Читај ми!

У првих 35 година Звездара театра - звезде на сцени

Звездара театар је претходне године обележио 35 година постојања. Тим поводом снимљен је кратки документарни филм о настанку и развоју позоришта, о чему сведочи Душан Ковачевић, управник ове уметничке куће.

Филм, или емисија, од 20 минута налази се на каналу на Јутјубу позоришта, где се из визуре првог човека театра приповеда прича о његовом настанку, изазовима који су неминовни за више од три деценије рада, а прича пружа и поглед у будућност.

Звездара театар је отворен 8. октобра 1984. године чувеном представом "Мрешћење шарана" Александра Поповића у режији Дејана Мијача.

Глумачку екипу чинили су Лазар Ристовски, Мирјана Карановић, Воја Брајовић, Бора Тодоровић, Бранко Цвејић и други.

Драмски писац Душан Ковачевић, који је на челу овог позоришта равно две деценије, издваја да Звездара театар има две сцене, велику – "Данило Бата Стојковић", и интимнију – "Нова сцена", за мање форме, односно за комаде с мањим бројем глумаца на позорници.

Истакао је да је Бата Стојковић, бард глуме и неприкосновени драмски уметник, одиграо 1.102 представе у Звездари, што значи да је добар део свог живота провео у овој кући, која му је заиста и била други дом.

Сцена театра на самом отварању имала је другачији облик, а класични формат "кутије" доживљава управо са чувеним делом "Професионалац" 1990. године по тексту и режији управника, у коме је маестрално играо Стојковић, скоро 440 пута.

"Том представом, на крају се Бата опростио од позоришта, а и од дружења с нама", видно емотивно прича Ковачевић о покојном великом глумцу чије је пријатељство почело давних дана, када је писац имао премијеру "Балканског шпијуна" у Југословенском драмском позоришту.

Наравно, Илију Чворовића је играо Бата, и ту улогу ће поновити и у легендарном филму, управо у Ковачевићевој режији.

Све је почело од "Клаустрофобичне комедије"  

На наговор великог глумца, Ковачевић је пре скоро 34 године дошао у Звездара театар као писац, тада је створио "Клаустрофобичну комедију", у којој је Стојковић годинама тумачио главну улогу – Саву оџачара.

"Бата ме је тада звао да дођем чим је прочитао мој нови комад, што је била моја прва режија, а ван Звездара театра нисам режирао представе", напомиње највећи домаћи драмски писац и филмски сценариста, аутор култних дела "Ко то тамо пева" и "Маратонци трче почасни круг".

Како се одлучио да режира осим што пише своје драме, аутор објашњава: "Овде сам схватио да оно што се напише треба да се изведе онако како је написано, уз све моје поштовање колега редитеља".

На тај начин је Бата Стојковић био "кривац" за долазак великог аутора, сада управника театра, а подсећа да су сва београдска позоришта имала на репертоару његове драме, нека више наслова, остала мање, али убедљиво највише је играно на сцени Звездаре.

Аутор је поставио на ову позорницу многа своја дела – "Урнебесна трагедија", "Контејнер са пет звездица", "Живот у тесним ципелама", "Лари Томпсон, трагедија једне младости", где су бриљирали Милена Дравић и Бора Тодоровић, а Нова сцена је отворена 2001. године његовом комедијом "Доктор Шустер" с Петром Краљем.

Од новијих драма, тренутно су на репертоару наслови - "Кумови", "Хипноза једне љубави", као и нова верзија „Клаустрофобичне комедије" у режији Дарка Бајића.

Звездара је имала и своју летњу сцену, отворену први пут 1. јула 1985. када је изведен комад "Нечастиви на Филозофском факултету".

Од отварања позоришта далеке 1984. године до данас изведено је близу 100 премијера, више од 8.000 представа и с публиком која у Звездару долази у скоро сталном броју, који је импозантан за домаћа и светска позоришта, што значи да је попуњеност Звездара театра увек преко 90 одсто, како је навео први човек ове куће.

На гостовањима су извели скоро 1.500 представа, док су под својим кровом угостили више од 1,7 милиона посетилаца, освојили много престижних награда.

Звезде на сцени Звездара театра 

Чињеница је да се око једног пројекта у Звездари окупљају, обично најтраженији и најбољи глумци, популарни у филмовима и ТВ серијама.

Звездара нема свој стални ансамбл и могла би да послужи као модел за будућа позоришта, како предлаже Ковачевић.

Осим Бате Стојковића, у позоришту је значајни траг оставила прва дама овог театра Милена Дравић, а уз њу свакако и Бора Тодоровић, Драган Николић, Михајло Миша Јанкетић, док је позоришну каријеру управо овде остварио Лазар Ристовски, данас искључио филмски и телевизијски глумац.

Са сетом се управник сећа и прерано отишлих глумаца – Небојше Глоговца, Милорада Мандића Манде, Маринка Маџгаља, који су на овим даскама остварили веома занимљиве улоге.

Овде су стасавали и драмски писци Синиша Ковачевић, Стеван Копривица, Небојша Ромчевић, са углавном хит комадима, а најдубљи траг оставио је покојни Александар Аца Поповић.

"Ја сам сведок рада свих 35 година, на месту директора 20 година", наглашава Ковачевић.

"Звездара је сада у најбољим годинама, највиталнијим, али за разлику од људског века, што је старија она је све боља. Као када се прави репрезентација у неком спорту, за једну утакмицу одаберете најбољи тим и то је принцип по коме је Звездара позната, а публика воли да долази овде, јер уз општину Звездара која је најближа звездама, ми имамо и звезде на сцени", закључио је директор Звездара театра.