Седница Међувладиног српско-руског комитета, председавају Поповић и Решетњиков

Министар у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић изјавио је да српски народ у својој историји није имао ближег пријатеља ни поузданијег савезника од Русије и истакао да су Србији потребни руски гас и нафта како би се обезбедило стабилно снабдевање, сигурност за привреду и грађане, као и несметан раст индустрије и целе економије.

Поповић је нагласио да трговинска размена између Србије и Русије наставља да расте и развија се у изазовним условима пословања.

"Србији су увек били потребни и данас су потребни најјефтинији руски гас и нафта како бисмо обезбедили стабилно снабдевање, сигурност за привреду и грађане, као и несметан раст индустрије и целе економије. Србија добија гас из Русије по најповољнијим ценама, по најбољим условима, а што је најважније, имамо гарантоване количине гаса што представља изузетно важан фактор енергетске стабилности Републике Србије", рекао је Поповић.

Он је пожелео добродошлицу руској делегацији на челу са министром Решетњиковим и истакао да је заседање Међувладиног комитета један од кључних механизама за праћење, унапређење и развој како билатералне трговинско-економске сарадње, тако и свеукупних билатералних односа.

Решетњиков: Русија цени напоре Србије на регулисању ситуације око компаније НИС

Максим Решетњиков изјавио је да је за српску економију важна стабилна испорука руског гаса по веома прихватљивим ценама и истакао да Русија цени дугорочну сарадњу са Србијом, укључујући и напоре српског руководства на регулисању ситуације око велике руске инвестиције - компаније НИС.

"Рачунамо да ћемо и даље заједнички развијати све ове правце и налазити обострано прихватљива решења за прилично сложене ситуације", нагласио је Решетњиков на седници Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу у Београду.

Истакао је да Русија цени принципијелан став српског руководства по питању увођења санкција Русији и притисака који се врше од стране оних којима не одговара развој добрих односа Београда и Москве.

Навео је да Србија и Русија имају велики потенцијал за сарадњу када је реч о иновационим тенологијама, фармацеутској индустрији, образовном сектору, туризму и пољопривреди.

Решетњиков је прошлог месеца боравио у заничној посети Београду, где је, између осталих, разговарао са председником Србије Александром Вучићем о билатералној сарадњи и кључним питањима од стратешког значаја за енергетску и економску стабилност Србије.

Том приликом Решетњиков се састао и са Поповићем, који је изјавио да је енергетка најважнији елемент сарадње Србије и Русије и да се са руском страном разговара да Србија и у наредном периоду има најбољу цену за гас и најсигурније снабдевање.

Решетњиков је током прошле посете Србији у интервјуу за Тањуг изјавио да је за Русију важно да се, у решавању питања НИС-а и снабдевања гасом, ни на који начин не угрози српска економија и тржиште, као и да две земље успешно сарађују без обзира на сложене геополитичке околности.

Изразио је захвалност председнику Вучићу што Србија није увела санкције Русији упркос политици коју пропагира ЕУ и истакао да такав став Србије повећава поверење између две земље.

Решетњиков је рекао да је за Русију било јако важно да се регулише излазак НИС-а из круга санкција уз поштовање правила и да становници Србије не осете проблеме у вези са испоруком нафте.

Напоменуо је да су питање НИС-а и гаса две веома комплексне теме у области енергетике у односима две земље.

"Ја морам још једном да кажем да Русија и Гаспром увек српско тржиште виде као веома стратешки битно, то је тржиште према коме ми гајимо, да тако кажемо, и велику емпатију", рекао је Решетњиков.

Прошло, 20. заседање Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу одржано је крајем новембра 2024. у Санкт Петерсбургу на коме је поручено да је пољопривреда једна од приоритетних области сарадње Србије и Русије.

Међувладин српско-руски комитет за трговину, економску и научно-техничку сарадњу основан је 1995. године.

Ово тело је формирано како би се регулисали и унапредили економски односи, а основа за његово успостављање био је споразум између тадашње Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације.