Čitaj mi!

Lončar o crvenoj zoni: Ovo ne može da se opiše, ko ne veruje da korona postoji – neka dođe da ga uvedem

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar obišao je kovid bolnicu u Batajnici, gde se trenutno leči 900 pacijenata. Poručio je da situacija u crvenoj zoni ne može da se opiše i apelovao na sve da poštuju mere kako bi se sačuvali životi, spasao zdravstveni sistem i kako bismo se što pre vratili "u normalu". Direktorka bolnice dr Tatjana Adžić Vukićević kaže da je u poslednjih deset dana zabeležen enorman broj prijema.

Zlatibor Lončar je ušao u crvenu zonu, gde se nalaze oboleli od kovida, ljudi koji se bore za život, jer je, kaže, osetio potrebu da treba da dođe i da pruži podršku.

"Ove imamo trenutno 900 pacijenata, ovde radi više od 800 lekara i medicinskih sestara, uz spremačice, pomoćno osoblje… Hteo sam provedem jedno vreme s njima i dolaziću jednom nedeljno da čujem šta još možemo da uradimo da im pomognemo", rekao je Lončar.

Poručio je svima koji misle da koronavirus ne postoji i da građani ne treba da se vakcinišu, da se pridržavaju mera, da će, kada vide kako izgleda prava borba za život, shvatiti da nisu u pravu.

"Kada budu videli jednog mladog pacijenta, za kojeg je potrebno šest do osam ljudi da bi ga okrenuli u položaj koji zahteva, pa još više puta dnevno… Da ne pričamo kako je ljudima u skafanderima, u svoj opremi, kako izgleda spasavati ljudske živote…", rekao je Lončar.

Kako je rekao, to bi trebalo da vide svi građani, i da razmisle da li kovid postoji ili ne i da li moramo da dolazimo u situaciju da imamo 900 pacijenata u Batajnici, čega ne bi bilo, da smo se pridržavali mera.

"Situacija ne može ni da se opiše. Nastavićemo da se borimo dalje, da na sve načine pomognemo ljudima. Dajte da se urazumimo, da spasemo zdravstveni sistem, da se vratimo u normalu, da se posvetimo i ne-kovid pacijentima. A sve koji ne veruju u koronu, sačekaću ovde, uvesti ih u crvenu zonu, pa neka mi kažu da virus ne postoji", rekao je Lončar.

Dr Tatjana Adžić Vukićević: Situacija je zabrinjavajuća 

Direktorka bolnice dr Tatjana Adžić Vukićević rekla je da u poslednjih deset dana zabeležen enorman broj prijema, te da nijedan dan nije prošao s manje od 80-90 prijema.

Mnogo pacijenata je došlo sa teškim kliničkim slikama, koji su morali odmah u intenzivnu negu, dodala je ona.

"Situacija je teška i zabrinjavajuća, da smo morali da otvorimo 12 poluintenzivnih nega, sa 400 ležećih mesta, a moraćemo i petu intenzivnu negu da otvorimo, gde će raditi još 15 lekara i 30 medicinskih sestara", rekla je dr Adžić Vukićević.

Ona je navela da u Batajnici rade uglavnom lekari iz KCS, ali i sa KiM, kao i iz drugih gradova, dodajući da je, na primer, Kladovo od svoja dva anesteziologa, jednog uputilo u Batajnicu.

"Sada je poslednji trenutak da apelujemo na sve, na stručnu i nemedicinsku javnost, da se poštuju mere. Srećni smo što imamo vakcine, jer je to budućnost", rekla je dr Adžić Vukićević.

Trećina pacijenata iz trijaže odmah zahteva hospitalizaciju

Direktor Infektivne klinike Goran Stevanović ističe da broj zaraženih koronavirusom i pregleda u ambulantama stalno raste, kao i broj pacijenata koji zahtevaju lečenje u bolnicama, dodajući da je 30 odsto pregledanih u trijažnoj ambulanti Infektivne klinike zahteva hospitalizaciju odmah.

"Rast brojeva je danak nepoštovanju mera, i tome što smo jedna od najsrećinih zemalja u Evropi po dostupnosti vakcina i mogućnosti da se vakcinišemo, a neki su zaboravili da moraju da se poštuju mere i pored toga, dok se ne stekne imunitet", rekao je Stevanović koji je sa ministrom zdravlja obišao kovid bolnicu u Batajnici.

Rezultat svega toga su – puna bolnica u Batajnici, i druge bolnice, Infektivna klinika i Medicina rada sa pomoćnim krevetima, kaže Stevanović.

On je ukazao na to da je poseban problem što su i u kovid ambulantama uglavnom pacijenti sa teškom kliničkom slikom, tako da 30 odsto pacijenata pregledanih u trijažnoj ambulanti Infektivne klinike odmah zahteva hospitalizaciju. 

Najveći broj njih zahteva i kiseoničku potporu.

"Potrošnja kiseonika je ogromna u svim bolnicama, a to govori u prilog težini kliničke slike pacijenata", istakao je Stevanović.

On je rekao da više ne obolevaju samo stariji, već se lekarima obraćaju i mladi, a dolaze i čitave porodice.

"Kada pacijenti sa nama podele informacije o tome gde su se tačno inficirali, vidimo da je većina imala kontakt sa nekim zabavnim sadržajem, kao što su skijališta, turizam, lokali, restorani, proslave. To je dokaz da minimalno opuštanje može da ima katastrofalne posledice", rekao je Stevanović.