Читај ми!

Српски научници истражују како гени утичу на тежину клиничке слике изазване коронавирусом

Професорка Медицинског факултета и вођа пројекта у оквиру "Специјалног програма истраживања COVID-19" Татјана Симић рекла је да пројекат на којем ради треба да расветли на који начин различитости у генима могу утицати на озбиљност клиничке слике болести. Коронавирус проузрокује велику продукцију слободних радикала који су медијатори различитих оштећења, наводи Симићева.

Оно што знамо о коронавирусу је да нема правила у ком правцу ће се болест развијати. Потпуно је индивидуално каква ће бити клиничка слика. Наука тражи одговор на питање каква је повезаност генских варијација и вируса, с једне стране, и нашег организма.

Редовна професорка на Медицинском факултету Универзитета у Београду, дописна чланица САНУ и вођа пројекта у оквиру "Специјалног програма истраживања COVID-19" Татјана Симић рекла је у Јутарњем програму да је пандемија коронавируса изазов не само за научнике, већ и за читаво човечанство.

"О варијацијама вируса слушали смо много последњих дана, а оно што наш пројекат треба да расветли на који начин различитости у генима могу утицати на озбиљност клиничке слике и евентуалну подложност на инфекцију", навела је Симићева.

Према њеним речима, годинама се бави оним о често слушамо често из парамедицинске перспективе, а то су слободни радикали, као молекули који оштећују наше протеине и на тај начин изазивају оксидативни стрес.

"Показано је да коронавирус, поред изузетног запаљења у нашим запаљенским ћелијама, проузрокује велику продукцију слободних радикала и да су они медијатори различитих оштећења у различитим органима", навела је професорка.

Додала је да се механизми одбране од особе до особе разликују из разлога што су током еволуције настале мале варијације у генима, тако да различите особе имају различит капацитет за одбрану од слободних радикала које је потребно неутралисати.

Верује се, како каже, да се са олујом запаљенских молекула дешава и олуја слободних радикала.

"Наша група се годинама бави појачаном продукцијом слободних радикала и оксидативним стресом, код хроничних незаразних обољења као што су малигнитети и кардиоваскуларна обољења, самим тим је јасна повезаност тих болести са добијањем тешких форми коронавируса", истакла је докторка.

Када се говори о варијацији гена који испитују, каже да постоји један значајан производ гена који је антиоксидантни протеин, а који половина популације нема, и у том смислу ако упоредимо те ензиме који су производи гена који се испитују са мирнодопском војском, њихова количина је врло велика, иако нема много слободних радикала код здравих особа.

Навела је да су слободни радикали ту уколико се изложимо високим концентрацијама дуванског дима, али исто тако и ако се изложимо коронавирусној инфекцији.

О употреби витамина 

Скептична је према употреби антиоксидативних витамина када смо сасвим здрави, када имамо уравнотежену исхрану. У таквим ситуацијама узимање антиоксидативних витамина може бити и веома опасно.

Међутим, додаје да постоје у интензивној нези пацијенти који имају немерљиве количине витамина Це и зато је ово права ситуација у којој је потребна интервенција антиоксидативним витаминима.

Симићева је рекла да су у јануару почели да прикупљају узорке, пројекат укључује најмање 300 болесника који су прележали ковид и толико контрола, испитиваће полиморфну експресију чак 13 гена са 15 генских варијанти.

"То ће бити 10.000 анализа које ће бити упарене са њиховом клиничком сликом не би ли препознали да ли су одређене генетске варијанте предиспозиција за теже клиничке слике", истакла је докторка Симић.

Државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Маријана Дукић Мијатовић рекла је да Србија има врсне научнике који могу да помогну на светском нивоу у борби против ове пандемије.

"Истраживање се финансира преко Фонда за науку. Што се тиче Ковид програма, у питању је два милиона евра, из зајма Светске банке. У питању је 14 пројеката, од којих су 11 биомедицинских наука", рекла је државна секретарка и додала да је укључен 131 истраживач.