Атина, повратак коренима

Атина је била домаћин свих Олимпијских игара у антици, а престоница грчке је такође организовала и прве модерне Игре 1896. године. На првим модерним Олимпијским играма учествовали су спортисти из 14 земаља, а најбројније су биле делегације Грчке, Немачке, Француске и Велике Британије, са 241 спортистом, колико их се надметало за медаље.

Прве модерне Олимпијске игре у Атини 1896. године обележио је огромни ентузијазам Грка који су се, поносни што је иницијативом за организацију најзначајније спортске манифестације свет на врло директан начин одао почаст њиховој историји, традицији и култури, трудили да буду беспрекорни домаћини.

О значају Игара који су им Грци придали сведочи и чињеница да их је свечано отворио грчки краљ Џорџ први и да су чланови краљевске породице уживо посматрали већину такмичења.

На првим модерним Олимпијским играма учествовали су спортисти из 14 земаља, а најбројније су биле делегације Грчке, Немачке, Француске и Велике Британије, са 241 спортистом, колико их се надметало за медаље. Игре у Атини биле су највеће спортско такмичење одржано до тада.

Женама, у духу античке традиције, наступ на Играма није био дозвољен, а спортисти су се борили за медаље у воденим дисциплинама, атлетици, рвању, мачевању, тенису, бициклизму, дизању тегова, гимнастици и стрељаштву.

Иако су била на програму, такмичења у веслању нису одржана због јаког ветра, док је надметање у једрењу отказано због недостатка одговарајућег броја једилица.

Победници су, уместо златних, добијали сребрне медаље, дипломе и круну од малсиновог венца, другопласирани дипломе и ловорове круне, а трећерангирани само медаљу од бакра за успомену.

Прву златну медаљу на модерним Олимпијским играма, освојио је Американац Џејмс Брендан Коноли, који је тријумфовао у троскоку, а највише златних медаља освојио је Немац Карл Шуман.

Спортисти су поделили 43 комплета медаља, а највише их је освојила екипа САД, укупно 20, од чега 11 златних. Јунак Игара био је грчки маратонац, пастир Спиридон Луис. Иако је победио у, за Грке, најважнијој дисциплине на Играма и постао национални херој, Луис се повукао у свој дом у предграђу Атине и никада се више није такмичио у маратону.

Мада се жене нису такмичиле у Атини, на посредан начин, у историју олимпизма ушла је Гркиња Стаманта Ревити, позната и под надимком Менпомена, добијеном по музи трагедије у античкој митологији. Ревити је, љута што јој организатори такмичења нису дозволили да учествује у маратону, у знак протеста, дан после званичне трке одлучила да претрчи 42 километра, на стази од Маратонског поља до Атине.

Упркос чињеници да на првим Олимпијским играма нису учествовали спортисти Краљевине Србије, наша земља је, ипак, на посредан начин, имала своје представнике.

Краљ Александар Обреновић био је једини страни шеф државе који је присуствовао том спортском догађају, док је један од најзанимљивијих такмичара био репрезентативац Угарске, Србин Момчило Тапавица.

Тапавица, иначе свестрани спортиста, на Атинским играма се такмичио за Угарску, која је самостално наступала, без обзира што је била део Хабзбуршке монархије и признавала власт аустријског цара Фрање Јосифа.

На Играма у Грчкој Тапавица је, чак, успео да освоји и бронзану медаљу у тенису, у појединачној конкуренцији. Стигао је до полуфинала, где је изгубио, али је са Грком Констатиносом Паспатисом добио бронзану медаљу пошто се меч за треће место није играо.

Тапавица се такмичио и у рвању грчко-римским стилом и дизању тегова, а успех и наступ снажног Србина сигурно би био много убедљивији да се током такмичења није повредио. Он је, наиме, био толико снажан да су његови пријатељи из војске тврдили су да је могао да неколико кругова трчи око касарне и истовремено носи двојицу питомаца под мишком.

Угарска екипа зато је највише очекивала од њега у дисциплинама у којим је требало да демонстира своју снагу.

Значајног успеха Тапавицу је, међутим, коштала његова самоувереност и разметљивост. У дисциплини дизања тегова једном руком намеравао је да до победе дође само из једног покушаја, па му је у тренутку када је избацивао тежину, о којој нико није смео ни да размишља, пукао мишић у десном рамену.

Због те повреде Тапавица је у дизању тегова са две руке стигао до шестог, а у рвању до четвртог места.

Прве Олимпијске игре званично су затворене 15. априла. Током трајања Игара грчки краљ Џорџ први лобирао је да његова земља буде домаћин свих будућих Игара. Ту жељу он је изразио и приликом званичног затварања смотре, а његову иницијатицву подржала је и већина учесника атинских такмичења.

Његовој намери оштро се супротставио покретач модерног олимпијског покрета француски барон Пјер де Кубертен, који је искористио свој утицај у Међународном олимпијском комитету да домаћин других Олимпијских игара буде Париз, престоница његове домовине.

Преглед освојених медаља на Играма у Атини изгледа овако:

злато, сребро, бронза

1. САД 11 7 2

2. Грчка 10 17 19

3. Немачка 6 5 2

4. Француска 5 4 2

5. Велика Британија 2 3 2

6. Мађарска 2 1 3

7. Аустрија 2 1 2

8. Аустралија 2 0 0

9. Данска 1 2 3

10. Швајцарска 1 2 0

11. Мешовити тимови 1 1 1

број коментара 0 Пошаљи коментар