Револуција, еволуција и халуцинација – шест промена у технологији 2025. године

Са речи на дела – вештачка ингелигенција ушла у нову фазу

Вештачка интелигенција показала је прошле године да више није пуки хајп, већ је из фазе сензационалних најава и „демонстрације моћи“ основних језичких модела, ушла у фазу масовне и свакодневне примене, као инфраструктура уграђена у индустрију, канцеларијски рад, уметност, медицину, роботику, претрагу интернета, чак и политику и рат.

„Мајкрософтова“ вештачка интелигенција предвиђа временске услове брже и прецизније од метеоролога, у Помпеји се користи у рестаурацији древних фресака, а „Нетфликс“ је први пут употребио генеративну ВИ у серији.

Софија, један од најнапреднијих робота на свету, била је гост Београда, Адријано је постао први службеник робот јавне управе у Риму, „Амазон“ тестира хуманоидне роботе који би могли да преузму послове достављача, а у Албанији виртуелна министарка је чак и „затруднела“.

Ипак, 2025. година донела је отрежњење у погледу обећања да ће ВИ масовно заменити људе — показало се да технологија пре свега мења природу посла, а не да га укида у целини. Највише је утицала на рутинске послове, док је у многим професијама постала алат који повећава продуктивност, али и захтева нове вештине и прилагођавање.

Иако је ВИ променила посао програмера, и уз помоћ вајб кодирања постала популарна чак и међу онима који не знају ни један програмски језик, у ИТ заједници расте и фрустрација недостацима и „замало тачним решењима“.

Учестала су упозорења на тзв. халуцинације и „ВИ бућкуриш“, као и кршење ауторских права. Чак је и Холивуд устао против ВИ, и затражио заштиту од председника Доналда Трампa. Најнапреднији модели ВИ показали су забрињавајућа нова понашања – лажу, сплеткаре, па чак и прете својим творцима како би остварили своје циљеве. Утврђују се и разлози и елементи све чешће повезаности ВИ и психозе.

Додатно, оптимизам инвеститора и медија покварио је и низ упозорења у западној јавности да су еуфорија и очекивања од примене ВИ можда претерани, и у први план су истакли забринутост да би инвестициони бум могао да се заврши кризом и „зимом вештачке интелигенције“, или чак финансијским сломом и пуцањем „балона“.

Протекла година је такође обележена и јасним заокретом ка контроли и одговорности. Државе, пре свега чланице Европске уније, увеле су строжа правила. Фокус се померио са "шта ВИ може“ на "шта ВИ сме и треба да ради“.

Америчка ВИ више није једина "игра у граду"

Развој вештачке интелигенције имао је 2025. године и геополитичке последице, пошто је ВИ престала да буде област којом, готово потпуно, доминира америчка Силиконска долина.

Нови технолошки скок у Кини шокирао је почетком године водеће истраживаче у САД, пошто су „ChatGPT" и други модели из САД неочекивано добили кинеског ривала, што је изазвало промене на тржишту и потресе на берзи.

„Дипсик", до скоро анонимна компанија, објавила је, и то у тренутку када је нови председник САД полагао заклетву, језички модел који се показао бољим или на нивоу најбољих америчких четботова, док је, што је најважније, развијен уз знатно мање трошкове.

И друге кинеске технолошке компаније пратиле су тренд и наставиле да развијају своје четботове, који су, као и „Дипсик", махом open source, што значи да је њихов код отворен и доступан бесплатно сваком ко жели да те моделе ВИ надогради и прилагоди својим потребама.

Кинески пројекат „Менхетн“ – пробој у самом средишту технолошког хладног рата

У лабораторији високог степена безбедности у Шенжену, кинески научници изградили су оно што је Вашингтон годинама покушавао да спречи: прототип ЕУВ машине способне за производњу најсавременијих чипова који покрећу вештачку интелигенцију, паметне телефоне и наоружање кључно за западну војну надмоћ, сазнала је агенција Ројтерс.

Прототип, завршен почетком 2025. године и тренутно у фази тестирања. Влада је поставила циљ да се на прототипу произведу функционални чипови до 2028. године, али људи блиски пројекту кажу да је реалнији рок 2030. година, што је и даље знатно раније од деценије за коју су аналитичари веровали да ће бити потребна Кини да достигне Запад у области производње чипова.

ЕУВ машине налазе се у самом средишту технолошког хладног рата. Оне користе снопове екстремно ултраљубичасте светлости за утискивање кола хиљадама пута тањих од људске длаке на силицијумске плочице — способност коју тренутно монополски контролише Запад. Што су кола мања, чипови су моћнији.

Такође, у производњи чипова, водећи прозвођачи покушавали су 2025. године и да стару технологију поставе на нове основе, да би је учинили бржом и ефикаснијом.

Научници у Кини развили су нови чип са занимљивим обртом – он је аналоган, што значи да обавља прорачуне користећи сопствене физичке електричне кругове, а не бинарне јединице и нуле као стандардни дигитални процесори. Још импресивније, његови творци тврде да нови чип може да надмаши најмоћније графичке процесорске јединице (ГПУ) „Енвидије“ и АМД-а и до 1.000 пута.

Најновији покушај решавања једног од највећих проблема вештачке интелигенције, огромне потрошње електричне енергије – јесте фотонски чип немачке компаније Q.ANT.

Чип који користи снагу светлости дизајниран је за велике дата центре и да рачунарство високих перформанси учини одрживим. Осим тога, компанија каже и да је 50 пута бржи од силицијумских чипова.

Истраживачи у Аустралији, ослањајући се на хибридну комбинацију вештачке интелигенције и квантног рачунарства, пронашли су начин да значајно поједноставе пројектовање и производњу микрочипова.

Квантни скокови у развоју рачунара

У развоју квантних рачунара, настављена је трка за кубитима, основном јединицом информације у квантном рачунарству.

Покушавајући да направе системе са што већим бројем кубита, истраживачи су оборили још један велики рекорд, и то са значајном разликом. Физичари са Калифорнијског института за технологију направили су низ који садржи 6.100 кубита, што је највећи ове врсте и далеко изнад око хиљаду кубита колико су садржали претходни системи.

Пробој у квантној револуцији направљен је и у режији „Мајкрософта“, који је представио квантни чип невероватне брзине, заснован на иновативној архитектури тополошког језгра. Преведено у бројке, „Мајкрософт“ је пронашао чип, назван Majorana 1, који би требало да створи процесор од милион кубита.

Најмоћнија ракета у историји

После три неуспеха 2025. године, амерички „Спејс-Икс“ успешно је у августу лансирао и спустио најмоћнију ракету у историји.

Упркос томе што је топлота при поновном уласку у атмосферу оштетила заштитну „сукњу“ око одељка са моторима „Старшипа“, као и делимично истопила контролни закрилац код њеног зглоба, летелица је била стабилна током читавог лета и контролисано се спустила на планирану локацију у Индијском океану.

Радници „Спејс-Икса“ у Тексасу и Калифорнији славили су и аплаудирали свим достигнућима током једног сата и шест минута дугог пробног лета.

Аустралија забранила деци друштвене мреже, у Србији најава школе без телефона

Због прве забране у свету осмишљене да заштити особе млађе од 16 година од зависности, онлајн предатора и дигиталних насилника, деца широм Аустралије пробудила су се 12. децембра без приступа својим налозима на друштвеним мрежама. Ниједна друга држава није предузела тако свеобухватне мере, а спровођење строгог новог закона пажљиво прате законодавци широм света.

И француска влада одлучила је да забрани коришћење друштвених мрежа особама млађим од 15 година и забрани употребу мобилних телефона у средњим школама од почетка школске 2026. године. Нацрт закона који садржи два члана, у који је Монд имао увид, завршен је и требало би да се разматра почетком ове године.

И Велика Британија разматра „дигитални полицијски час“ јер би, према истраживањима, скоро половина младих људи радије живела у свету без интернета.

У Србији, школа без телефона би могла да постане стварност у целој земљи. Почетком године, према најави, Скупштини ће бити предат предлог закона о забрани употребе мобилних телефона за ђаке у основним и средњим школама.