Загађени ваздух повезан са генетским мутацијама које узрокују рак плућа

Упркос томе што ови налази не значе да загађење ваздуха директно изазива рак плућа, они доприносе све већем броју доказа који указују на ту могућност.

„Сведочимо овом забрињавајућем тренду пораста рака плућа код особа које никада нису пушиле, али не знамо зашто. Наше истраживање показује да је загађење ваздуха снажно повезано са истим типовима ДНК мутација које иначе повезујемо са пушењем“, објашњава биомолекуларни научник Лудмил Александров са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу.

Ова обимна међународна анализа обухватила је геноме тумора код 871 особе са четири континента које никада нису пушиле и које још нису примале терапију.

Они који су живели у регионима са високим нивоом загађења били су знатно склонији мутацијама TP53 и EGFR гена, као и краћим теломерима.

Аномалије TP53 и EGFR гена су обележја карцинома плућа, нарочито оних које покреће SBS4 мутација, а скраћене теломере повезујемо са убрзаним старењем.

У овом истраживању, непушачи изложени већем загађењу имали су скоро четири пута већу вероватноћу да покажу генетски потпис SBS4, у поређењу са онима из чистијих средина.

С друге стране, пасивно пушење, иако познат ризик за рак, показало је само благо повећање броја генетских мутација.

„Ако пасивно пушење има мутагено дејство, оно је вероватно преслабо да би било откривено садашњим алатима“, каже генетичар Тонгву Жанг из америчког Националног института за рак (NCI).

Међутим, загaђење ваздуха и активно пушење имали су снажну везу са ДНК мутацијама.

У САД-у данас, 10 до 20 одсто случајева рака плућа јавља се код особа које никада нису пушиле или су попушиле мање од 100 цигарета у животу.

Научници дуго сумњају да загађење ваздуха игра улогу, али тачно како ситне честице у ваздуху делују у поређењу са дуванским димом, још увек није сасвим јасно.

Као пакла цигарета дневно

Неки истраживачи тврде да је дисање загађеног ваздуха еквивалентно пушењу једне паклице дневно, али се ти закључци углавном заснивају на опсервационим студијама.

Текуће истраживање иде корак даље и фокусира се на молекуларне механизме. Упоређени су геноми тумора 871 непушача са туморима 345 пушача, како би се откриле сличности и разлике.

Већина непушача са раком плућа имала је аденокарцином, најчешћи тип рака плућа. Око 5 одсто њихових тумора показало је SBS4 мутациони потпис.

Поред тога, 28 одсто непушача показало је нови генетски потпис SBS40a, који није откривен код пушача. Порекло овог мутационог механизма је и даље непознато, али се чини да није повезано са факторима из окружења.

„Видимо овај потпис у великом броју случајева, али још не знамо шта га покреће. Ово је нешто сасвим ново и отвара потпуно нову област истраживања“, каже Александров.

Ово истраживање се ослања на регионалне нивое загађења, што значи да не може поуздано утврдити колико је сваки појединац био директно изложен честицама. Такође, неки учесници који су тврдили да никада нису пушили можда су у стварности пушили више него што су пријавили.

Упркос тим ограничењима, резултати се поклапају са другим доказима који указују да чађ и смог могу покренути развој тумора слично као и хемијска једињења из дуванског дима.

„Ово је хитан и растући глобални проблем који покушавамо да разумемо код особа које никада нису пушиле“, каже епидемиолошкиња Марија Тереза Ланди из NCI.

Истраживачки тим, који је студију објавио у часопису Нејчер, нада се да ће проширити студију на геноме тумора из разноврснијих, глобалних популација.