Прокламација престолонаследника Александра

Дан после аустроугарске објаве рата Србији регент Александар Карађорђевић објавио је прокламацију у којој је поручио "да Србин, кад је сложан, може победити и много већег противника".

Мојим јуначким и драгим Србима!

На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустро-Угарска нам је објавила рат. Сад сви имамо да будемо сложни и јунаци.

Невоље наше Краљевине и нашега народа са Аустријом нису почеле од јуче. Кад је год Бечу требало, давана су најсвечанија обећања да ће се са Србима и Хрватима праведно поступати, па је ипак све то остало неиспуњено. Залуду су српски и хрватски граничари и толики други наши јунаци лили крв по целој Европи и за славу и корист бечког двора, залуду су биле жртве које је Србија за владе Мога деде поднела кад је помагала да се спасава царски престо од незадовољних и побуњених његових народа, залуду је Србија увек радила све што је могла да живи у пријатељству са суседном царевином - све то није ништа помогло.

И Србија као држава и наш народ, где год био, свакад и свуда су сумњичени, и зато су увек запостављени другим народима. Пре 36 година заузела је Аустрија српску Босну и Херцеговину, које су устале биле да се ослободе, а пре шест година коначно их присвојила бесправно, убећавши им уставне слободе које, онакве какве су дане, нису ни у колико народ задовољиле. Све је то створило дубоко незадовољство у народа, нарочито у бујне и неразмишљене омладине, па је напослетку изазвало отпоре, па и сарајевски атентат.

Србија је тај кобни догађај искрено ожалила, осудила и изјавила готовост да ће предати суду сваког саучесника: али је брзо са запрепашћењем видела да Аустријанци за њ бацају одговорност не на своју рђаву управу или на поједине кривце самог дела, него на Краљевину Србију. Без обзира што је оно убиство извршио само један човек, њен поданик, уз припомоћ неколико другова, и то у њиховој земљи, пред очима свих њених власти, Аустрија је зато окривила наше чиновнике и официре, српску Владу, и напослетку целу Краљевину Србију и све Србе где год их има.

Такво оптуживање једне независне државе за туђе кривице, јединствено је у историји Европе, где онака злочиначка дела на жалост нису ретка. У смислу окривљења поднела је аустро-угарска влада 10. овог месеца Мојој Влади необичну представку с тешким оптужбама и захтевима, тражећи од Србије задовољење и остављајући јој рок од 48 сати за одговор.

Моја је Влада, одговарајући жељама народа и потреби мира, коју осећа не само Србија, већ и цела Европа, хтела избећи по сваку цену сукоб, и зато је изашла у сусрет аустро-угарској влади до крајњих граница попустљивости, преко којих не може ићи ниједна независна држава.

Кад је о томе извештен аустро-угарски посланик, изјавио је одмах, да његова влада није задовољна одговором и прекинуо је дипломатске односе са Мојом Владом. Тада су све пријатељске нам државе - на челу им братска нам Русија - покушале склонити аустро-угарску владу да пристане на мирно решење спора. На жалост, бечки државници осташе глухи према саветима мудрости и интересима човечанства. Они нам објавише јуче рат, не презајући да тиме изазову и недогледне последице једног заплета.

И ако тешка срца и свестан свих тешкоћа и опасности, баш у часу кад су се српски ратници спремали да прибрају довреле плодове свога труда, Ја сам принуђен позвати све Моје драге и храбре Србе под српску тробојку с уверењем да ће се они и у овој прилици показати достојни својих славних предака, онакви какви су били лане и преклане. С вером у Свевишњега Господа Бога, с надом у симпатије просвећеног света и у коначну победу наше правде, с поверењем у помоћ својих великих сродника и поузданих пријатеља, примамо, заједно са нашом јуначком браћом Србима, Црне Горе, борбу која нам је обесно наметнута.

У нашој славној прошлости, старијој и новијој, има доста сведочанства да Србин, кад је сложан, може победити и много већег противника. Посведочимо још једанпут да се Србин уме жртвовати за своју Отаџбину и обилићским пожртвовањем одбранити је пред многобројним, охолим непријатељем.

Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе.

16. (29) јула 1914. год.
у Нишу.

Александар с. р.  

број коментара 8 Пошаљи коментар
(уторак, 29. јул 2014, 15:36) - Izvidjac [нерегистровани]

Japanac o Dragutinu Maticu:

"Слика је обишла свет, стигла је до далеког Јапана. Отуда је дошла вест да је један јапански стручњак направио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника. Из погледа Драгутина Матића јапански психолог је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра непријатеља и да о томе обавести своју команду."

(уторак, 29. јул 2014, 12:33) - Nikola [нерегистровани]

Odgovor Radetu

Ne znam šta smo po Vašem mišljenju trebali da uradimo, osim da se povučemo preko Albanije - da, izmoreni od dva balkanska rata, bitaka na Ceru i Kolubari i poraza u Sremu 1914. nastavimo da se tučemo okruženi Austrougarskom, Nemačkom i Bugarskom? Takođe, nismo se vratili tri godine kasnije već za manje od godinu dana, zajedno sa nasušno potrebnom savezničkom pomoći (sve prethodne bitke vodili smo potpuno sami) i pobedom na Kajmakčalanu otpočeli finalni niz oslobodilačkih pobeda. Da je hrabrost srpske armije bila prava a ne naduvana i propagandna, govori i to što su nas hvalili, među ostalima, nadvojvoda Josif - palatin Mađarske, i nemački car Vilhelm II, dakle čak i naši neprijatelji! A Vaše tumačenje je ili zlonamerno, ili neznaličko, ali svakako ne pravedno!

(уторак, 29. јул 2014, 12:09) - Goran [нерегистровани]

Istraga u Srbij

@Rade: greši. Vlada i Kralj su tada pristali da Austro-Ugari istražuju u Srbiji, zatvorili su oficire koje su Austro-Ugari naveli kao inspiratoer i pomagače, zabranili su Društva koja su agitovala protiv Austro-Ugarske. Nemojte napamet da pišete, ako ne poznajete činjenice.

(уторак, 29. јул 2014, 11:35) - anonymous [нерегистровани]

dusan.petkovic@evj-kabel.net

Одговор читаоца за 4 С или "како је неко рекао само слога Србина спашава".Дај Боже да је тако и да ће некада бити,али нажалост није тако.
Четри знака на грбу Србије нису слова С него су то оцила окренута једна према другом.То је симбол животне искре,када оцилом ударите у кремен камен и онда полети искра која запали труд и онда ватру, једну од симбола живота.

(уторак, 29. јул 2014, 09:51) - anonymous [нерегистровани]

Istorija

Otvorite muzeje DA LJUDI MOGU DA VIDE OVAKVE STVARI!!!!!

(уторак, 29. јул 2014, 09:19) - Rade anonymous [нерегистровани]

razlike

Eto u tim vremenima srpska vlada i kralj nisu prihvatili da istražitelji tada moćne kraljevine istražuju u Beogradu motive i
moguće učešće Srbije u atentatu već su izabrali rat.Kralj je pozvao srbe gde god da se nalaze u odbranu zemlje a već posle prvih pobeda je morao povući vojsku preko Albanije u Grčku i tako ostaviti na milost i nemilost neprijatelju nezaštićenu nejač.Posle tri godine se vratio u Srbiju sa vojskom.
Danas isti ti protiv kojih smo se borili a
danas su "naši prijatelji" koji su Kosovo priznali teraju nas ovako nedorasle da damo sankcije Rusiji.Kako bi kralj razgovarao sa
danšnjim prijatelima ove vlast pitamo se kada je za manje zahteve rat prihvatio.

(уторак, 29. јул 2014, 09:10) - anonymous [нерегистровани]

Da ne zaboravimo

Tako je nekada bilo, tako je i sada!

(уторак, 29. јул 2014, 09:09) - Nikola [нерегистровани]

sloga

Srbi ni dan danas nisu slozni i ako u grbu Srbije stoje cetiri "SSSS" sto znaci "Sama sloga Srbina spasava"