Да ли пут до затегнутог тела мора истински да боли

Стручњаци се слажу да за напредак није увек потребан непријатан напор и трпљење болова. Ово је нарочито важно када се говори о здравственим бенефитима који долазе са редовним вежбањем, а посебно се мисли на стање кардиоваскуларног система и повећање мишићне масе.

Доктор Оли Перкин из Центра за исхрану, вежбање и метаболизам (CNEM) Универзитета у Бату у Индији каже да већа бол и осећај јачег напора не значи и боље резултате: „Боље је када можете остварити напредак уз тек мало бола“.

Врста „бола“ о којој се говори није нужно штетна. То је начин на који ваше тело сигнализира напор а од давнина наводно важи да „већи напор обично сигнализира већу награду“.

„Међутим, то може укључивати осећај нелагодности и жељу да престанете ако имате убрзани рад срца или пецкање у мишићима, што је реакција на стрес која се развила да би регулисала напор“, каже др Перкин.

Затим, ту је и бол у мишићима са одложеним почетком, бол који можете осетити дан или два након тренинга. „Сматра се да је то можда заштитни механизам – начин на који вам тело говори да мишићима треба времена да се опораве“, каже др Перкин.

„Вежбе слабијег интензитета, попут ходања и вожње бицикла, могу бити заиста ефикасне – посебно када се раде дуже време“, додаје.

„Али ваша почетна тачка је важна. Када почнете да вежбате, покрет може бити непријатнији, али како се ваше тело прилагођава, можете се кретати ефикасније или развити јачу менталну и физичку отпорност. Тада ћете се осећати лакше, али ћете и даље постизати напредак“, истиче др Перкин.

Одложен бол се не јавља после свих врста вежби, већ само после одређених, без обзира на ниво напора. Углавном се „упала мишића“ – дан после јавља након вежби које су нам нове, и при којима се мишиће истежу под напетошћу, као што је на пример трчање низбрдо.

„Не морате да искусите много бола да бисте направили побољшања, посебно ако почињете са ниске основне вредности. Вежбе са малим интензитетом, попут ходања и вожње бицикла, могу бити веома ефикасне – посебно када се раде дуже време. Било који покрет – чак и ако се не чини тешким – много је бољи него не радити ништа“, истиче доктор Перкин.