Генерација Зед не жели да напредује на послу

Истраживања показују да скоро 60 одсто зумера користи друштвене мреже као први извор информисања. Рођени су између 1997. и 2012. године, а њиховим доласком променио се поглед на каријеру и напредовање у послу. Успон на корпоративним лествицама за њих није интересантан.

Према најновијем истраживању, само шест одсто испитаника генерације Зед и миленијалаца (рођени од 1981. до 1996.) навело је да им је примарни циљ у каријери да достигну високу позицију у управи. И даље су амбициозни и вођени финансијским мотивима, али све мање сматрају да је успон на корпоративној лествици њихов крајњи циљ.

На основу истраживања које су спровеле различите компаније на тржишту, анкетирајући своје запослене, током 2024. године, више од 57 одсто младих који су запослени истакли су да не желе да буду менаџери.

Карл Мур, професор стратегије и организације на Универзитету Мек Џил, истакао је да су га резултати донекле изненадили.

„Што значи бити лидер и да ли желим да будем лидер? – питање је које постаје све израженије код ове генерације. Сматрам да ће организације морати другачије да се поставе према концепту лидерства, ако желе да привуку генерацију Зед. Свет је полудео и у таквом свету нека стара правила једноставно више не важе", нагласио је Карл Мур.

Није реч о новом феномену

Опрез и оклевање према вођењу тимова није специфично само за генерацију Зед, истиче Жизела Коварy из Сектора за учење и развој у компанији „Оптимус СБР“ и дугогодишњи истраживач генерацијских разлика.

„Сећам се да су ми још пре много година клијенти говорили: забринути смо за наше младе. Тада су то били млађи припадници генерације Икс (рођени од 1965. до 1980) или миленијалци (рођени од 1981. до 1996). Говорили су да их не могу привући, не знају како да их задрже, а кад их и запосле, нису сигурни да ли желе да напредују“, истакла је Коварy.

На основу резултата интерног истраживања, у то време утврђено је да мање од 10 одсто запослених жели да преузме руководеће функције. Главни сукоб, каже она, произлази из тога што пословни свет и даље углавном функционише према једном моделу лидерства, док млађе генерације све више одбијају тај концепт.

„То је јасна порука лидерима: начин на који замишљате лидерство, шта очекујете од вођа, млађе генерације неће да прихвате“, рекла је Коварy.

Генерација Зед жели „свето тројство“

Зашто онда ова генерација одбацује руководеће улоге? Према Дилоитовом извештају, генерација Зед, више него иједна пре, приоритет даје послу који за њих има смисла, који је добар за њихово ментално здравље и осигурава им финансијску стабилност. То ова генерација назива „светим тројством“.

Многи сматрају да средњи менаџмент доноси превише стреса за премало награда. Карл Мур напомиње да генерација Зед има потпуно другачије вредности и поглед на посао од претходних генерација.

За разлику од бејби-бумера (1946–1964), који су успех често мерили стварима које поседују, аутомобилима, одећом, кућама, генерацији Зед то није примарни циљ.

Важније је имати своју сврху него позицију

Мур наводи да његови студенти често истичу како им је важније да раде посао који има смисла, посебно у данашње време које је обележено економском нестабилношћу и климатском кризом. Наводи да су припадници генерације Зед отворенији у исказивању тескобе, имају веће финансијске терете и све мање верују традиционалним ауторитетима.

Према извештајима из 2023, чак 62 одсто припадника генерације Зед изјавило је да осећа забринутост због климатских промена и да желе да владе и компаније предузму конкретне кораке. Неки су чак напустили послове како би радили нешто у складу са својим вредностима.

„Брига о животној средини, положај мањина, то су друштвена питања на која озбиљно обраћају пажњу. То је за њих део смисленог рада: питају се хоће ли њихов посао да учини свет бољим местом“, објашњава Мур.

Истраживање Универзитета Ватерло показало је да припадници генерације Зед желе да раде у организацијама које подупиру једнакост, разноликост и укљученост, а важни су им и равнотежа између приватног и пословног живота, сигурност радног места. Највише вреднују уживање, добробит других и самосталност.

Одбацују традиционално лидерство

Мур и Коварy наводе да невољност генерације Зед према преузимању водећих позиција произлази и из негативних примера вођења које су видели.

„Виде корумпиране лидере, деспоте широм света. То им ствара одбојност према класичном поимању лидера који мора да буде жртва и стално доступан", истиче Мур.

Зато многи и не желе да постану лидери, што се види и у истраживањима: испитаници често наводе да њихови надређени не испуњавају очекивања.

Време је за редефинисање лидерства

Ако желе да мотивишу младе, организације морају да преиспитају шта значи бити лидер. Коварy наводи да се прво мора разјаснити концепт. „Морамо људима објаснити што значи бити лидер. У неким организацијама то може значити укључивање у друштвене аспекте посла или рад у одборима.“

Сматра да је нужно преиспитати како изгледа каријерни напредак. „Многе компаније и даље функционишу према пирамидалном моделу, где се напредовање заснива искључиво на хијерархији. Корпоративна лествица дословно је значила да се крећеш према горе и да постајеш надређени“, наводи Ковару.

Уместо тога, предлаже увођење такозваних хоризонталних путева развоја, који нуде шире поимање лидерства. Кључни корак је, каже, транспарентност. „Морамо јасно истаћи како изгледа успех у организацији, које вештине ценимо, по којим критеријима оцењујемо и што је потребно за напредовање“, каже Коварy. „И онда да људима пружимо избор.“

Обрнуто менторство као решење

Мур сматра да би такозвано обрнуто менторство могло да буде мост између генерација и да може да помогне генерацији Зед да се укључи у разговоре о вођењу. „Треба им понудити прилику да учествују у стратегији, да се питају за мишљење. То су први кораци ка развоју лидерских вештина“, наводи она.

Упозорава да, ако се млади не укључе, организације рескирају дугорочан мањак квалитетних лидера. „То би могло да значи да ће бумери остати заглављени и превазиђени. Задржавање постојећих лидера није право решење. Време је да младе генерације пробудимо идејом о новој врсти лидерства", поручује Коварy.