Kako izgleda kad priroda uzvraća udarac

Jedno od tumačenja globalne katastrofe kroz koju svi trenutno prolazimo, u vezi je sa bezgraničnim masakriranjem životne sredine. Film „Planeta ljudi“ čiji je izvršni producent Majkl Mur, a koji je napisao i režirao Džef Gibs, daje izazovna objašnjenja o tome kako i zašto se priroda sveti čoveku za sva nedela koja joj je pričinio.

Čovek je zbog svojih nepreglednih materijalnih apetita i nepotrebnog komfora, prirodu doveo na rub opstanka, izazivajući klimatske promene, enormno zagađenje vazduha, istrebljenja biljnih i životinjskih vrsta.

Posledica ovih nespornih činjenica je, kako neki smatraju, "osveta" prirode, koja kroz ovu epidemiju donekle uspostavlja dubinski poremećen balans. A jedan od efekata ljudske izolacije izazvane virusom, koji možda potvrđuje navedeno tumačenje, jeste pročišćavanje i oživljavanje prirode.

U poslednjim nedeljama smo tako imali prilike da saznamo o pojavama delfina širom Jadrana i na Bosforu, kao i o vidljivom smanjenju zagađenja vazduha u svetu. U pogledu postavljanja i razmatranja ovih pitanja, film Planeta ljudi, čiji je izvršni producent Majkl Mur, a koji je napisao i režirao Džef Gibs, daje izazovna objašnjenja.

Mur je film besplatno postavio na Jutjub na Dan planete zemlje, 22. aprila, i može da mu se pristupi mesec dana.

Planeta ljudi je intrigantan, provokativan, istraživački i kritički film koji prilično uznemirava. Mur i Gibs se bez zadrške obračunavaju sa brojnim lažima koje proizvodi američki kapitalistički sistem, brutalno manipulišući činjenicama.

Pre svega, autori filma razotkrivaju da su proizvođači obnovljive energije, solarne i vetroelektrane, kao i elektrane koje proizvode „zelenu“ energiju, a koji se svi nominalno bore za zaštitu životne sredine, ništa manji zagađivači i profiteri, od onih klasičnih proizvođača energije koji koriste fosilna goriva.

Ovi novi, zeleni profiteri, promenili su samo priču, dok je suština, eksploatacija prirode i rast profita, ostala tragično ista. Pri tome, količina izbačenog licemerja i manipulacija istinom, mnogo je veća, i u tom smislu, na meti kritike filma su se, između ostalih, našli "zeleni liberali", od Ala Gora do Roberta F. Kenedija mlađeg.

Manipulacija istinom 

Kako tvrde autori filma i njihovi sagovornici, solarne i vetroelektrane se grade pomoću fosilnih goriva (ugalj, nafta...), čije sagorevanje u atmosferu izbacuje ogromne količine ugljen-dioksida i sumpor-dioksida, najveće uništitelje prirodne sredine.

Takođe, jedan od zanimljivih primera manipulacije istinom, koje Gibs i Mur istražuju, su rok festivali u Vermontu koji se navodno održavaju zahvaljujući solarnoj energiji. Film demistifikuje ove tvrdnje, pokazujući da je količina utrošene solarne energije zanemarljivo mala u odnosu na strandardnu električnu energiju.

Jedan od zaključaka filma, da na planeti Zemlji ima previše ljudi koji troše previše energije, dobija naročito snažna, specifično razoružavajuća značenja, u jeku pandemije kovida 19.

„Nije kriv ugljen-dioksid, nego smo krivi mi“, kaže narator.

Dokumentarna forma je izvanredno probojna, ona nosi moć verodostojnosti, i u ovom slučaju ima posebno zastrašujući efekat. U prilog objašnjenju ove teze, nameće se poređenje sa igranim filmovima bliske tematike, na primer sa Mutnim vodama Toda Hejnsa.

Taj film, prikazan na poslednjem Festu, vrlo je snažna drama bazirana na istinitim događajima, o bezobzirnom prosipanju otpadnih, otrovnih supstanci u gradiću u Zapadnoj Virdžiniji, od strane multimilionske kompanije „Dupon“, što je dovelo do masovnog obolevanja stanovništva.

Takođe, ima izuzetnu snagu, ali dramski obrađenu, donekle estetizovanu, i manje intenzivnu od snage dokumentarizma. Istraživački rezultati Planete ljudi bespomoćno bole jer ne ostavljaju mesta nikakvim iluzijama.

broj komentara 0 pošalji komentar