Čitaj mi!

Njuzvik: Srbija reagovala na vreme, za razliku od Evropske unije

Američki nedeljnik "Njuzvik" u svojoj analizi uticaja pandemije koronavirusa na Evropsku uniju i međunarodni poredak navodi Srbiju kao primer države koja je, za razliku od zemalja Evropske unije, pravovremeno reagovala, uspela da obezbedi dovoljne količine vakcina i pokazala solidarnost prema državama regiona.

U tekstu nedeljnika Njuzvik je navedeno da je zahvaljujući veštoj i pametnoj politici, velikom angažovanju i ličnim kontaktima predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo da obezbedi dovoljne količine vakcina, što je omogućilo da Srbija može brzo i efikasno da sprovodi vakcinaciju, čime se zemlja svrstala među najbolje u svetu po broju imunizovanih građana.

U široj analizi "Samo SAD mogu da garantuju opstanak Evropske unije", Njuzvik piše da je Srbija pokazala veliku solidarnost sa susedima donirajući preko potrebne doze vakcina, a omogućila je i stranim državljanima da se vakcinišu u Srbiji, što je sve dovelo do toga, kako se navodi, da o njenom uspehu afirmativno pišu i izveštavaju najugledniji mediji u svetu.

Američki list piše i da ekonomske reformame, infrastrukturni projekti, priliv direktnih stranih investicija, rast BDP-a, dobrosusedski odnosi, očuvanje mira i partnerstva i saradnja sa najrazvijenijim i najmoćnijim zemljama poslednjih godina svedoče da je Srbija ključna zemlja i faktor stabilnosti i prosperiteta regiona.

Kao još jedan primer uspešnog liderstva Srbije u regionu Njuzvik navodi inicijativu predsednika Vučića "mini-Šengen", kao najvažniji projekat od raspada SFRJ, a koji je aktiviran potpisivanjem sporazuma između lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije 10. oktobra 2019. u Novom Sadu.

Projekat "mali Šengen" je ocenjen kao ključan za građenje ekonomskih veza sa zemljama regiona i pokazatelj da poslovni interesi ne poznaju granice i da saradnja može biti dobra čak i onda kad politički odnosi između država nisu najbolji.

"Evropa neće biti celovita bez Balkana" 

Magazin Njuzvik ocenjuje i da briselski zvaničnici nisu svesni činjenice da Evropa nikada neće biti celovita, jaka i bezbedna sve dok ceo Balkan ne bude uključen u glavne evropske tokove, a da neispunjeno obećanje iz Soluna 2003. da će sve države Zapadnog Balkana postati deo EU svesno otvara prostor za upliv i jače delovanje Kine, Rusije, Turske i pojedinih zemalja Zaliva.

List navodi da je kovid 19 izazvao tektonske poremećaje koji će uticati na međunarodni poredak i da je pandemija uvela EU u najtežu krizu od Drugog svetskog rata, pokazala sve manjkavosti njenih institucija, učinila je ranjivom i umanjila njenu "meku moć", a da su se u takvim okolnostima kao najvažniji globalni akteri pokazali SAD, Britanija, Kina i Rusija.

Ocenjuju, između ostalog, i da je EU ostala bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike, a da zbog, kako kažu, po Uniju štetnog ruskog i kineskog uticaja, na zemlje članice postoji pretnja jedinstvu, demokratiji i miru Evropske unije.

List navodi da su odnosi EU i Kine postali najozbiljnija pretnja opstanku evropske civilizacije, jer Unija u ovom trenutku nije u stanju i ne sme da preuzme politički i ekonomski rizik i preispita odnose s Pekingom.

Ističu da je Nemačka direktno omogućila Rusiji da nesmetano pomaže populističke režime u državama EU i Zapadnog Balkana čime se, kako ocenjuje list, indirektno radi na dezintegraciji i destabilizaciji Evrope.

Iz svega navedenog Njuzvik zaključuje da EU više nije čuvar evropskih sloboda i vrednosti, a da su SAD danas jedini garant opstanka EU.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">