Зашто је Десанка нестала у прекрајању књижевне историје

Завод за унапређење образовања и васпитања Републике Србије реформисао је програм за 3. и 4. разред гимназије, програм је потом усвојио Национални просветни савет. Програм за 3. разред почеће да важи од септембра ове године, а за 4. разред од идуће школске године. Из реформисаног програма, из читанки за 3. разред, искључене су песме Десанке Максимовић из међуратног периода, а из читанки за 4. разред, песме из збирке "Тражим помиловање". Замолили смо за коментар др Светлану Шеатовић, управницу Задужбине "Десанка Максимовић". Ексклузивно за Сајт РТС-а г-ђа Шеатовић је послала текст који објављујемо у целини.

Најновијим реформисаним програмом за 3. и 4. разред гимназија, дело Десанке Максимовић је потпуно искључено! Прекрајање књижевне историје и несумњивих вредности српског књижевног канона преко свеукупног дела ове песникиње је најблаже речено делатност која погађа у само срце нашег идентитета! 

У два дописа до сада сам са Управним одбором Задужбине „Десанка Максимовић" и као управица ове институције молила Завод за унапређење образовања и васпитања да коригују реформисане програме у којима нема дела ове песникиње. Одговор Завода је да је Тражим помиловање „ванвременско" и зато се предлаже укључивање ове збирке у програм 1. разреда гимназије јер је то „одјек епохе средњег века".

То би било поништавање дуготрајног рада научника који су тумачили дело ове песникиње у 24 зборника радова, па чак и последњег из 2019. године чији сам коуредник и у коме се у најновијим анализама управо доказује модерност и универзална вредност њене поезије.

Поезија Десанка Максимовић је најпревођенија до сада у српској књижевности и још увек веома заступљена на славистичким катедрама у свету. С обзиром на то да је реч о песникињи која је својим богатим стваралачким опусом обележила више деценија 20. века недопустиво је да ученици гимнaзија остају ускраћени за проучавање њеног дела јер је пример књижевноканонског значаја, образовне и васпитне улоге.

Тражим помиловање је збирка модерног књижевног израза и дубоких интертекстуланих веза са Душановим закоником, али и са низом друштвених и етичких конотација које омогућавају интердисциплинаран приступ ученика и наставника, а повезују је са историјом, правом, моралним и националним аспектима.

Задужбина „Десанка Максимовић" је дужна да се стара о имену и делу ове песникиње у научном, културном и образовном погледу, како је то и прописано њеним оснивачким актом од 11. 2. 1993. године, на седници Владе Републике Србије. Због тога сматрам и својом одговорношћу да делујем и казујем о оваквом „пропусту". УО Задужбине „Десанка Максимовић" ће ускоро реаговати и званичним саопштењем за медије.

Нови програм српског језика и књижевности у гимназијама је опасан у дугорочном погледу за књижевне вредности, естетска и етичка начела хуманости и покајања којима треба да се уче млади људи управо кроз збирку Тражим помиловање.

Нажалост ми кроз реформисане средњошколске програме тајних комисија видимо како настаје нека нова књижевна историја ослоњена на другачије књижевне, националне и етичке вредности газећи песникињу која је била и остала дух епохе у којој је живела и свог народа са којим је делила најдубље несреће и мале, личне радости сваког бића.

Заобилазећи културно наслеђе, историју, право, друштвене околности 1968. године када је објављена збирка Тражим помиловање Десанка Максимовић је била у сталном песничком дијалогу са својим савременицима.

Да ли је могуће да данас после пола века образовни систем не може да препозна литерарне и хуманистичке домете збирке Тражим помиловање и кроз призму данашњице успостави дијалог? Можда је време свих дијалога истекло, али ипак молим за помиловање Десанке Максимовић!

Др Светлана Шеатовић, управница Задужбине „Десанка Максимовић"