Читај ми!

„Првих седам“ Уроша Петровића – бајке уз које се лепше заспи

Бајке су од давнина биле део одрастања и образовања деце, а ново време доноси и нове бајке. „Првих седам“ написао је Урош Петровић.

„Промени своје мишљење о томе шта је чудо и видећеш чуда свуда око себе“. Та реченица могла би да послужи као улазница у свет Петровићевих бајки. Оне се дешавају у савременом добу.

Изазови и ситуације са којима се јунаци суочавају доносе им сазнања о правим животним вредностима и усмеравају их ка срећним крајевима на некласичан начин.

„Ове бајке немају принцезе нити змајеве. Ове би се бајке можда могле и догодити да је свет само мало другачије место. Дакле тек мало се радња измести. Главни ликови су деца и намењене су деци, али чини ми се да сам доста тога сакрио између редова“, каже Урош Петровић.

Бајке су много упечатљивије захваљујући илустрацијама Александра Золотића. За њега рад захтевнији него на „Дизнијевој“ књизи.

„Већи изазов у смислу одређивања времена и простора где ће се радња дешавати. Обзиром да је то збирка више прича, свака је дозвољавала одређену количину слободе мени да могу да одаберем да ли ће то бити нпр. међуратна Србија или Северни пол или рецимо неки мали италијански град и стиме је рад на овој књизи био додатно забавнији“, наводи Александар Золотић.

Писац препознатљив по мајсторском загонетању али и великом залагању за развијање културе читања код најмлађих, желео је да напише бајке које се читају пет минута.

„А пошто имам и ону загонетку која гласи 'Што краће мора да се пева, значи да боље успева', решење је успаванка, рецимо да ове бајке могу служити и за то. Кад се заспи уз бајку, другачије се буди, после ових седам бајки, нека свет буде мало боље место макар за 0,01 проценат, онда сам урадио праву ствар“, истиче Петровић.

Да би што пре стигле до ширег круга читалаца, бајке Уроша Петровића објављене су истовремено на ћирилици, латиници и на енглеском језику.