Socijalni stanovi za Rome u Beogradu

Trajno zbrinjavanje romskih porodica koje su iz naselja ispod Gazele i okoline Belvila preseljene u mobilne kontejnere treba da bude rešeno do kraja aprila 2015.

Do kraja aprila 2015. godine treba da bude rešeno trajno zbrinjavanje romskih porodica koje su iz neformalnih naselja ispod mosta Gazela i okoline kompeksa Belvil preseljene u mobilne kontejnere, najavljeno je na skupu koji su organizovali Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Kahrom grupa Saveta Evrope.

Kako je rečeno, trajno zbrinjavanje biće rešeno projektom koji finansira Evropska unija.

Na završnom sastanku sa ekspertima ove grupe, zamenica sekretara za socijalnu zaštitu Grada Beograda Aleksandra Krstić rekla je da će do kraja godine biti poznat tačan broj romskih porodica koje će učestovati u ovom projektu, koji EU finansira sa 3,6 miliona evra, a grad Beograd obezbeđuje 10 odsto ukupnih sredstava.

Govoreći o dvogodišnjem projektu, koji je započet u aprilu, Krtić je objasnila da će romskim porodicama biti ponuđeno da im se kupi socijalni stan ili seosko domaćinstvo, a treći preporučeni model će biti renoviranje njihovih stambenih objekata, ako ih imaju.

Pored toga, Grad Beograd će nastaviti da radi na projektima zbrinjavanja Roma koje finansira svojim sredstvima, rekla je Krstić i podsetila da je raseljavanje nehigijenskih naselja počelo 2009. godine.

Sekretar Kahrom grupe Mihael Guet je rekao da se, posle nekoliko ekspertskih sastanaka o problemima stanovanja Roma i obilaska četiri njihova neformalna naselja u Beogradu, postavlja pitanje da li su socijalni stanovi dobro rešenje za Rome na dugi rok.

Konstatujući da su "socijalne naknade u Srbiji vrlo male, ne samo za Rome nego i za većinsko stanovništvo", Guet je dodao da bi pre svega trebalo rešiti problem zapošljavanja, "kako bi se izbeglo da se, posle dve-tri godine, ti stanovi napuštaju zbog nedostatka novca".

Guet je postavio i pitanje da li vlasti u Srbiji razmišljaju o mogućnosti da država pomogne oko bankarskih kredita za te namene, kao što je to praksa u Grčkoj.

Šef odseka za stanovanje u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma Svetlana Ristić objasnila je da su prosečna primanja u Srbiji vrlo niska, dodajući da je poslednja analiza kreditne sposobnosti stanovništva pokazala da je za kupovinu prosečnog stana potrebno 17 godišnjih plata ako se kupuje u gotovini, ili 29 godina ako se uzima na zajam.

"Nikakve projekte o stanovanju Roma ne treba praviti ako oni ne budu uključeni u njihovo donešenje, zajedno sa ekspertima", istakao je zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dragoljub Aćković.

"Pitanje principa življenja za nas Rome je izuzetno važno, a time se bave mnogi koji o tome ništa ne znaju", rekao je Aćković i dodao da su "dosadašnja rešenja najčešće razbijala romsko kulturno jezgro, samobitnost i pre svega identitet".

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 09. dec 2013, 14:52) - anonymous [neregistrovani]

ko brine o penzionerima?

Poštovani, pročitala sam tekst o zbrinjavanju Roma. Da se razumemo nisam nacionalista, ali sam realna. Dok sam bila u radnom onosu nikada nisam mogla da dobijem stan, zbog kolega koji su imali veze i vezice, a i puno članova porodice, a oni što su sami ili imaju jedno dete nisu mogli da dobiju ništa. Gde je tu pravda? Ja sam pošteno radila i sada sam penzionerka sa penzijom kojom se mučim i moram da služim i svašta radim, a živim kao podstanar.Znači da nikada ništa kao sama ne mogu da dobijem ništa, pa ni socijalni stan? Volela bih da mi neko kaže kako preživeti u ovom ludom vremenu.Šta ću ako se razbolim, pa ne mogu drugoga da služim? Dajte mi recept kako preživeti sa 17.000? 

(sreda, 20. nov 2013, 20:41) - anonymousRADOVAN 1 [neregistrovani]

dal je moguce?

Dal je moguce da Romi ispod gazele,doletese s neba ili nikose iz zemlje?Zasto pitam.Ja zivim u Rusiji 17god,i svo vreme u viznom rezimu,Bez statusa izbeglice ili politickog emigranta,ali ako bih napravio kartonsku baraku pod mostom umesto stana bio bih deportovan,a njihov gradjanin iz druge oblasti pritvoren,a po izdrzanoj kazni vracen u mesto svog stlnog prozivljavanja.Pa ako se stanovi tako dele dolazim da im se pridruzim

opljackala moju firmu Tudbenik i ni dug ne dobih