Зашто је важно да у средњим годинама сачувате мозак за будућност и како да почнете

Пратећи како се мозак мења током живота, неуронаучници су се углавном усредсређивали на почетак и крај тог пута: на брз развој и преобликовање неуронских веза у детињству и адолесценцији, као и на пропадање повезано са старошћу.

„Средње године смо на неки начин прескочили“, истиче др Себастијан Дом-Хансен, биоинформатичар са Универзитетског колеџа у Корку у Ирској.

За то постоје добри разлози. Промене у структури и функцији мозга најлакше је уочити снимањем када су најизраженије. Када је реч о когнитивном опадању и деменцији, „већина онога што нас занима најупадљивије се испољава после шездесете године“, објашњава Дом-Хансен.

Међутим, последњих година истраживачи све пажљивије проучавају мозак људи средњег животног доба и откривају низ суптилних, али значајних промена које се јављају између 40. и 65. године. Управо тај период постаје кључан за препознавање проблема који ће се испољити тек много касније.

Преломна тачка у животу мозга

„Замислите средње године као врх обрнуте криве у облику слова U“, каже др Ахмад Харири, професор неуронауке на Универзитету Дјук у Северној Каролини.

Прве деценије живота проводимо на узлазној путањи, развијајући и усавршавајући мозак. Потом следи дуг период постепеног губитка тих способности.

„Усмерити пажњу на средње године значи продужити тај равни део на врху криве и одложити силазну путању“, истиче Харири.

Према прегледној студији коју су 2024. године објавили Дом-Хансен и његови сарадници, међу најважнијим променама у овом животном добу налазе се оне које се односе на повезаност мозга – способност неурона да шаљу сигнале на велике удаљености и начин на који мозак организује обраду информација у различитим регијама.

Та повезаност достиже врхунац управо у средњим годинама, након чега почиње нагло да опада.

Обим тог пада повезан је и са когнитивним способностима, посебно са памћењем свакодневних догађаја.

„Мозак током средњих година пролази кроз неку врсту прекретнице“, напомиње Дом-Хансен, наглашавајући да управо тај период отвара могућност да се на време уоче будући проблеми.

Праћење ових промена није једноставно. Неке мождане мреже повећавају међусобну повезаност како би надокнадиле губитке у другим деловима мозга, а начин на који се све то одвија значајно варира од особе до особе.

Тестови крви који могу да открију ризик годинама унапред

Добра вест је да се појављују нови начини за рано откривање когнитивног опадања и деменције.

Један од најупечатљивијих су тестови биомаркера из крви, који могу да открију присуство неправилно савијених протеина амилоид-бета и тау, за које се сматра да изазивају Алцхајмерову болест – најчешћи облик деменције – много пре појаве симптома.

Ови тестови би једног дана могли да постану део редовне медицинске праксе, па чак и рутинских прегледа. Данас су већ доступни и директно заинтересованима.

Ипак, већина неуролога позива на опрез. Највећи број истраживања спроведен је на старијим особама, а још важније је то што неће сви који имају накупине ових протеина развити Алцхајмерову болест.

Биолошке године важније од календара

Други приступ заснива се на новим методама мерења биолошког старења, које се не поклапа увек са бројем година које неко има.

Тим који је предводио Ахмад Харири представио је 2025. године алат који на основу једног магнетнорезонантног снимања мозга може да процени брзину биолошког старења особе у 45. години живота.

Када су истраживачи анализирали снимке других људи, открили су да они који биолошки старе брже имају израженије смањење хипокампуса – дела мозга кључног за памћење – као и лошије резултате на когнитивним тестовима.

Код њих је такође постојала већа вероватноћа да ће у наредним годинама развити когнитивна оштећења и деменцију.

„Наш алат у основи мери убрзано старење у средњем животном добу, али истовремено предвиђа будућу деменцију код људи у касним шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама“, објашњава Харири.

Ипак, он наглашава да овај метод још није довољно поуздан за индивидуална предвиђања.

Шта већ данас можемо да приметимо

Док научници траже поузданије алате, постоје сигнали на које свако може да обрати пажњу.

Студија објављена почетком ове године показала је повезаност између шест специфичних психолошких и когнитивних симптома депресије у средњем животном добу и повећаног ризика од деменције касније у животу.

Међу њима су губитак самопоуздања и осећај сталне нервозе и напетости.

„Ови симптоми могу бити веома рани знаци промена у мозгу, чак двадесет година пре појаве деменције“, истиче Гил Ливингстон, професорка психијатрије на Универзитетском колеџу у Лондону и коауторка студије.

Према њеним речима, начин на који размишљамо и осећамо се можда је подједнако информативан, а можда чак и важнији од снимака мозга и биомаркера, али за сада нема довољно доказа да се то са сигурношћу тврди.

Ливингстонова подсећа и да већ постоје добро познати показатељи здравља мозга и ризика од деменције, попут крвног притиска и нивоа холестерола, који се лако могу контролисати. „Не смемо их занемарити“, наглашава професорка.

Животне навике које могу да одложе деменцију

Све више доказа показује да усвајање здравијег начина живота у средњим годинама може значајно повећати отпорност мозга на когнитивно пропадање и чак „спречи“ деменцију – у смислу да се њен почетак може толико одложити да се симптоми никада не појаве током живота.

Најновији извештај Лансетове комисије за деменцију, објављен 2024. године, закључује да би чак 45 одсто случајева деменције могло да буде избегнуто ако се утиче на кључне факторе ризика.

Међу њима су: висок крвни притисак, гојазност, пушење, прекомерна употреба алкохола, социјална изолација, депресија, недостатак физичке активности.

Управо у средњим годинама промена ових навика има највећи утицај на ризик од развоја деменције у старости.

Најбоље време за улагање у мозак је сада

Док чекамо поуздане и приступачне тестове из крви, као и заиста ефикасне терапије против деменције, средње године представљају драгоцен прозор могућности за очување здравља мозга.

Гил Ливингстон то пореди са размишљањем о пензији: што раније почнете да „улажете“ у здравље мозга – на пример контролом крвног притиска – то ће дугорочне користи бити веће.

„Ако чекате предуго, имаћете мању когнитивну резерву у каснијим годинама“, каже она.

„Што раније почнете, разлика ће бити већа.“