Србија 1915 – Чекајући савезнике

Српска влада је очекивала да ће током аустроугарско-немачко-бугарског напада савезничке снаге помоћи Србији. План је био да француско-енглеске трупе из Солуна крену у офанзиву и споје се са српском војском. Малобројне снаге које су запоселе југ Македоније нису могле озбиљније да се супротставе бугарској војсци. У Паризу, Лондону и Петрограду није било политичке воље да се крене у озбиљну офанзиву. Србија је остављена сама, препуштена знатно надмоћнијем непријатељу.

Јаке аустроугарско-немачке снаге су почетком октобра 1915. године напале Краљевину Србију. Отпор српске војске није могао да спречи напредовање непријатеља. Чекала се помоћ савезничких снага које су се налазиле у Солуну. Велика офанзива затекла је Владу Краљевине Србије у Нишу, граду који је од јула 1914. године постао ратна престоница.

Записи из тог времена говоре да је француски посланик тих дана обавестио Владу Краљевине Србије да француске трупе полазе из Солуна под командом генерала Бајуа и да ће железницом преко Скопља стићи до Ниша. Планирано је и да нова савезничка база буде Скопље.

Вест о доласку савезника, грађани Србије примили су са одушевљењем. Владала је велика радост. Био је то последњи трачак наде да ће Србија бити спасена. Започете су припреме за дочек савезничких трупа. Почетком октобра су градови дуж железничке пруге били окићени славолуцима. Савезничке трупе свечано су ишчекиване у Ђевђелији, Струмици, Велесу, Скопљу, Лесковцу, Нишу... У нишким школама девојке су везле француске заставе, ђаци су учили да певају Марсељезу, куће и улице биле су окићене енглеским, француским и руским заставама и цвећем. Људи су се данима окупљали на железничким станицама како би поздравили своје спасиоце, који, како се говорило, тек што нису стигли.

Сведоци говоре да су тих првих дана октобра 1915. године добошари у Нишу најављивали долазак Француза и Енглеза. Навече би разочаране грађане добошари поново обавештавали како због кише савезници нису стигли, али како, ето ка Србији сигурно крећу већ сутра. Знало се да савезничке трупе у Солуну нису велике, али њихов долазак будио је наду да ће за првим пуком доћи и остали Енглези и Французи.

Почеле су чак да круже приче како у помоћ стижу и Руси. Причало се како су козаци већ прешли Дунав и како, наступају долином Тимока.

А онда, уследило је разочарање. Уместо савезника, у Србију су стигли Бугари. Славолуци су Бугарима пожелели „добродошлицу". Бугарски војници су у ноћи између 13. и 14. октобра напали Србију без објаве рата. Напад је истовремено почео дуж целе источне границе Краљевине, од Дунава до Дојранског језера. Бугари су 19. октобра избили на Вардар, заузели Велес и тако пресекли железничку комуникацију са савезницима и Солуном. Освојени су и Врање и Лесковац. Српска влада и Војска били су принуђени да напусте Ниш.

Аустроугарско-немачке трупе надирале су са севера, Бугари су нападали са истока и југа. Постојала је опасност од опкољавања. Српска Врховна команда наредила је да се војска повуче са река и да се тражи нова заштита у централним и западним планинским деловима земље. 

Врховна команда се из Крагујевца повлачила ка Крушевцу. Влада је стигла у Краљево, град који је планинским венцима заштићен од напада непријатеља.

У Краљево су заједно са војском, дошле и бројне избеглице. Војници и цивили, спавали су у локалним гостионицама, кућама, на улицама, оближњим ливадама и пољима. У граду који је имао око 5 000 становника нашло се више од 100.000 људи. Храна је постајала све већи проблем. Парче црног хлеба сваким даном је вредело све више.

Савезничке снаге кренуле су из Солуна како би помогле српској војсци. Запоселе су делове око реке Вардар на југу Македоније. Међутим, малобројне француско-енглеске трупе нису могле озбиљније да се супротставе бугарској војсци и да напредују ка Србији. Премијер српске владе Никола Пашић био је у сталном контакту са генералом Морисом Сарајем, командантом Источне војске у Солуну. Српска влада се још увек надала да ће савезници појачати снаге и да ће кренути у одлучну офанзиву ка српским положајима. Генерал Сарај је 28. октобра 1915. године јавио премијеру Пашићу да из Париза и Лондона не стижу наредбе и појачање.

Непријатељ је био у непосредној близини Краљева. Донета је одлука да се град напусти и да се крене у ново повлачење.

Страни савезнички посланици спаљивали су документа, печате, приватна писма и званичну преписку. Све им је тада у Краљеву, како су наводили, личило на коначни слом Србије. Занимљиво је да су бројне стране дипломате и војни изасланици који су били са српском владом и војском, очекивали да ће Србија тада склопити сепаратни мир са Аустроугарском. Сматрали су да су савезници Србију оставили на цедилу, да су јој препустили да се сама бори и да ће једини излаз српска влада наћи у капитулацији и предаји.

Међутим, Срби су тада размишљали другачије.

Текст је део документарног филма „Срби на Крфу" који Радио-телевизија Србије реализује у копродукцији са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије. Реализацију филма су помогли Министарство одбране РС и Амбасада Велике Британије у РС.

Стручни консултант пројекта „Срби на Крфу" је Милош Ковић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду.

 

број коментара 11 Пошаљи коментар
(недеља, 31. јан 2016, 10:14) - Fjodor [нерегистровани]

nerazumljivo

Recite, ko nije pomogao Srbiji u odlucnim trenucima?Hocete reci da su se Britanija, Francuska i verolomna Italija utrkivale u pomoci i brizi za Srbiju?Mislite da se Srbija vratila iz Soluna kada je ona htela?Ne, vec onda kada joj je zapad dozvolio u vremenu kada je njima odgovaralo.Vi jednostavno sanjate.Sve velike imperije su dobrovoljni davaoci tudje krvi.U Rusija je naravno radila to povremeno tokom svoje istorije.Ovde se jednostavno radi o animozitetima.Vi VOLITE zapad uprkos tome sto im ne smeta da bombarduje po svojoj volji koga pozeli, cak i saveznike, recimo Srbe.Doduse i Vas ne-srbe.Hipoteticko pitanje za sve ne-Srbe koji zive u Srbiji:da li biste danas obukli vojnu uniformu i branili Srbiju u tom nesretnom I SV ratu ( Jevreji jesu i Srbija je zahvalna tom narodu koji je Srbiju smatrao svojom domovinom) ili nekom buducem hipotetickom ratu?Da li biste dali zivot ili bi samo nastavili da teoretisete o tome?

(недеља, 24. јан 2016, 13:38) - goran [нерегистровани]

Srbija i saveznici

Čitajući komentare na ovu vest mogu da kažem samo jedno, kao potomak Nesrba koji su život dali za Srbiju počevši od 1877. pa sve do 1990-ih, ništa vi nista naučili! Slepa ljubav prema Rusima vas sprečava da razmišljate i da nađete svoj put. Arhivi su otvoreni, ćirilicu znate da čitate, ruski nije mnogo težak, posebno kada se čita: čitajte o tome koliko je Rusima stalo do Srbije pre 1. svetskog rata, za vreme tog rata i nakon toga! istina je da je Rusija stupila u rat jer je Austro-Ugarska u trenutku napada na Srbiju povukla snage iz Galicije (zapadna Ukrajina) i Rusi su videli šansu da zauzmu ove teritorije, u čemu su i uspeli. Nakon toga su počeli da nagovaraju Srbiju da sklopi mir i da se, knačno, odrekne Makedonije i i uzme BiH za uzvrat. Zato i nisu poslali pojačanja i pomoć preko Crnog mora dok je Turska još bila neutralna. To je istina, a vi sanjajte ot ome da je Nikolaj II "pomogao" Srbiji ulaksom u rat. Čak je i bajka o pretnji separatnim mirom sa Nemačkom (čiji car, onako usput, brat Nikolaja II i engelskog kralja Đorđa po tetki) toliko uvrežena, da je već nemoguće istu opovrgnuti.
Oslanjanje Srbije na Rusiju nije nikada donelo sreću niti uspeh. Ali, kako to objasniti onima kojima su ruska propaganda i propaganda SPC isprali mozgove.

(недеља, 24. јан 2016, 12:49) - Dejan Stojkov [нерегистровани]

Veles

Do svega ovoga odnosno potonjeg stradanja Srba i Srbije,,procentualno najveceg u ratu,ne bi doslo da je srpska vlada poslusala savet saveznika i konacno ispostovala dogovor sa Bugarskom iz 1912g.o "podeli"Makedonije i kako je zahtevala i Rusija povukla se izvan teritorija istocno od linije Ohrid-Palanka,koje su tada "smatrane Bugarskim".Uzrok bugarskog napada bio je i srpski teror nad stanovnistvom Makedonije,koji je rezultirao dvaju ustanka Ohridskim i Tikveskim 1913,kao i napadom makedonskih komita nad srpskom vojskom kod Valandova 1915,upravo taj napad bio je i razlog objave rata Bugarske Srbiji.Inace cak i francuska vlada je imala plan o autonomiji Makedonije i intervencije francuske vojske da to ostvari mimo odupiranja Srbije. Sa Bugarskom vojskom kao saveznicom iza lega i autonomnom Makedonijom pod vladavinom zapadnih sila,,Nemci i Austro ugari ne bi okupirali Srbiju...Jeli Makedonija bila vredna toga,i okupacija nesrpskih zemalja, zaljucite sami...

(недеља, 24. јан 2016, 12:16) - anonymous [нерегистровани]

Jadan moj narod i moja Srbija !

Jad i beda vekovima i ako je neko zasluzio neutralnost onda je to moj narod !!! Narode nama nepreostaje nista drugo vec lizati nase rane i cekati dok zacele.Nas narod se mora drziti striktno zajedno bezuslovno i raditi na tome da se populacija stabilizuje ! Mora se voditi racuna o tome i da se ulaze sav novac koji bi bijo potreban za to .
ps: Upamtite Srbija ce stati na svoje Noge kad tad !!!

(недеља, 24. јан 2016, 11:40) - гром [нерегистровани]

Ни једна лаж није вечна, па ма у чему је завијали.

''Можеш лагати неке људе све време, можеш лагати све људе неко време, али не можеш лагати све људе, све време.'' – Abraham Lincoln

(недеља, 24. јан 2016, 10:58) - Jovan Mirkovic [нерегистровани]

Kako su nas tada izdali,

Izdaju nas i sada. Razlika je u tome sto nam sada oduzimaju nasu : Kolevku i nase srce, nase Kosovo i Metohiju, a prave nam se prijatelji !!!! Srbija se uvek sama borila i izborila protiv svakog neprijatelja, zahvaljujuci nasoj junackoj vojsci i gradjanima. " Bog cuva Srbiju "

(недеља, 24. јан 2016, 10:15) - Nenad [нерегистровани]

sljam

Ista prica, samo sada su se okupili i zovu se eu, sto dalje budemo od njih bicemo bezbedniji....

(недеља, 24. јан 2016, 10:06) - anonymous [нерегистровани]

I moj mali doprinos

U Petrovgradu nije bilo ozbiljne volje da se pomogne Srbiji?!?!?! Da li je ova recenica da bi se razvodnila odgovonost Britanaca i Francuza na nasem vojistu? Pa Rusija je usla u rat u koji nije morala samo zbog Srbije! Rusija je u tom ratu izgubila 5x vise vojnika nego Britanija, skoro dva puta vise nego Britanija i Francuska zajedno! Na kraju izgubili su carstvo i drzavu, i zapali u strahote komunisticke diktature. Da li je u Grckoj bilo ruskih vojnika? Nije. Nije u to vreme. Cat Nikoja II je ultimativno zahtevao (pod pretnjom da ce Rusija da zakljuci seperatni mir sa Nemackom) ako saveznicka flota ne prebaci srpske vojnike. Pa sto se otvoreno ne kaze da su najvece zrtve Srba bile ne u prelazu do Albanije, kada su izbile na obale mora, pa je jedna britanska fregata pokupila Aleksandra (ciji je adjutant bio "cuveni" Kosta Pecanac) i srpsku Vladu, dok je kralj Pera odbio da ide, plakao gledajuci kako ovi beze ostavljajuci vojsku i narod. Pored Pere je stojao Apis. Tada su nastupile najvece zrtve jer ti zivi lesevi su morali da predju citavu Albaniju od severnih luka pa sve do juga! O Solunskom frontu je tek druga prica. Pa zasto ni onda na frontu nije bilo ni Britanskih ni Francuskih vojnika? Zaklinjemo se na prijateljstvo Francuskoj, a cime je to istorijski potkprepljeno? Na Solunskom frontu su bili u Srbi, na jednom krilu Rusi a na drugom krilu Senegalci (oni crnci iz Senegala) u sastavu francuske vojske. Da podignemo spomenik zahvalnosti Senegalu na Kalemegdanu? Pa njihovi ljudi su tamo ginuli. Pa saveznicka komanda je ZABRANILA proboj na frontu, a srpska komanda je to sprovela samoinicijativno. Zar britanska Vlada nije postavila ultimatum srpskoj Vladi da ako ijedan srpski vojnik udje u Sofiju, Britanija ce napasti Srbiju sa ledja! Francuska vojska je bila zaduzena za logistiku, tacnije da sa ondasnjim kamionima dotura municiju i hranu. Ni to nisu uradili, jer je srpska vojska trcala u domovinu, pa su francuski kamioni ostali neupotrebljivi daleko u pazadini. Kada je srpska vojska pocela vrtoglavno da napreduje posle proboja, Rusi su izasli iz operacije zbog poznatih desavanja u Petrovgradu i pocetka revolucije. O ucescu srpske vojske u operacijama u zapadnoj Rusiji, o borbama na Krimu postoji zabranjen roman Radoslava Vesnica "Slavoljub Zoric". Za vreme kraljevine ko je ima tu knjigu isao je na robiju, a ni dan danas se o njoj cuti, jer nije bas dobro da se toliko zna. O preciznim i tacnim zbivanjima oko povlacenja preko Albanije i sve do oslobodjenja procitajte istorijsko-dokumentarni-roman Valentina Pikulja "Imam cast". Zanemecete koliko je bila mocna srpska sluzba, cija je ideja jugoslovenstva u srpskoj drzavi i slicno.

(недеља, 24. јан 2016, 09:01) - anonymous [нерегистровани]

Veliki vremenski promasaj ?????

Veliki plan je nacinjen i pokazan narodu tek deset godina kasnije.Tj, 1925 godine.Kad su grobovi izravnani i uklonjeni bili.Da narod zlo i nesrecu svoju ne gleda vise
svojim zlim ocima.Inace te 1915 godine oni koji su ostali zivi nisu cekali nikakve saveznike.Nit su cekali nit su docekali.Nikad Srbi nisu imali nikakve saveznike.To su nam pokazali svi ratovi koji su vodjeni.Poslednji rat najljepse i najjasnije.

(недеља, 24. јан 2016, 08:26) - anonymous [нерегистровани]

Umeksavanje

Kad se cita tekst vidi se da je u celofan uvijeno to sto francuzi i englezi nisu ispunili obecanje o pomoci srbiji.I naravno nigde se ne pominje da je pomoc stigla samo zato sto je ruski car zapretio sklapanjem primirija sa nemcima ako se srbiji ne pomogne.Nije ni cudo sto je jedan od sponzora filma Velika britanija..