Ekonomske mere Vlade umirile privrednike, ali sada se traže konkretni koraci

Treća onlajn konferencija „Biznis u izazovnim vremenima” daje odgovor na pitanje mogu li banke finansijski da isprate program ekonomskih mera koje je donela Vlada Srbije

Činjenica da je Vlada Republike Srbije predstavila set ekonomskih mera prema privredi doprinosi smanjivanju straha i zabrinutosti privrednika, povećava izvesnost i predvidivost u vremenu kad je važna solidarnost i podrška najugroženijima, zaključeno je na trećoj onlajn konferenciji „Biznis u izazovnim vremenima”, u organizaciji Srpske asocijacije menadžera i Centra za tehnološko preduzetništvo i inovacije ICT Hub.

„Ekonomske mere su dobre, najviše su usmerene na sektor malih i srednjih preduzeća, preduzetnike, kako da probaju da prebrode ovaj težak period. Prvi korak je napravljen i važno je da je biznis okruženje shvatilo da država želi da stane iza privrede. Ono što nedostaje je jasnoća u implementaciji mera, pojašnjenje kako će se sve tehnički primenjivati i nadam se da će to biti sledeći koraci", kaže Dragoljub Damljanović, predsednik UO SAM i dodaje da je potrebno uvesti fleksibilnost u Zakonu o radu kako bi se povećao procenat očuvanja radnih mesta.

Očekuje se da naredne nedelje budu poznata i zvanična tumačenja seta ekonomskih mera. Privredna komora Srbije je već uputila zvaničnu inicijativu Vladi Republike Srbije, koja je pozitivno prihvaćena i koja podstiče davanje jasnih instrukcija za poslodavce, zaposlene i građane.

„Zadovoljan sam što smo mere dobili ovom brzinom, pre svega zbog predvidivosti. Iz iskustva drugih zemalja vidimo da je posle ovakvih koraka došlo i do veće stabilnosti na tržištu, što će se verovatno preliti i kod nas. Mikro, mala i srednja preduzeća su dobili garanciju da će se najveći deo mera odnositi na njih, a prema raspoloživim informacijama očekujemo da će sredinom maja biti prva isplata prvog minimalca. Jako je bitno i da privreda shvati da mora da podnese deo krize. U ovom trenutku ne smemo dovesti državu u dodatnu finansijsku krizu, jer je prioritet funkcionisanje države na drugim nivoima", kaže Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda Privredne komore Srbije.

Prve komentare seta ekonomskih mera Vlade Republike Srbije, kao i odgovore na pitanja na koji način će banke pomoći u njihovoj implementaciji i koja je uloga banaka u kriznim vremenima, izneli su i predstavnici banaka.

„Sada su u prvom planu digitalni kanali, e-banking i m-banking i to je prilika da se veći deo društva usmeri ka njima. Banke su osposobile svoje mreže da budu na raspolaganju svim klijentima, da platni sistem funkcioniše, a pogotovo da se organizujemo da logistički svi penzioneri dobiju svoje penzije na vreme. Kapitalizovanost i likvidnost su najvažniji. Preporuka je da budemo solidarni, da ostavimo prostor najugroženijima i da mere primarno koristimo za ugrožene sektore", kaže Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke.

Bankarski sektor je pored države, glavna spona i podrška privredi.

„Doprinos banaka je preko dve milijarde evra koji su zamrznuti i koje banke neće naplatiti kroz kamatu ili glavnicu u narednih 90 dana. Ipak, važno je da čuvamo ljude, zaposlene, imamo odgovornost prema njima, ali i da obezbedimo nesmetano poslovanje. U ovom trenutku usporenija je kreditna aktivnost i analizom smo došli do podatka da je na nivou svih banaka 35 odsto manje upita ka kreditnom birou. Klijenti su obazriviji, ne žele da se zadužuju", kaže Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke i predsednik UO Udruženja banaka, i dodaje da nije prioritet da se rade velike investicije.

Evropska investiciona banka će u prvoj fazi sa više od 40 milijardi evra podržati Evropu da obnovi ključne sektore koji su najviše pogođeni krizom. U Srbiji će nastaviti da podržava preduzetnike kroz finansijske pakete koje realizuje u saradnji sa lokalnim bankama.

„U pitanju je više od 75 miliona evra u okviru aktivnih kreditnih linija za MSP, a izvesna sredstva biće dostupna i za mikropreduzeća. Odmah će biti dostupne i garancije komercijalnim bankama da lakše podnesu rizik finansiranja privrede, kroz koje se može mobilizovati 400 miliona evra bez odlaganja. Većina sredstava može biti i prenamenjena sa investicionih ka obrtnim sredstvima. Pripremamo i nove finansijske pakete za ovaj region koji će pomoći privredi da se lakše oporavi od teških posledica koje se očekuju. Nastavićemo da pomažemo i jačanje zdravstvenog sistema Srbije za šta smo do sada namenili 250 miliona evra", istakla je Dubravka Negre, šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.