Откривени масивни камени блокови Александријског светионика, једног од седам чуда античког света

Камени блокови су подигнути са дна луке у Александрији, на југоисточној обали Средоземног мора, и тренутно се проучавају и дигитално скенирају. Резултати ће бити додати дигиталним записима више од 100 каменова откривених под водом током претходне деценије, наводи се у саопштењу Фондације "Dassault Systems", једног од спонзора пројекта.

Истраживањем руководи француска археолошкиња и архитекта Изабел Ери и у њему учествују стручњаци из области историје, археологије, архитектуре и инжењерства како би направили виртуелни тродимензионални модел древног светионика, који је већ био тешко оштећен земљотресима и срушио се у 14. веку.

Недавно извађени блокови укључују делове огромних врата која су, према наводима из саопштења, тежила „између 70 и 80 тона“. Радници су такође пронашли делове масивног египатског стила „пилона“ – свечаног пролаза који је можда био споменик.

Чудо древног света

Александријски светионк — познат и као Фарос из Александрије, по малом острву на улазу у луку где се налазио — изграђен је око 280. године пре нове ере по наређењу египатског краља Птолемеја II Филаделфа (рођеног у Македонији), првенствено како би омогућио сигурну пловидбу бродовима који прилазе луци.

Град Александрију основао је и по себи назвао македонски краљ Александар Велики, који је 332. године п.н.е. преотео Египат од Персијског царства. Александрија је потом постала главни град Египта под хеленистичком (грчком) династијом Птолемејида, од којих је први, Птолемеј I Сотер, био један од Александрових најпоузданијих генерала. Град је био један од најбогатијих у античком свету.

Светионик у Александрији био је технолошко чудо свог времена. Према саопштењу, био је виши од 100 метара, што га је чинило једном од највиших грађевина у античком свету. Имао је вишестепени дизајн – квадратну основу, осмоугаони средишњи део и цилиндрични врх.

Светлост је производио велики пламен, највероватније на дрва или уље, а формирао је усмерен сноп који се, према античким изворима, могао видети са раздаљине од 50 километара. Верује се да је тај сноп настајао одбијањем пламена од великих, полираних металних површина – можда од бронзе или бакра – иако оне нису сачуване и мало се зна о њима.

Александријски светионик био је једно од древних „седам чуда света“ – назив који су му дали антички грчки писци.

Дигитални близанац

Рушевине Александријског светионика откривене су под водом 1994. године, заслугом француског археолога Жан-Ива Ампера, а најновији радови на тој локацији представљају трећи истраживачки пројекат који тамо спроводе француски научници.

Уместо да физички обнове срушени светионк, истраживачи праве виртуелну реконструкцију, односно „дигиталног близанца“, на основу онога што могу да науче из рушевина и историјских извора.

Новооткривени камени блокови биће дигитално скенирани, а подаци ће бити прослеђени волонтерским инжењерима из Фондације “Dassault Systems”, који ће покушати да их правилно распоредe у реконструкцији – „попут делова огромне археолошке слагалице“, наводи се у саопштењу.

Поред испитивања теорија о конструкцији и рушењу, виртуелни модел ће „оживети изворни сјај светионка, омогућавајући посетиоцима да га истраже као да се налазе на лицу места“.