Rusi protiv Britanaca, trka za prištinski aerodrom

Ruski i britanski vojnici stajali su, tačno pre 20 godina, licem u lice na putu koji vodi ka prištinskom aerodromu u najozbiljnijoj krizi koja je između Rusije i Zapada izbila od okončanja Hladnog rata. Komandant NATO-a Vesli Klark izdao je naređenje za zauzimanje aerodroma, koje je general Majkl Džekson ignorisao. Tenzije su trajale puna tri dana, ali uprkos haosu koji je vladao svuda unaokolo, nije ispaljen ni jedan metak.

Crveni „suzuki svift" lagano je klizio ka ruskom oklopnom transporteru, na kojem je nezainteresovano, događaje koji su se okolo odvijali, posmatrao ruski padobranac. Nekoliko puta je skrenuo pogled ka automobilu koji mu je prilazio i tek kada je vozilo došlo na desetak metara razdaljine, laktovima je, sasvim malo, pomerio mitraljez u smeru crvenog automobila. Tek da putnicima stavi do znanja s čim bi mogli da imaju posla.

Nekoliko stotina metara od Rusa, pored puta, u travi koja im je dosezala do kolena, stajali su britanski vojnici, koji su ne preterano revnosno kontrolisali ljude namerne da krenu put prištinskog aerodroma, na kojem se već izvesno vreme vijorila ruska zastava.

Britanci su u prvi ešalon poslali čuvene ratnike - Gurke, koji su za pojasom nosili jednako slavne noževe „kukri" i hvalili se geslom: „Bolje umreti, nego biti kukavica." Na drugoj strani bili su ruski padobranci, koji su na Kosovo prešli iz misije Sfora u BiH. Jedinicu su činili, mahom, veterani rata u Avganistanu.

U samoj Prištini, takođe, bilo je prilično haotično. Iz tek zapaljenih kuća, ovaj put srpskih, kuljao je dim, dok su sa oboda grada odjekivali rafali paljbe iz automatskog naoružanja. Iako je pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova bilo zabranjeno da naoružani ulaze u grad, podujevski komandant Rustem Mustafa „Remi" postavio je štab u naselju Grmija.

Ruski padobranci su dan ranije, na brzinu oznake Sfora prefarbali u Kfor i preko Srbije ušli na Kosovo. Tokom njihovog puta zakazivane su sednice vlada na Zapadu, jer ovakav potez očigledno niko nije predvideo. U Prištini ih je dočekala oduševljena masa Srba, a konvoj je ubrzo otišao put aerodroma.

Nedugo zatim, norveški i britanski specijalci ušli su kao prethodnica u Prištinu. U tom trenutku, ulice grada bile su, zbog sveopšteg straha, potpuno puste. Norveški vojnici su prvi stupili u vezu sa Rusima i o tome obavestili generala Majka Džeksona, visokog, suvonjavog i blago pogrbljenog profesionalnog vojnika, koji je posle kosovskog iskustva prekomandovan na mesto komandanta Oružanih snaga Velike Britanije.

Glavnina britanskih snaga rano izjutra ušla je u Kačanik, a zatim i u Prištinu, gde ih je već nekoliko sati čekala proslava Albanaca. Kada su dva britanska džipa po snažnom pljusku konačno stigla do Čaglavice, sela na ulazu u Prištinu, Rusi su već uveliko zauzeli položaje na aerodromu.

Pošto su se nekako probili kroz oduševljenu masu Albanaca, Britanci su krenuli ka ruskim položajima. Stigli su do puta koji iz Kosova Polja vodi ka aerodromskoj zgradi i tu stali. Nekoliko teških tenkova „čelendžer" raspoređeno je po okolini, a duž puta stajale su Gurke, a iza njih padobranci.

Rusi su upotrebili oklopni transporter kao kontrolni punkt za ulazak na aerodrom, a slično su postupili i Britanci, nekoliko stotina metara dalje. Izlokani asfaltni put između njih suštinski je predstavljao ničiju zemlju.

Odjednom, sa prištinskog aerodroma začula se snažna grmljavina i nekoliko trenutaka kasnije, jedan za drugim, sa piste je poletelo šest „migova 21", koji su odleteli put centralne Srbije. Gotovo istovremeno, Britanci su u okolinu aerodroma poslali još nekoliko tenkova i borbenih vozila, a iznad glava, sada već retkih posmatrača, sve vreme patrolirali su helikopteri NATO-a.

Poletanju „migova", kako se kasnije ispostavilo, prethodili su burni sati u samom vrhu NATO-a. Glavnokomandujući snaga NATO-a u Evropi, general Vesli Klark, pozvao je generalnog sekretara Alijanse, Havijera Solanu, koji mu je rekao da je u toku „preuzimanje komande", a Amerikanac je predložio da britanski i francuski padobranci budu prebačeni helikopterima na Slatinu i na silu preuzmu kontrolu nad aerodromom.

General Džekson je, prema kasnijim svedočenjima, u nekoliko navrata doveo u pitanje Klarkova ovlašćenja da takvu akciju naredi, a diplomate su strahovale da bi ciljevi ove operacije daleko prevazišli okvire o kojima su se, nimalo lako, dogovorile članice NATO-a, pa je postojala ozbiljna opasnost da neke zemlje jednostavno odustanu od učešća u akciji. Prvi su to, navodno, zapretili Francuzi, a britanski padobranci su vrelo poslepodne proveli u helikopteru nedaleko od Skoplja, pre nego što je komanda u potpunosti odustala od akcije.

„Zbog tebe neću početi treći svetski rat", rečenica je koju je Džekson navodno uputio Klarku, pošto je dobio podršku Londona, od premijera Tonija Blera i ministra odbrane Džordža Robertsona, kao i odluku Vlade da britanske snage zauzmu položaje oko aerodroma, opkole ga, ali ne i da blokiraju pistu.

Takva procena pokazala se tačnom, jer su bez logističke podrške, Rusi brzo ostali bez namirnica, a posle nekoliko dana kupovine na crnom tržištu, o snabdevanju padobranaca brigu je dve sedmice kasnije preuzeo Kfor.

Spuštanju tenzija nimalo nisu doprinele ni izjave ruskog generala Leonida Ivašova, koji je tvrdio da je Rusija spremna da na Kosovo pošalje hiljade vojnika. Rusi su, istini za volju, u stanje pune pripravnosti stavili nekoliko vojnih baza i nekoliko transportnih aviona Il-76, ali je mogućnost da zaista stignu do Prištine postala tek teoretska kada su zahtev Moskve za prelet odbijale redom Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Uprkos činjenici da su Rusi bili praktično opkoljeni, general Klark je i dalje insistirao da NATO zauzme aerodrom, tvrdeći da ima podršku najviših zvaničnika međunarodne zajednice. Britanski komandant se, u međuvremenu, sastao sa ruskim komandantom Viktorom Zavarzinom, a posle tog susreta gotovo su nestale tenzije među direktnim učesnicima ove krize.

Istovremeno, iz izloga u kojima se reklamirao bioskopski program, nestao je plakat za film „Pregovarač". Prikazivanje tog filma trebalo je da počne 24. marta.

Uporedo su vođeni pregovori o budućem angažmanu ruskih snaga, a Moskva je insistirala da ruski kontingent na Kosovu dobije posebnu zonu odgovornosti, te da ne podleže zajedničkoj komandi, što je NATO odbio objašnjavajući da će na taj način doći do podele Kosova. Početkom jula, dve strane postigle su kompromisni sporazum o statusu ruskih snaga u sastavu Kfora, prema kojem su bili pod komandom komandanta Kfora, ali ne i NATO-a.

Rusi su na Kosovu ostali do sredine 2003. godine, do kada su rukovodili aerodromom u Prištini i vojnom bolnicom u kojoj je lečeno više od 10.000 ljudi. Najpoznatija epizoda iz njihovog patroliranja Kosovom je svađa sa Ramušom Haradinajem, posle koje je jedan od komandanata OVK mesto događaja napustio sa masnicama na licu.

Dva meseca kasnije, Klark je smenjen sa mesta glavnokomandujućeg NATO-a. Kasnije, kada je najavio da će pokušati da se domogne kandidature demokrata za predsednika SAD, Šelton je na javnom skupu rekao da je Klark ima „probleme sa integritetom i karakterom", kao i da nikada ne bi glasao za njega.

Poslednji avion vazduhoplovstva tadašnje SR Jugoslavije, jedna „utva", sa prištinskog aerodroma poletela je 16. juna 1999. godine.

 

broj komentara 27 pošalji komentar
(nedelja, 14. jun 2020, 20:01) - anonymous [neregistrovani]

Rusija

Rusija
vrlo su zanimljivi komentari, pogotovo srba, da li ste vi svesni, kakva je rusija nuklearna sila?????????????, za manje od 20minuta evropa I Severna amerika bi bila pretvorana , prakticno vracena u kameno doba I to radioaktivna!!!
I Srbija je u Evropi

(nedelja, 14. jun 2020, 16:37) - anonymous [neregistrovani]

Kad je milosevic bio lud. Sto nije napravio dogovor sa zapadom. Bez opaljenog metka resis problem.

Nego je on hteo da ispadne neki toboze junak. Pa pametnom je bilo dosta da vidi sloveniju, hrvatsku i bosnu. Sve su to njegove zasluge, i njegovih tadasnjih glavonja u vrhu vojske, prodajemo kasarne i vojsku a onda sredimo neki dejton, ma nemoj. Zato nas i mrze srbi iz srpske, mi da im pomognemo, sklonimo se od nato pakta. A omladina tadasnja, veseli se na splavovima, drogiraju se, ili beze preko. I na kraju slag na torti, 5 oktobar, pa nema vece bruke i sramote. Milan stojadinovic se pred hitlerom nije toliko obrukao kao tadasnji srbi. I ostalo necu da pominjem, znate svi epilog od 2000 do sad. Zao mi je samo vojnika i nevinih civila na svakoj strani ako nista, makar su im duse spokojne u nebeskom carstvu.

(petak, 28. jun 2019, 09:01) - Srbin [neregistrovani]

Dozovimo se pameti

"Aли је могућност да заиста стигну до Приштине постала тек теоретска када су захтев Москве за прелет одбијале редом Мађарска, Румунија и Бугарска..." .
Pametnom dosta.

(petak, 21. jun 2019, 08:12) - anonymous [neregistrovani]

@Rusija

Da znamo kolika je Rusija nuklearna sila, ima malo veci nuklearni arsenal od Amerike, tako da ako bi rakete iz Rusije letele do Amerike, ne sumnjaj da ne bi letele i u drugom pravcu- ka Moskvi. A sto se poziva koji "bi sprecio napad nekih tamo Nacista na Irak, Siriju i Libiju", samo da te obavestim da americka avijacija redovno dejstvuje po ciljevima u Libiji, u svom reonu operacija u Siriji, kao i u Iraku. Nesto ne vidim da ih je "jedan jedini poziv iz Moskve" sprecio da nekoga bombarduju. Ajde se malo osvesti, ili porasti, pa pokusaj ponovo.

(utorak, 18. jun 2019, 21:49) - anonymous [neregistrovani]

Srbija

Je cuvala ledja Rusima svo vreme I nadrljala I danas zapad na Nas tako gleda ,I koliko god da Nas je kostalo ovi nasi ne popustaju a Rusi Kao I 45 pa I danas gledaju Ali ne deluju.Dosli I otisli I sa njima 40 000 Srba Iz Ristine.Gledajmo sebe I ne brinimo za Ruse

(subota, 15. jun 2019, 19:44) - anonymous [neregistrovani]

rusija

vrlo su zanimljivi komentari, pogotovo srba, da li ste vi svesni, kakva je rusija nuklearna sila?????????????, za manje od 20minuta evropa I Severna amerika bi bila pretvorana , prakticno vracena u kameno doba I to radioaktivna!!!, jedan obican poziv iz moskve preka activne crvene linije za vasington, nebi ni pomislili nacisti da bombarduju Srbiju ili Irak Libiju , Vijetnam, Koreju ,Liban, Panamu ,Siriju, Avganistan I druge zemlje koje su prakticno osakacene na dugi vremenski period;;;;;;;, svi rade za iste gazde, vlada na celu rusije igra igru velikih gazda to je sve!!

(subota, 15. jun 2019, 16:32) - Milos Canada [neregistrovani]

Hvala

istinita informacija.

(subota, 15. jun 2019, 10:14) - anonymous [neregistrovani]

e...

pa to je sve sto su mogli uciniti i nista vise ali dobro moramo im a odati priznanje za njivovu volju i hrabrost, to su bila teska vremena za Rusiju dok je sad malo obrnuta prica i stanje...

(petak, 14. jun 2019, 18:32) - anonymous [neregistrovani]

super

Bas su nam pomogli
Dosli kad se sve zavrsilo i morali su da odu kad su dosadili Americi i Britaniji
To je ta prica.

(petak, 14. jun 2019, 09:58) - mali " Srbin" [neregistrovani]

Ko je ovde lud ???

Izdali smo ( i dalje to radimo ) sami sebe .

div id="adoceanrsvdcfhklggd">