Smiljka Bajčetić je među malobrojnim srpskim žiteljima Uroševca. Po okončanju rata pre 13 godina ostala je u selu Plešini zato što joj komšije Srbi nisu javili da odlaze, a sama se nije usudila, jer ne zna kako bi se snašla na drugom mestu.

Smiljka već dvadeset godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Priča kako joj je veoma teško, pošto nema penziju, već samo primanja od svega 45 evra mesečno.

Tih 45 evra je penzija koju joj daje kosovska vlada. Od vlasti u Srbiji ne dobija ni socijalnu pomoć.

Nemoćna je da obrađuje imanje oko kuće sagrađene 1926. godine. Pomaže joj komšija Avdija Mustafa.

On kaže da kod baba-Smiljke dolazi kad god ima vremena, ponekad samo kratko, do prozora, da vidi kako je.

Baba Smiljka ima para za hleb, a uz njega, šta se nađe. U bašti iza kuće nešto povrća. Baštu obrađuje komšija Avdija. Pola daje babi Smiljki, a pola uzima za svoju porodicu.

Baka Smiljka ima 81 godinu. Može sama da hoda, ali je povijene kičme. Priča kako joj je kičma povijena od rada, ali i od napada od pre nekoliko godina kada su joj dvojica provalila u kuću. Priča kako su je tukli po leđima i oteli 1.000 evra.

Napadači su odležali po dve i po godine zatvora, ali novac nisu vratili. Smiljka Bajčetić ima sestru i brata koji sa porodicama žive u Beogradu. Očekuje da je sestra obiđe u septembru.