Читај ми!

Поштоваоци и пријатељи се опраштају од Милована Данојлића, Вучић: Неуморни хроничар тешких времена

Председник Републике Србије Александар Вучић, министарка културе Маја Гојковић, Српска књижевна задруга и поштоваоци дела књижевника Милована Миће Данојлића упутили су телеграме саучешћа породици и поштоваоцима.

Александар Вучић: Данојлић је и личним примером показао да је несаломив дух једини ослонац свих јаких људи

„Са великом тугом сам примио вест о смрти Милована Миће Данојлића, књижевника и ерудите, песника и критичара, космополите и човека јединственог поетског сензибилитета нашег поднебља, који је својим бритким умом и неретко огорченим пером бележио и светло и мрак људске историје, али и нашег националног усуда, увек на страни Србије и српског народа“, стоји у телеграму који је упутио председник Вучић.

„Као неуморни хроничар тешких времена у којима је стварао, Данојлић је и личним примером показао да је несаломив дух једини ослонац свих јаких људи, који се кроз живот пробијају вером у оно што раде. Осамосталио се врло рано и у живот закорачио као у дугу борбу, током које нам је несебично даривао поетику дубоког промишљања и истанчаног осећаја за етику. И управо тај огољени израз данашњице огледао се у готово свакој његовој речи и мисли, које сам неретко са великим поштовањем слушао.

Ретко ко је са тако дубоким увидом у људску стварност опевао улогу и положај песника у данашњем свету, донекле бодлеровски, као усамљеног бакљоноше чија је дужност да се речју пробија кроз магле људских слабости, страсти и грешака, али и великих дела и херојских подвига који дају наду целом човечанству.

За њега је форма без садржине означавала крај људског духа, а испразност савременог доба, наметану од оних који су оскрнавили и заборавили моралну суштину човека, сматрао је највећим падом човечанства. Презирао је лицемерје, кукавичлук и ништавило модерне цивилизације, разоткривајући беспоштедно сваки њихов траг, уносећи поетско светло истине и разоткривања у све кутке људске душе.

Како је и сам једном приликом рекао, „песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе“, али никада „не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену“.

Као таквога ћемо га памтити, уверени да ће његове речи остати путоказ свим нашим нараштајима, којима је и посветио свој живот и дело. Изражавам дубоко саучешће породици, пријатељима и колегама Милована Миће Данојлића. Нека почива у миру“, закључује свој телеграм председник Александар Вучић.

Маја Гојковић: Одлазак великог књижевника нашег времена

Потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић упутила је телеграм саучешћа поводом смрти књижевника, песника и члана САНУ, Милована Миће Данојлића, у којем је навела: 

„Са дубоким жаљењем примила сам вест о смрти Милована Миће Данојлића. Одлазак великог књижевника нашег времена, који је објавио више од 70 књига, представља ненадокнадив губитак за српску  књижевност и културу уопште.

Милован Мића Данојлић убраја се у оне савремене писце који су се са лакоћом кретали међу различитим књижевним жанровима, остављајући иза себе импозантан опус, као вечни траг и подсећање на јединствен израз и снагу аутентичности овог ствараоца. Његово дело остаје као надахнуће за многе будуће генерације.

У име Министарства културе и у своје лично име породици и пријатељима изражавам дубоко и искрено саучешће“.

Српска књижевна задруга: Милован Данојлић се придружио највећим именима српске књижевности и културе

Од 1957. године и објављивања књиге Урођенички псалми Милован Данојлић је у српску књижевност унео јединствен тваралачки ангажман, оглашавајући се, годинама и деценијама, као песник, романсијер, есејиста, путописац,преводилац, хроничар наших прилика и нарави. Увек делујући мимо и књижевних и друштвених шаблона, увек узимајући слободу за врховно начело, лако прелазећи преко свих унутаркњижевних граница, пишући и за децу и за одрасле, Данојлић је постепено израстао у јединствену фигуру српске књижевности, која подједнако води рачуна о очувању онога што смо баштинили од предака као и о потреби да се иде даље, да се долази до истински нових подручја књижевног израза.

Као неко ко добро познаје духовни хоризонт модерних времена и ко јасно осећа ништитељске импулсе у самом срцу нашег доба, Милован Данојлић је језик претворио и у извор снаге свог уметничког израза и у вредност која је, посебно у малим културама, на најјачем удару. И његова Мука са речима и његова лирска хроника Година пролази кроз авлију део су настојања да се покаже да у књижевности, али и у људском свету све почиње са речима и све се у њима окончава.

Са много разлога се може рећи да није било ничег природнијег од доласка Милована Данојлића на чело Српске књижевне задруге, пошто су се у том чину подударила лична стваралачка настојања и циљеви постављени у сам темељ једне врло важне и врло старе установе српског народа.

Предводећи годинама Српску књижевну задругу, Милован Данојлић је своја најдубља књижевна уверења и свој добро познати облик јавног деловања довео у ону врсту склада која је, упркос свим тешкоћама, омогућила и њему и Српској књижевној задрузи да очувају оно што им је остављено у наслеђе и да стигну до онога што је њихов циљ. Уписавши се, на врло високом месту, у историју СКЗ, Милован Данојлић се придружио највећим именима српске књижевности и културе.