Читај ми!

Вештачка интелигенција променила посао програмера, да ли талас отказа погађа и ИТ сектор у Србији

Директор ICT хаба Коста Андрић каже за РТС да је хајп спласнуо и да долази фаза озбиљне примене ВИ. Наводи примере употребе у ИТ сектору, клиникама, банкама, трговинама. Што се тиче таласа отпуштања у ИТ сектору, описује различите ситуације у свету и Србији, наводећи да је ВИ само део слике, пошто ту има и промене стратегије, економских притисака. Андрић објашњава у чему је "прилична" разлика између стартапа и великих фирми у погледу примене ВИ.

Вештачка интелигенција променила посао програмера, да ли талас отказа погађа и ИТ сектор у Србији Вештачка интелигенција променила посао програмера, да ли талас отказа погађа и ИТ сектор у Србији

Истраживање „Stack Overflow-a“ открило је значајан парадокс – док све више програмера користи алате вештачке интелигенције, њихово поверење у ВИ пада. Извршни директор ICT хаба Коста Андрић је за Интернет портал РТС-а говорио о примени и резултатима ВИ у српском ИТ сектору и привреди уопште, (не)оствареним обећањима, глобалном таласу отпуштања...

Да ли расположење у Србији прати светски тренд, тј. како ИТ компаније стоје са употребом, а како са поверењем у алате ВИ?

- Прати, и то верно. Из мог искуства са клијентима из ИТ-а, банкарства, трговине и производње – ВИ се уводи када доноси опипљиве користи: брже анализе, мање рутинског посла, брже доношење одлука. Мора да постоји јасан бенефит.

Поверење се гради спорије. Узбуђење око ВИ кренуло је крајем 2022. године када су генеративни модели постали доступни свима, а велике глобалне ИТ компаније су обећавале да ће ВИ решити готово сваки проблем који имамо.

Највише су обећавале баш у вези са програмирањем – тврдило се да ће ВИ моћи да напише цео софтвер сâм – али се то у пракси свело на ограничене примере и специфичне ситуације.

Данас је другачије: искуство је показало шта ВИ може, а шта не може, па га сада користимо паметније, као асистента којем верујемо када знамо његове границе, а не као шефа који одлучује уместо нас.

Да ли има значајних разлика између стартапа и других фирми?

- Има, и то прилично. Стартапи су спринтери – одмах пробају, погреше, поправе и иду даље. Велике фирме су маратонци – прво иде пилот, па анализа, па тек онда увођење у целу организацију.

Разлика је што, када велика фирма крене, промене се осећају свуда одједном.

Јавност је преплављена упозорењима да ће ВИ многе у ИТ сектору оставити без посла. Сведоци смо масовних отказа („Мајкрософт“ је само ове године отпустио 15.000 људи). Која су ваша сазнања у том погледу, да ли се то дешава у Србији, и шта мислите да ће се дешавати у будућности?

- На глобалном нивоу лако је "окривити" ВИ за отказе, али то је само део слике.

Има ту и трошкова, и промене стратегије, и економских притисака. Код нас не видимо талас отпуштања због ВИ.

Оно што видимо је промена послова – аналитичар постаје особа која зна да "разговара" са ВИ, програмер постаје тренер који учи ВИ да пише бољи код, користи га као савезника и "колегу".

Када је реч генерално о привреди, према вашем истраживању за 2024. годину, трећина испитаних компанија у Србији користи ВИ. Од тада су алати значајно побољшани, појавили су се нови модели, агенти... Какав је ваш утисак, да ли је у међувремену употреба порасла, да ли компаније постају отвореније и спремније за увођење иновација које нуди ВИ?

- Утисак је да је порасла. Више не причамо само о алатима који пишу текст или помажу програмерима. ВИ сада живи у интерним базама знања, помаже корисничкој подршци, анализира податке продаје у реалном времену.

Једна банка је, рецимо, скратила процес одобравања кредита. Трговина користи ВИ да предвиди шта ће се тражити следеће недеље и да одмах прилагоди понуду.

Сада већ сведочимо масовном укидању репетитивних радњи у фирмама, што доноси већу продуктивност.

Да ли се и у другим делатностима, као и код програмера, дешава да расте примена, а пада поверење у ВИ?

- Расте свуда, али поверење иде опрезније. У маркетингу, медијима и финансијама су сви пробали ВИ, али сада раде са јаснијим правилима. Хајп је спласнуо, што је здраво – сада долази фаза озбиљне примене.

Мој савет клијентима је: „Уведите ВИ као да примате новог члана тима – дајте му пробни рад, задатке за које знате да их може урадити и пратите га док не стекне ваше поверење за сложеније задатке"

Повећање продуктивности компанија и привреде у целини истиче се увек као кључни економски бенефит улагања у ВИ. Колико су привредници и радници у Србији задовољни резултатима, и да ли се неке делатности издвајају у том смислу?

- Најзадовољнији су они који брзо виде резултат – трговина која прилагођава понуду, банке које скраћују процедуре, корисничка подршка која решава проблем без чекања.

У здравству, праву и образовању иде спорије због прописа и одговорности, али и тамо ВИ полако улази – од анализе медицинских снимака до аутоматског праћења промена у законима.

Недавно смо у једној приватној клиници видели да се користи "speech to text" уместо да лекари сами пишу извештај. Додатни бенефит – пацијент одмах чује извештај, а цео поступак је краћи за пет минута. Када то помножите са неколико стотина прегледа дневно, добије се озбиљна уштеда времена уз боље искуство пацијанта, а и лекара.

Како видите будућност, ближу и даљу, у погледу трансформације коју би вештачка интелигенција требала да донесе привреди и друштву у целини?

- За неколико година ВИ ће бити свуда, али је нећемо ни примећивати – као што данас нико не каже "идем на интернет". Биће део позадине свега што радимо. Наш посао је да је уведемо тако да доноси вредност, а не само да "чекирамо" да је имамо.

ВИ брзо учи, али је важно да имамо "дупле команде" – као у ауто-школи, да можемо да преузмемо контролу кад затреба.

среда, 20. август 2025.
26° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом