Toma Momirović: Preživeli smo komunizam, hiperinflaciju i sankcije, pa ćemo i koronu

„Pred nama su neke veoma teške odluke“, kaže za RTS Tomislav Momirović, predsednik Upravnog odbora „Mona hotel menadžmenta“. Šta je rekao zaposlenima na početku krize, šta misli o poskupljenju turističkih usluga u Srbiji i na šta je potrošio sto evra državne pomoći građanima?

Jeste li se obratili zaposlenima tokom krize i šta ste im rekli?

Odmah na početku krize, u prvim danima, dok još nismo ni bili svesni šta nas očekuje i koliko će ovo da traje, obratio sam se mojim najbližim saradnicima i rekao: "Nemamo sreće, ali preživećemo."

Otvorili smo hotel, taman pokrenuli u rad jednu ogromnu investiciju, uvežbali najbolji tim u gradu... 

Tada smo postavili nekoliko ciljeva: da održimo biznis u pokretu, da se prilagodimo i obezbedimo stabilne izvore finansiranja i da obavezno pomognemo koliko možemo lekarima u borbi protiv korone.

Koja mera Vlade Srbije je najblagotvornije delovala na Vaš posao?

Kada procenjujemo mere Vlade, prvo moramo biti svesni da srpska ekonomija nije nemačka ekonomija. 

I realno gledajući mere su bile brze i primerene. 

Najblagotvornije je delovala odluka da se praktično donira minimalna zarada. To je najveći paket pomoći privredi do sada u srpskoj istoriji i moramo da budemo svesni koliki je to novac i koliko je to bilo krucijalno za održavanje likvidnosti srpske privrede.

Šta, po Vašem mišljenju, Vlada mora da uradi, a još nije?

Nalazimo se u veoma delikatnoj situaciji, jer je staroj Vladi istekao mandat, a nova još nije oformljena. 

Nova Vlada mora da nastavi ekonomski i politički pravac, zacrtan još kad je predsednik Aleksandar Vučić bio premijer – nastavak fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih preduzeća, reforme javne uprave, pokretanje velikih infrastrukturnih projekata i privlačenje stranih investicija. 

Srbija mora da bude stub u regionu i moramo da budemo svesni da će naša odbrana od korone i povratak u normalno stanje biti veliki podsticaj za ceo region jer su naše ekonomije povezane.

Da li prioritet treba da bude da se sačuvaju radna mesta ili biznis?

Pitanje od milion dolara! „Mona“ je daleko više od naše porodice i u menadžmentu je veliki broj ljudi, dok smo mi samo na čelu. 

Naša porodična kompanija ima dva temelja, jedan je porodica Momirović sa našim znanjem, iskustvom i ciljevima, a drugi su naši zaposleni. 

Svaki biznis je ugrožen ako ostane bez iskusnih radnika, a to je naročito slučaj u hotelijerstvu. Potrudićemo se koliko možemo da sačuvamo naše zaposlene, ali pred nama veoma skoro će biti teške odluke.

Treba li probleme u likvidnosti preduzeća sada rešavati zaduživanjem? Šta je alternativa?

Kreditno zaduživanje se koristi za finansiranje projekata koji imaju projektovanu zaradu koja pokriva rate za vraćanje tog kredita. To je veoma jednostavan princip i jasno je da to nije dobro rešenje za rešavanje trenutne nelikvidnosti. 

Mi bukvalno ne znamo šta će se desiti za dve nedelje, ne samo mi, već ceo svet živi, posluje i planira aktivnosti prateći krivu korone, broj obolelih, i napredak proizvodnje vakcine.

Alternativa zaduživanju je prilagođavanje, pokretanje novih poslovnih modela, skromnost u očekivanjima i održavanje poverenja između zaposlenih i menadžmenta, te između nas i naših klijenata.

Da li je opravdano podići cene (u turizmu, na primer), ako je potražnja znatno veća od ponude, što je slučaj u Srbiji u ovom trenutku?

Niko ozbiljan nije sad podigao cene. Svi hoteli imaju akcije, specijalne ponude za porodični odmor i slično. Srbija je prelepa zemlja i idealno mesto za odmor u ovim okolnostima i ima smeštaj za svačiji džep. Potrudite se malo, potražite preporuke, pozovite direktno, isplanirajte svoj odmor u Srbiji.

Da li je pametno obarati cenu ako nema potražnje?

Razumna sniženja i akcije su sasvim uobičajna stvar u poslovanju.

Koliko dugo Vaš biznis može da izdrži ovakvu poslovnu situaciju?

Ovakvu poslovnu situaciju hotelijerstvo nije nikad doživelo. Ovo je najveći udar na turistički biznis u ljudskoj istoriji. 

Veliki hotelski lanci otpuštaju desetine, stotine hiljada zaposlenih širom sveta i kao što sam već rekao, očekuju nas neke veoma teške odluke. 

Mi kao porodična kompanija nemamo tu privilegiju da možemo da prodamo biznis i nastavimo poslovanje negde drugde, ovo je naš dom i grad u kome žive naša deca. 

Naše iskustvo seže do vremena komunizma, izgradnje privatnog biznisa u Srbiji, raspada države, rata, hiperinflacije, sankcija... Preživećemo i koronu!

Imamo li krizu solidarnosti, u društvu i u poslovnom svetu?

Naprotiv, meni se čini da je situacija sa koronom pokazala ono najbolje kod našeg naroda. Setite se kako je bilo tokom ratova ili poplava, pa ni ovaj put nije drugačije. 

Od lekara i medicinskog osoblja koje su već četiri meseca na prvoj liniji fronta protiv korone, preko nastavnika i učitelja do ljudi koji su komšijama, starijim sugrađanima tokom karantina donosili namirnice. 

Uvek možete da nađete one koji zabušavaju, eskiviraju, iskorišćavaju neprilike za svoje bogaćenje, ali solidarnost u nevolji je odlika našeg mentaliteta koju treba da promovišemo.

Na šta ste potrošili sto evra državne pomoći građanima?

Nisam uzeo te pare, mada sam bio i ostao veliki promoter te akcije.

Ta sredstva su potrošena u Srbiji i pokrenula su kupovinu domaćih proizvoda i dali su ljudima konkretan dokaz jačine državnih finansija. Ova mera je osnažila domaću tražnju i omogućila veliku likvidnost u privredi.