Читај ми!

Како да родитељи препознају ковид код детета

Сигнал за одлазак деце код лекара би требало да буде појава кашља који прати отежано дисање и бол у грудима, што се јавља и код деце адолесцентног узраста, који су најчешћи пацијенти на дечјем одељењу КБЦ "Др Драгиша Мишовић", рекла је дечји пулмолог Зорица Живковић.

Шта је сигнал за родитеље да одведу дете код лекара уколико сумњају да је заражено ковидом, како лечити децу у кућним условима, али и о вакцинацији деце, за РТС је говорила проф. др Зорица Живковић, дечји пулмолог у КБЦ "Др Драгиша Мишовић".

Навела је да није изненађење што је у тренутном налету епидемије већи број заражене деце.

"Нису деца ни сада незаштићена, него је дошло до споја многих других вирусних инфекција које се у јесењим месецима, крајем септембра и октобра, појављују код деце и школског и предшколског узраста, па се сад то некако све слило и повезало са актуелном ковид инфекцијом", казала је професорка Живковић.

Навела је да би родитељи децу требало да воде лекару уколико постоји неко у окружењу за кога се зна да има ковид, а дете има симптоме.

"Овако се јако тешко може, без икаквог таквог начина или аларма, детектовати ко је са каквом инфекцијом. Сваком би пацијенту или свакој особи, чак и да нема много симптома, требало радити један огроман број вирусолошких претрага да бисмо могли да кажемо постоји код тог детета и инфекција параинфлуенцом, што је сад било у септембру и октобру јако актуелно, па је затим присутна и корона", рекла је Живковићева.

Додала је да то могу да буду мешане инфекције код којих се не може сасвим сигурно рећи шта доминира.

Шта би могао да буде знак за одлазак код лекара 

Професорка Живковић је нагласила да би сигнал за одлазак код лекара би требало да буде појава кашља који прати отежано дисање и бол у грудима, што се јавља и код деце адолесцентног узраста, који су, како је рекла, најчешћи пацијенти на дечјем одељењу КБЦ "Др Драгиша Мишовић", док млађе деце има мање.

Нагласила је да се клиничке слике код деце која су хоспитализована, у односу на одрасле, разликују у томе што је деци углавном потребан кисеоник у првих неколико дана када се осећају малаксало.

"Имају потребу и прија им да добију кисеоник, некада чак и ту интравенску рехидрацију, просто да им помогнемо да ту акутну фазу вирусне инфекције превазиђу, јер ми код деце још увек немамо могућност да реагујемо као код одраслих, антивирусном терапијом, било каквим имуномодулаторима. Морамо да подржавамо организам да се избори", нагласила је професорка Живковић.

Говорећи о лечењу деце у кућним условима, професорка је објаснила да се то ради када температура није висока, преко 38 степени и тада лекари не саветују да се дају лекови.

"Практично нам то много не помаже, чак може да маскира неку клиничку слику коју бисмо открили мало раније. До 38, чак и 38,5, лекове против температуре не бисмо саветовали", казала је др Живковић.

"Деца су углавном у стабилном стању" 

На питање да ли нам се чини да у овом налету епидемије има више деце у болници, професорка Живковић је рекла да у сваком таласу дође до повећаног броја хоспитализоване деце, а у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" тренутно се налази 36 деце.

"Углавном су у стабилном стању. То значи да нису за неку агресивну интервенцију, за неко инвазивно лечење, у смисли кисеоничне потпоре, али и захтевају један приступ. Сад већ схватамо да то треба да буде један комбиновани тимски рад и психолошки третман и деце и родитеља", казала је професорка.

Додала је да је њих као лекаре изненадило то што не могу да изађу на крај са приступом и дијагностичким методама, односно како да предвиде да ли некога треба хоспитализовати или не, и напоменула да тежих случајева има, али да нису толико чести као код одраслих.

Говорећи о вакцинацији деце, Зорица Живковић је рекла да је мали број деце вакцинисан против коронавируса, али да интересовање није толико мало и да би уз подршку родитељима и деци било више вакцинисаних.