Čitaj mi!

U Donjecku i Lugansku najavljuju referendum o pripajanju Rusiji; Kremlj: Nema izgleda za diplomatsko rešenje

Dvesta deveti dan rata u Ukrajini. Ukrajinske snage nastavile kontraofanzivu na severoistoku Ukrajine. Sukobi u oblasti Zaporožja i Nikolajeva. U Donjecku i Lugansku najavljuju referendum o pripajanju Rusiji. Kremlj poručuje da u ovom trenutku nema izgleda za diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini. Savet EU odobrio pet milijardi evra zajma Ukrajini.

Sputnjik: Putin se obraća naciji ujutru u 8 sati

Predsednik Rusije Vladimir Putin obratiće se naciji sutra ujutru u 8 sati, a ministar odbrane Sergej Šojgu govoriće u 8.30 sati, prenosi portal Sputnjik na srpskom jeziku.

Tu informaciju su objavili i neki zapadni mediji. Međutim, nisu precizirali na koje ruske medije se pozivaju.

Najznačajjniji ruski mediji tokom večeri nisu objavili tu informaciju.

(Sputnjik, Skaj njuz

Opširnije Kraće

Obraćanje Vladimira Putina odloženo za sutra

Obraćanje naciji ruskog predsednika Vladimira Putina odloženo je za sutra, objavio je na svom nalogu na društvenoj mreži Telegram nekadašnji Putinov savetnik Sergej Markov.

(Skaj njuz)

Opširnije Kraće

Portparol Zelenskog: Referendum ukida pregovore

Bilo kakvi referendumi o pridruživanju ukrajinskih teritorija Rusiji uništili bi svaki preostali prostor za pregovore Kijeva i Moskve, rekao je portparol ukrajinskog predsednika Serhij Nikiforov.

"Bez referenduma i dalje postoji minimalna šansa za diplomatsko rešenje, a posle referenduma - ne", rekao je Nikiforov.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da bi u slučaju bilo kakvih referenduma trebalo pojačati ekonomske sankcije Rusiji i povećati isporuku oružja Ukrajini, uključujući projektile ATACMS, koji imaju veći domet nego bilo koji sistem koji trenutno poseduje Ukrajina. 

(liga.net

Opširnije Kraće

Kuleba: Sramotni referendumi neće ništa promeniti

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odgovorio je na najavu referenduma u istočnim delovima Ukrajine.

"Sramotni referendumi neće ništa promeniti. Kao niti hibridna mobilizacija. Rusija je bila i ostala agresor koji je nezakonito okupirao delove ukrajinske teritorije. Ukrajina ima puno pravo osloboditi svoje teritorije i nastaviće to raditi, bez obzira što na to Rusija o tome misli", poručio je Kuleba.

(Gardijan, Tviter

Opširnije Kraće

Makron najavio sastanak sa Putinom

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će se tokom narednih dana sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Očekuje se da ćemo u narednim danima razgovarati sa predsednikom Putinom, posebno o nuklearnom pitanju, na temu Zaporoške nuklearne elektrane", rekao je Makron novinarima pre govora na Generalnoj skupštini UN.

Komentarišući planirane referendume u LNR, DNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, Makron je rekao da je to, po njegovom mišljenju, "dodatna provokacija".

(Interfaks)

Opširnije Kraće

Stoltenberg: Lažni referendumi nemaju legitimitet

Lažni referendumi nemaju legitimitet i ne menjaju prirodu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

"Ovo je dalja eskalacija Putinovog rata. Međunarodna zajednica mora da osudi ovo očigledno kršenje međunarodnog prava i pojača podršku Ukrajini", ističe Stoltenberg na Tviteru.

Opširnije Kraće

Putin se večeras obraća naciji

Ruski predsednik Vladimir Putin večeras bi trebalo da se obrati naciji. Očekuje se da će njegovo obraćanje biti povezano s ratom u Ukrajini.

(Skaj njuz

Opširnije Kraće

UEFA izbacila Rusiju iz kvalifikacija za EP 2024.

Evropska fudbalska unija (UEFA) saopštila je da reprezentacija Rusije neće biti u žrebu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024, koji će biti održan 9. oktobra u Frankfurtu.

"Svi ruski timovi trenutno su suspendovani odlukom Izvršnog odbora UEFA-e od 28. februara 2022. godine. Ovu odluku je potvrdio Sud za sportsku arbitražu 15. jula ove godine. Rusija zbog toga nije uključena u žreb kvalifikacija za EP od 2022. do 2024. godine", saopštila je UEFA.

U žrebu će učestvovati 53 selekcije koje će biti raspoređenje u sedam grupa po pet reprezentacija, kao i u tri grupe po šest.

EP 2024. će biti održano od 14. juna do 14. jula 2024. godine u Nemačkoj.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

SAD odbacuju najavljene referendume na istoku Ukrajine

Održavanje referenduma u ​​oblastima DNR, LNR, Zaporožja i Hersona predstavlja kršenje suvereniteta Ukrajine, izjavio je u američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

"Ovi referendumi su kršenje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koji čine osnovu međunarodnog sistema i koji su u osnovi Povelje UN", rekao je Saliven na brifingu u Beloj kući.

On je napomenuo da SAD nikada neće priznati "bilo kakve pretenzije Rusije na bilo koje navodno anektirane teritorije".

Saliven je rekao da su planirani referendumi "direktno kršenje suvereniteta Ukrajine".

On je rekao da će predsednik Bajden, u svom sutrašnjem govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija uputiti "odlučnu kritiku" Rusiji zbog njenog rata protiv Ukrajine.

(InterfaksRojters)

Opširnije Kraće

Putin naredio ruskoj industriji veću proizvodnju oružja

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je nadležnima da pojačaju proizvodnju oružja usred borbi u Ukrajini, osudivši napore SAD da očuvaju svoju globalnu dominaciju.

Govoreći dok je primao akreditive od stranih ambasadora u Moskvi, Putin je rekao da se "razvoj multipolarnog sveta suočava sa otporom onih koji pokušavaju da održe hegemoniju u globalnim poslovima i kontrolišu sve - Latinsku Ameriku, Evropu, Aziju i Afriku", preneo je AP.

On je dodao da "hegemon u tome uspeva veoma dugo, ali ni to ne može da traje večno, bez obzira na dešavanja u Ukrajini".

Putin je u više navrata obrazlagao svoju odluku da pošalje trupe u Ukrajinu kao odgovor na navodno zadiranje Zapada u vitalne bezbednosne interese Rusije.

Ruski lider je opisao zapadne sankcije Rusiji zbog njene akcije u Ukrajini kao deo napora SAD i njenih saveznika da ojačaju svoje pozicije, ali je naveo i da su imale povratnu rekaciju po njihove inicijatore, a usput su pogađale i siromašne zemlje.

"Što se tiče Rusije, nećemo odstupiti od našeg suverenog kursa", rekao je Putin.

Govoreći kasnije tokom odvojenog sastanka o vojnoj industriji, on je istakao da je rusko oružje pokazalo visoku efikasnost tokom borbi u Ukrajini i poručio nadležnima da brzo pojaćaju rad vojne industrije.

"Naša oprema se efikasno suprotstavlja zapadnim vrstama oružja", rekao je Putin i dodao da su praktično sve raspoložive zalihe oružja NATO dopremljene da podrže aktuelni režim u Kijevu.

Putin je dodao da Rusija treba da prouči zapadno oružje kako bi poboljšala sopstvene arsenale.

"Možemo i moramo da učimo o tom oružju i svemu što oni imaju i koriste protiv nas da kvalitativno povećamo naš potencijal i unapredimo opremu, naoružanje tamo gde to treba da uradimo", istakao je on.

Putin je rekao i da je naredio da se poveća izdvajanje za novo oružje, kao i da bude ponuđeno više kredita vojnoj industriji i da se odobre dodatna plaćanja njihovim radnicima za povećanje proizvodnje oružja.

"Strukture vojnoindustrijskog kompleksa moraju da isporuče potrebno naoružanje i opremu u najkraćem mogućem roku", poručio je ruski predsednik.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Balicki: Referendumsko pitanje na ruskom i ukrajinskom

Pitanje na referendumu o pridruživanju Zaporoške oblasti Rusiji biće napisano i na ruskom i na ukrajinskom jeziku, izjavio je šef vojno-civilne administracije regiona zaporoškog Jevgenij Balicki.

"Pitanje na glasačkom listiću će glasiti: "Da li ste za to da se Zaporoška oblast otcepi od Ukrajine, uspostavi nezavisnu državu i pristupi Rusiji?", rekao je Balicki u intervjuu televiziji Rosija-24, preneo je Tas.

Isto pitanje biće napisano na ukrajinskom jeziku, dodao je on.

Referendum u Zaporoškoj oblasti biće održan od 23. do 27. septembra izjavio je ranije danas član glavnog saveta regionalne administracije te oblasti Vladimir Rogov.

On će trajati nekoliko dana da bi se izbegle gužve, rekao je Rogov za radio stanicu Kosmolskaja pravda.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Bolsonaro pozvao na hitan prekid vatre u Ukrajini

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro pozvao je na hitan prekid vatre u Ukrajini, kritikujući istovremeno sankcije Rusiji.

On je govoreći na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija rekao da Brazil ne vidi unilateralne sankcije kao najbolji način za rešavanje sukoba, dodajući da rešenje može biti postignuto samo kroz dijalog i pregovore.

(Rojters)

Opširnije Kraće

Lokalni zvaničnici: Referendum o ulasku LNR i DNR u sastav Rusije od 23. do 27. septembra

"Referendum o ulasku Luganske Narodne Republike (LNR) u sastav Rusije biće održan od 23. do 27. septembra", saopštio je predsednik Narodnog veća Denis Mirošničenko, prenosi RIA Novosti.

I u Donjeckoj oblasti su najavili referendum.

"Referendum o ulasku samoproglašene Donjecke Narodne Republike u sastav Rusije biće održan od 23. do 27. septembra", saopštio je tamošnji lider Denis Pušilin. 

Rusija je 21. februara ove godine priznala nezavisnost tih oblasti u Ukrajini.

Lokalne vlasti su najavile referendum i u Hersonskoj oblasti. 

(RIA Novosti, Tanjug)

Opširnije Kraće

Slovenija isporučuje 28 tenkova Ukrajini

Posle dogovora sa Nemačkom, Slovenija će isporučiti Ukrajini 28 tenkova tipa M-55S.

Isporuka je deo dogovora sa Nemačkom o razmeni u okviru vojne pomoći Ukrajini.

Slovenija će Ukrajini isporučiti 28 svojih starih tenkova, a zauzvrat od Nemačke dobija vojnu opremu, kako je i dogovoreno u telefonskom razgovoru slovenačkog premijera Roberta Goloba i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Prema saopštenju kabineta slovenačkog premijera, Slovenija će dobiti od Nemačke 35 vojnih teretnih vozila i pet cisterni.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Savet EU odobrio pet milijardi evra zajma Ukrajini

Savet Evropske unije saopštio je da je zvanično usvojio odluku o hitnom pružanju pet milijardi evra dodatne makrofinansijske pomoći Ukrajini kroz povoljno dugoročno kreditiranje.

Ministri finansija EU su 9. septembra postigli načelnu saglasnost oko dodatnih pet milijardi evra pomoći za Ukrajinu na neformalnom sastanku u Pragu.

Dodatna pomoć zvanično je usvojena, nakon što su neophodni formalni koraci obavljeni u roku od 11 dana, saopštio je Savet EU.

Makrofinansijska pomoć od pet milijardi evra biće obezbeđena Ukrajini u vidu dugoročnih kredita, koji se odobravaju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Pomoć predstavlja drugu fazu u sprovođenju planirane makrofinansijske pomoći EU Ukrajini u iznosu do devet milijardi evra, koju je u maju predložila Evropska komisija, a podržao Evropski savet.

(consilium.europa.eu)

Opširnije Kraće

Sijarto: Sankcije naškodile Evropi mnogo više nego Rusiji

Evropa više pati od posledica sankcija koje je uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini nego sama Moskva, saopštio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Sajarto, koji učestvuje na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) u Njujorku, istakao je da bi najbolje bilo da Evropa odustane od osmog paketa sankcija Rusija, jer će samo produbiti energetsku krizu, prenosi Rojters.

Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske prenelo je izjavu Sijarta, koju je dao nakon neformalnog sastanka Saveta za spoljne poslove, u kojoj naglašava da su do sada uvedene kaznene mere "nesumnjivo naškodile Evropi mnogo više nego Rusiji", jer su dovele do porasta inflacije i troškova komunalnih usluga u EU.

Rekao je i da je "ogromna većina" sveta van Evrope već shvatila da su posledice sankcija teže od posledica rata, jer izazovi sa kojima se svet trenutno suočava proističu iz sankcija, a ne direktno iz rata.

"Hteli mi to ili ne u Evropi, ovo mišljenje već jeste razvijeno u ogromnoj većini sveta van Evrope", dodao je Sijarto.

Mađarski ministar je poručio da "EU treba da prestane da govori o osmom paketu sankcija i da poziva na mere koje bi mogle dodatno da pogoršaju poteškoće u snabdevanju energentima".

"To jasno pokazuje da čak i razgovor o mogućnosti daljih sankcija podiže cene", rekao je Sijarto.

Istakao je, takođe, da je važno podržati napore IAEA u vezi sa ukrajinskom nuklearkom Zaporožje, koja je pod ruskom kontrolom, kako bi se garantovala bezbednost reaktora, a što zahteva da se sve ratne aktivnosti u tom regionu što pre okončaju, navodi MTI.

(Rojters, Tanjug)

Opširnije Kraće

Liz Tras za povećanje vojne pomoći Ukrajini

Britanska premijerka Liz Tras izjavila je da će vojna pomoć Britanije Ukrajini sledeće godine iznositi 2,6 milijardi dolara i da će biti udvostručena u odnosu na ovogodišnju pomoć, javlja Rojters.

"Britanija će nastaviti da pomaže Ukrajini, jer je sigurnost te zemlje i naša sigurnost", naglasila je Tras u saopštenju pre početka Generalne skupštine UN u Njujorku.

(Rojters)

Opširnije Kraće

Proruske vlasti: Napad na Lugansk, poginulo sedam civila

Sedam civila u selu Krasnorečensko u Luganskoj oblasti, koja je proglasila nezavisnost, poginulo je ukrajinskom grantiranju, saopštila je kancelarija te oblasti u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

U saopštenju se navodi da je među poginulima troje dece.

Do napada je došlo u ponedeljak uveče, a uništene su dve stambene zgrade, prenosi RIA Novosti.

(Tanjug, RIA Novosti)

Opširnije Kraće

Kremlj: U ovom trenutku nema izgleda za diplomatsko rešenje

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da u ovom trenutku nema izgleda za političko, odnosno diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini.

"U ovom trenutku takva mogućnost se ne vidi", rekao je Peskov.

(Interfaks Rusija)

Opširnije Kraće

Erdogan: Rusija spremna da okonča sukob što pre

Sve što želimo je da se sukob u Ukrajini, u kome ima mnogo žrtava i u kome ne može da ima pobednika, završi mirom, a ruski stav "da želi da okonča sve što pre" veoma je važan, poručio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Erdogan, koji je doputovao u Njujork na sednicu Generalne skupštine UN, rekao je za američku televizijsku mrežu Pi-Bi-Es da se u Uzbekistanu nedavno sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, te da je sa njim vodio veoma opsežne razgovore.

"I on mi je zapravo pokazao da je voljan da ovo okonča što je pre moguće. To je bio moj utisak, jer je način na koji se stvari trenutno odvijaju prilično problematičan", izjavio je turski predsednik.

Prema Erdoganu, Turska vodi uravnoteženu politiku između Kijeva i Moskve i podržava da se saslušaju obe strane.

Saopštio je i da postoji dogovor između zaraćenih strana o razmeni 200 zarobljenika. Prema njegovim rečima, time će biti napravljen značajan korak napred.

Erdogan smatra i da mirovnim rešenjem ne treba da bude dozvoljeno Rusiji da zadrži deo teritorija koje je zauzela u ratnom sukobu sa Ukrajinom.

Turski predsednik je govorio i o blokiranju prijema Švedske i Finske u NATO koje je Ankara obrazložila "podrškom kurdskim teroristima" u ove dve zemlje, te rekao da su se u Švedskoj "teroristi infiltrirali sve do njihovih parlamenata".

"U Stokholmu vidimo da teroristi stalno demonstriraju. Transparenata, postera vođa terorističkih organizacija ima napretek. Oni demonstriraju. Uzvikuju parole. I napadaju nevine potomke turskih državljana u Stokholmu. Našim švedskim sagovornicima dali smo sve dokaze koje se odnose na ovaj razvoj događaja", izjavio je Erdogan.

Naglasio i da "Finska, s druge strane, nije kao Švedska" kao i da je u toj zemlji situacija "malo smirenija" i da vlasti "imaju više kontrole nad razvojem događaja".

Prijem Švedske i Finske još nisu ratifikovale Slovačka, Mađarska, Portugalija i Turska, a za ulazak u NATO potrebna je saglasnost svih 30 članica Alijanse.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Ukrajinski generalštab: Rusija tokom jučerašnjeg dana izvela 81 napad

Ruske snage su u ponedeljak izvele 81 napad na objekte na teritoriji Ukrajine, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

U napadima je oštećena infrastruktura u više od 33 naselja, prenosi Interfaks Ukrajina.

Navodi se da je infastruktura oštećena, između ostalog, u Slavgorodu, Kramatorsku, Bahmutu, Majorsku, Soledaru, Novopolju, Zaporožju, Nikolajevu i Belogorsku.

Ruske snage izvodile su granatiranje na pravcu Severska, Kramatorska i Bahmuta, dodaje ukrajinski generalštab.

(Interfaks Ukrajina)

Opširnije Kraće

Kijev: Granatiran Nikopoljski okrug

Ruske snage tokom noći ispalile su više od 100 granata na Nikopoljski okrug, saopštio je na svom Telegram kanalu načelnik oblasti Dnjepropetrovska Valentin Rezničenko.

Nema informacija o eventualno povređenim osobama, prenose ukrajinski mediji.

(Unijan, Ukrinform)

Opširnije Kraće

Nastavljaju se borbe u Ukrajini. Kijev tvrdi da su ruske snage izvele raketne napade na Zaporošku oblast i Nikolajev. Ukrajinski operator Energoatom saopštio je da je ruska vojska napala Južnoukrajinsku nuklearnu elektranu, ali da reaktori nisu oštećeni.

Volodimir Zelenski je saopštio da vojska Ukrajine nastavlja da napreduje, da je oslobodila Izjum, Balakleju, Kupjansk i Harkovsku oblast.

Ne prestaju sa optužbama da su ruske snage počinile ratne zločine u Harkovskoj oblasti, te da je više od 440 tela pronađeno u masovnoj grobnici u Izjumu. Kremlj odbacuje optužbe Kijeva. 

"Optužbe upućene Rusiji da je navodno počinila ratne zločine u Izjumu su laž, koja se odvija po istom scenariju kao u Buči, Rusija će se zalagati za istinu", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres ocenio je da je još daleko mogućnost da budu održani direktni pregovori predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog. 

Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska zabranile su ulazak ruskim državljanima sa turističkim vizama, uključujući šengenske vize koje su izdale treće zemlje.