Velika prašina oko najava o novom zakonu o transplantaciji

Najava da bi u Srbiji uskoro mogao da bude usvojen zakon po kome bismo svi bili potencijalni davaoci organa izazvao je mnogo negativnih komentara. Statistika pokazuje da su mnogo veće šanse da nam tokom života zatreba transplantacija nego da budemo davalac organa.

Da mu krajem 2006. godine u Gracu u Austriji nije urađena transplantacija srca, hirurg Dušan Šćepanović verovatno ne bi razgovarao sa nama, ne bi bio borac za bolji program transplantacije u Srbiji, ali, ono najvažnije - propustio bi neke od najznačajnijih porodičnih trenutaka.

"Ne bih dočekao da moji sinovi diplomiraju i postanu doktori, ne bih dočekao da ih oženim, i ne bih dočekao unuke. Pogledajte šta bih sve u životu propustio da nije bilo jedne nemačke porodice koja je odlučila da nekom Dušanu Šćepanoviću sa brdovitog Balkana pokloni srce sina jedinca koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći", ističe hirurg prof. dr Dušan Šćepanović.

Da je Srbiji neophodan zakon po kome bi svi građani bili potencijalni davaoci organa, osim onih koji se upišu u registar nedavalaca, profesor Šćepanović apeluje unazad godinama.

"Suština stvari je da neće niko nikoga da juri po ulici da mu uzima organe. Prvo, to je nemoguće, to može da se uradi samo u bolnici i nigde više. Drugo, to je novi život", dodaje Šćepović.

Hrvatska model pretpostavljene saglasnosti ima od 1998. godine. Sada je to zemlja koja ima najviše transplantacija u Evropi i svetu, u kojoj građani najkraće čekaju na spasonosni organ.

"Hrvatska ima četiri i po miliona stanovnika, dve hiljade i dve stotine njih je izrazilo da se protivi darivanju organa. U praksi, ukoliko ne nađemo osobu da je u registru, uvek se pristupa porodici. Hrvatsk danas nema problem, naši građani su informisani o važnosti darivanja organa. Posle smrti u gotovo 90 odsto slučajeva dobije se saglasnost porodice", ukazuje nacionalni koordinator za transplantaciju Hrvatske Mirela Bušić.

Iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja najavljuju da bi do polovine godine trebalo da bude usvojen novi Zakon o transplantaciji organa, tkiva i ćelija.

"Radne grupe će naredna četiri meseca raditi sa ekspertima EU i svi modeli, da li će to biti pretpostavljena ili informisana saglanost odlučiće radna grupa. Nakon javne rasprave ide skupštinska procedura", navodi dr Nenad Milojičić iz Uprave za biomedicinu.

Do javne rasprave i podatak da bi u Srbiji čak 70 odsto građana prihvatilo transplantaciju organa, međutim, procenat pozitivnih odgovora na pitanje da li bismo bili i davalac organa, duplo je manji. A zašto je to tako, možda bi svako od nas trebalo da se zapita.

broj komentara 7 pošalji komentar
(petak, 19. okt 2018, 18:13) - Zvonko Petrović [neregistrovani]

Mozdana smrt

Neverovatno je koliko se gluposti prospe u nekim komentarima, ne bi li se popljuvalo sve dobro što transplantacija može da donese.Organi se mogu uzeti samo od moždano mrtvih osoba, kojima se život odražava aparatima.

(ponedeljak, 01. feb 2016, 16:22) - Srdjan [neregistrovani]

Zasto?

Ja zaista ne razumem u cemu je problem. Ovde u Americi gde zivim vec 26 godina, svako koga znam ima na vozackoj dozvoli opciju da bude donor. To je postala najnormalnija stvar. Ali zato Srpska opsesivnost sa teorijama zavera I konspiracijama nadjacava cak I prirodnu potrebu da se pomogne nekome, ako za nas nema pomoci. Sebicno je to ljudi a I daleko od pravoslavlja I hriscanstva uopste.

(ponedeljak, 01. feb 2016, 10:27) - Milanče [neregistrovani]

Treba nešto znati

Bitno je napomenuti da se organi uzimaju dok je organizam još uvek živ, tj. dok mozak i dalje radi. Zbog toga se prilikom svakog presađivanja organa daje anestezija kako telo ne bi reagovalo. Setitie se samo da postoji ne tako mali broj vesti kako se neko probudio posle nekoliko dana nakon što je proglašen mrtvim. Hvala, ali u zemlju ću otići u celini.

(ponedeljak, 01. feb 2016, 09:46) - Ненад [neregistrovani]

Ван система здравствене заштите

Врло добро се сећам приче професора од пре пар година када је по његовим речима морао да прода свој стан за лечење.Трошкови трансплантације органа су огромни и наша држава сигурно не жели да финансира сваки случај где је потребна трансплантација неког од органа.Дозволиће се само појединачни случајеви а то пружа невероватне м огућности за корупцију.

(ponedeljak, 01. feb 2016, 01:41) - anonymous [neregistrovani]

Otkuda sve to

Čovek je na ovom svetu da bi na njemu i umro. Treba pomoći kome god se može ali zapadna iskustva pokazuju samo jedno: da započne lanac korupcije organima koji nikada više ne može da se zaustavi.
Žao mi je i teško je svakome, i ako neko lično ima razlog da nekome pomogne u redu. Masovno važi samo jedno pravilo: pravilo prirode i svaka masovna borba protiv prirode će dovesti do katastrofe.
Otkuda uopšte ovakav zakon kod nas?

(nedelja, 31. jan 2016, 21:04) - anonymous [neregistrovani]

Шта нам ваља чинити?

1. Држава мора да се јавно определи, да ли је за људски живот или не?
2. Ако је за живот, забранити абортусе (Ура за људски живот!) и позвати народ да завештају органе у сврху продужетка живота болесних.
3. Ако се определи против укидања абортуса, онда ја имам исти одговор као и поборнице абортуса које кажу: "То је моје тело и ја сам њим могу да радим шта хоћу!" Дакле, у том случају и мој одговор је исти и нећу никоме да завештам ни нокат.
Крајње је лицемерно с једне стране убијати нерођену децу, а овамо од људских организама правити магацин резервних делова (а све у "славу" живота?).

(nedelja, 31. jan 2016, 20:40) - anonymous- [neregistrovani]

Poverenje

Ključna stvar da bi gradjani zaveštavali organe je poverenje u zdravstveni sistem.