Šta kada se ostane bez posla

U naredna dva meseca republička administracija mora da se svede na 28.400 ljudi. Šta može da se uradi sa otpremninom i na kakvu podršku države radnici mogu da računaju.

Za četiri godine Aleksandra Bogdanović je čak tri puta izgubila posao. Nakon poslednjeg, kada je proglašena tehnološkim viškom, odlučila je da postane svoj gazda. Oko 5.000 evra bilo je potrebno da napravi onlajn magazin posvećen roditeljima i otvori internet prodavnicu dečije opreme. Danas ima štand u tržnom centru, a zapošljava i pet radnika.

"Nijedan dan od onog trenutka kada sam otišla na Biro i bila problem države i šest meseci primala nadoknadu u slučaju nezaposlenosti nisam provela neradeći nego sam bukvalno doživljavala to kao da sam ja na poslu i da razvijam svoj biznis plan i svoju ideju da bi došla do ovog gde sam danas", rekla je Aleksandra.

Svoj posao lakše mogu da započnu oni sa otpremninom od nekoliko hiljada evra. Međutim, tom novcu mogu da se nadaju samo radnici koji su više decenija radili kod istog poslodavca.

"Otpremnine ne daju prostora za bilo kakvo ozbiljno ulaganje da bi mogli da pokrenu neki posao, ono što je prava stvar i pravo rešenje to je da te otpremnine radnici, više njih, ujedine i da zajedno pokušaju da dođu do nekog posla", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

U gradovima gde će naredne godine biti najviše otpuštanja, Srpska asocijacija menadžera organizovaće preduzetničke sajmove.

"Pripremili smo materijale koji im daju ideje kako mogu da pokrenu neki biznis, imamo oko 150 do 200 preduzetničkih inicijativa, zapravo bazu šansi, koje su podeljene na trgovinu, uslugu, proizvodnju, poljoprivredu i koje mogu biti pokrenute i za neke manje iznose, od 500. 800 evra, pa do možda nekih 10.000 evra", kaže Jelena Bulatović iz Srpske asocijacije menadžera.

Pomoć pruža i Nacionalna služba za zapošljavanje. Subvencijama stimuliše poslodavce iz privatnog sektora da zaposle radnike sa Biroa koji su tehnološki višak. Oni koji bi ipak da započnu svoj posao, takođe mogu da konkurišu za subvenciju, ali prethodno moraju da prođu dvodnevnu obuku za preduzetništvo.

"Pojedinačni iznos subvencije iznosi 160.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom 200.000 dinara, imajući u vidu veliko interesovanje za sledeću godinu smo planirali kako veći obuhvat lica tako i povećanje subvencija od 180.000 dinara", kaže Dragana Konakov Radovanović iz Nacionalne služba za zapošljavanje.

Iz Vlade poručuju da će sledeća godina biti proglašena godinom preduzetništva. Obećavaju da će olakšati poslovanje, pre svega, malim i srednjim preduzećima.

broj komentara 5 pošalji komentar
(ponedeljak, 21. dec 2015, 16:41) - anonymous [neregistrovani]

Tužno!

Svakodnevno (u Beogradu) gledam ispražnjene lokale, koji su nekada bili poslovni prostor nekih firmi (ca). Veliki broj, nekada angažovanih lokala, takođe je, sada na prodaji ili se izdaju. Kakav biznis, kada ljudi nemaju novca, a otpremnina im služi da se prehrane i prežive naredne mesece i godine, jer posla nema...Roditeji čekaju otkaze, a deca im s fakultetskim državnim diplomama (mnogo ih je, pa i u mojoj kući)) rade po kafićima i kioscima za besmislenu sumu. I posle se čudimo što odlaze iz Srbije.

(ponedeljak, 21. dec 2015, 16:32) - anonymous [neregistrovani]

ulog

Moj otac je ulozio u proizvodnju. Sve smo izgubili i sada nemamo apsolutno nista. Cak ni krov nad glavom.....
Znanje nije dovoljno. Prevaranti su na svakom cosku i ko to ne razume samo ce propasti.

(ponedeljak, 21. dec 2015, 10:51) - anonymous [neregistrovani]

Magla svuda oko nas

Primer koji ste naveli je simpatican. I nista vise od toga. Ako privatno preduzetnistvo podrazumeva otvaranje trgovine online i fizicke u kojoj ce se prodavati uvozna roba, onda je to resenje samo za jednu porodicu. Jer i u tu prodavnicu 90% ulaze oni koji su na neki nacin povezani sa budzetom drzave ili kao budzetski korisnici, ili kao privilegovani pojedinci nakaceni preko svojih firmi na drzavne jasle ili penzioneri koji za unuke kupuje benkice. Nema nista bez proizodnje i poljoprivrede. A od toga u Srbiji nema nista. Pravi i stvarni privatnici, koji nesto prave i pokusavaju da prodaju, crkavaju od problema, poreza, kredita, neizvesnoti i prezivljavanja. A to sto na ovaj nacin mi stimulisemo kinesku ili poljsku proizvodnju odakle se uglavno uvozi za beogradske trangefrane radnje, to je bacanje prasine u oci. 

(ponedeljak, 21. dec 2015, 09:45) - anonymous [neregistrovani]

navikavajte se

Ko je "radio" u državnoj službi, taj će se teško navići na rad kod privatnika, a kamo li na to da sam postane privatnik. Biti privatnik znači da si non stop na poslu i da svakog trenutka misliš o tome kako ćeš skupiti dovoljno novca da platiš sve mesečne obaveze državi. Onaj ko je navikao na praznike, slave, godišnje odmore, regrese, 13. plate i razne beneficije .... neka polako počne da se navikava da toga nema kada si privatnik.

(ponedeljak, 21. dec 2015, 09:14) - anonymous [neregistrovani]

Savet

Otpremninu čuvajte za crne dane,a za posao se ne nadajte jer već ima 800.000 nezaposlenih. Pustite njihove priče o pokretanju nečeg privatnog jer to nije uspelo 85% ljudi u Srbiji. Drugo ne znam šta da vam kažem.