Čitaj mi!

Srpski pasoši Tomaša Masarika

Veliki češki panslavista i borac za nezavisnu Češku Tomaš Garik Masarik putovao je po svetu sa srpskim pasošima. Oni se čuvaju u Pragu u arhivu Akademije nauka.

U arhivu Akademije nauka u Pragu čuvaju se dva pasoša Kraljevine Srbije sa kojima je u vreme Prvog svetskog rata po svetu putovao Tomaš Garik Masarik, jedna od najznačajnijih ličnosti novije češke istorije.

Kako specijalno za FoNet iz Praga javlja Milan Lazarević, ovaj veliki intelektualac i humanista, retki moralista u politici, bio je blizak južnim Slovenima, posebno Srbima i Hrvatima.

Mnogima je bio univerzitetski profesor, učitelj politike, branio je i odbranio Srbe u čuvenom veleizdajničkom procesu. U Beogradu, kod palate Beograđanka, ima ulicu sa svojim imenom.

Tokom Prvog svetskog rata posle odlaska iz Praga 1915. godine, gde mu je pretilo hapšenje, Masarik je počeo da koristi pasoše Kraljevine Srbije i radi na stvaranju Čehoslovačke.

Radi se o dva srpska pasoša, oba sa slikom nosioca i na njegovo ime. Prvi je Masariku 1915. izdat u poslanstvu Srbije u Parizu i predat u Ženevi, a drugi je 1917. godine dobio u Londonu.

Pasoši se nalaze u Masarikovom instititu u Pragu, u okviru arhiva Akademije nauka.

Poznati češki i svetski pisac Karel Čapek, u knjizi "Razgovori sa Tomašom Garikom Masarikom", koja je pisana u prvom licu, kao monolog samog Masarika, piše "srpski generalni konzul (u Ženevi) dao mi je srpski pasoš".

"Ime, mesto rođenja i zanimanje ispunio sam pravim podacima, jer nisam hteo da lažem bez potrebe, a i da se ne bih 'izdao', ako bi pasoš bio na drugo ime. Jedino sam bio upisan kao državljanin Srbije", piše u Čapekovoj knjizi.

Dalje se navodi - "Kada sam došao u London, imao sam probleme s pasošem. Dobio sam u Ženevi srpski pasoš, ali da se slučajno ne bih pri eventualnom saslušanju 'izrekao', ispunio sam sve rubrike, osim državljanstva, istinitim podacima: rođen u Hodoninu, u Moravskoj, profesor i tako dalje.

Moravska nije u Srbiji

"Niko ništa nije tu primećivao da nije u redu, sve dok nisam otišao da podignem novac u londonskoj filijali švajcarske banke u kojoj sam imao račun. Blagajnik je odmahivao glavom, bio je to nemački Švajcarac koji se razumeo u geografiju. Rekao je: 'Moravska nije u Srbiji. Ali, ipak sam ga 'sredio' - rekao sam: 'Kad tako dobro znate geografiju, morali biste znati da je Morava reka u Srbiji, uostalom šta je vas briga za moj pasoš'. Ipak, posle toga preneo sam pare u drugu banku", piše u knjizi.

Čapek je dalje pisao "u Hempstidu me je već duže vreme držao na oku jedan detektiv, stalno mu je zbog nečega taj moj pasoš bio sumnjiv. Zatražio sam od gospodina Siton Votsona da mi to sredi u Skotland Jardu. Potom sam imao mir".

U pasošu koji je Masariku izdat u poslanstvu Srbije u Londonu podaci su mu donekle frizirani, verovatno da bi se izbegla neprijatna pitanja u stilu "Moravska, a u Srbiji".
U tom drugom pasošu prezime je promenjeno u Tomas Džordž Marti, dok u rubrici zanimanje stoji "pisac", a kao mesto rođenja naveden je Bruklin (SAD).

Umesto adrese, stoji da mu je otac poreklom iz Srbije, pa je ispalo da je Masarik po svetu putovao kao srpski sin. Masarik je imao veliku ulogu u razbijanju Austro-Ugarske, samim tim i u stvaranju Jugoslavije. Istoričar Hinković ga je čak kvalifikao kao "osnivača Jugoslavije".

Smatran je i za "najslovenskijeg političara u Prvom svetskom ratu". Imao je veliki autoritet i među Srbima i Hrvatima, koji su često između dva rata bezuspešno pokušavali da ga uvuku u svoje rasprave i nateraju da arbitrira.

broj komentara 0 pošalji komentar