колеги Ернсту Кренеку. Обојица композитора били су следбеници Арнолда Шенберга и његове музичке технике и филозофије. Неколико година након цитираног писма, њихови животни путеви су разилазе. Године 1938, Кренек се сели у САД где ће живети до краја живота 1991. Веберн је остао у Бечу, где је убијен непосредно након краја Другог светског рата.

Прича о његовој смрти необична је и понешто бизарна. Петнаестог септембра 1945, четврт сата пре почетка полицијског сата, Веберн је изашао испред куће да запали цигару коју му је донео зет. Овај се иначе бавио трговином на црно, као у Трећем човеку. Веберн није хтео да пуши у кући да опор мирис дувана не би сметао његовој већ уснулој унучади. Баш у то време, међутим, пред кућу је банула патрола америчке војске са задатком да због шверца ухапси управо Веберновог зета. Војник из Северне Каролине, Рејмонд Норвуд Бел, устрелио је композитора. Сведоци тврде да је управо због кајања потонуо у алкохолизам од чега је и умро већ десет година касније.