Шта је „ВИ бућкуриш“ и зашто се појављује свуда

Вероватно сте на друштвеним мрежама наишли на слике које изгледају као мешавина фотографија и рачунарски генерисане графике. Неке су феноменалне иако припадају домену фантастике, док неке на први поглед изгледају уверљиво, али то ипак нису.

То су примери AI Slop-а (у слободном преводу ВИ бућкуриш, помије, муљ, смеће), то јест садржаја који је ниског до средњег квалитета – видео-клипови, слике, аудио-материјал, текст или њихова комбинација – креираног помоћу алата заснованог на вештачкој интелигенцији.

Брзо је, лако и јефтино направити овакав садржај. Аутори ВИ бућкуриша обично га постављају на друштвене мреже како би искористили економију пажње на интернету, потискујући тако квалитетнији садржај који би могао бити кориснији.

Последњих година, све је више тог бућкуриша који настаје захваљујући лако доступним алатима заснованим на вештачкој интелигенцији. Као што сам термин „бућкуриш“ указује, то генерално није добро за људе који користе интернет.

Многобројни облици вештачке интелигенције

Британски Гардијан је у јулу 2025. године објавио анализу у којој се испитује како вештачка интелигенција преузима канале са највећим растом на Јутјубу. Новинари су открили да девет од 100 таквих канала садржи материјал генерисан вештачком интелигенцијом, попут зомби фудбала и сапунских опера са мачкама.

Они који воле музику и користе Спотифај требало би да буду опрезни према новом бенду, "The Velvet Sundown", који се појавио на том стриминг сервису. Иако има веома креативну причу и сијасет нумера, у питању је бенд који постоји само онлајн и то захваљујући вештачкој интелигенцији.

У многим случајевима, људи објављују материјале до којих су дошли играјући се са вештачком интелигенцијом, а довољно су добри да привуку и задрже пажњу корисника, омогућавајући аутору да профитира од платформи које монетизују стримовање и садржај на основу прегледа.

Лакоћа генерисања садржаја помоћу вештачке интелигенције омогућава људима да достављају чланке ниског квалитета публикацијама. Clarkesworld, научнофантастични онлајн часопис који прихвата садржај који корисници шаљу и плаћа им за то, престао је да прима нове текстове 2024. године због тога што су уредници у једном моменту били затрпани текстовима које је написала ВИ.

To нису једина места где се ово дешава, чак и Википедија има проблем са садржајем ниског квалитета који је генерисан ВИ. Ако организација не успе да уклони такав садржај, кључни информативни ресурс од ког људи зависе је у опасности.

Штета од вештачке интелигенције

ВИ бућкуриш загазио је дубоко у информисање људи – на територију медија. У време дејства урагана Хелен, на пример, противници председника Џоа Бајдена делили су на интернету слике генерисане вештачком интелигенцијом, на којима се види девојчица које држи штене, као доказ наводног лошег поступања администрације у случају катастрофе.

Чак и када је очигледно да је садржај генерисан вештачком интелигенцијом, он се и даље може користити за ширење дезинформација јер успе да обмане људе који га погледају набрзину.

Вештачка интелигенција такође штети уметницима тако што доводи до преузимања послова и узрокује финансијске губитке, истискујући садржај који праве прави аутори.

Постављање овог садржаја нижег квалитета, генерисаног вештачком интелигенцијом, често није препознато алгоритмима који покрећу већу видљивост на друштвеним мрежама и потискује читаве групе аутора који су раније зарађивали за живот од објављивања садржаја на интернету.

Једно од делимичних решења је да где год је то омогућено, означите садржај који је штетан или проблематичан. На неким платформама могу се оставити зкоментари како би се пружио контекст. Већина платфрми има опцију да корисници пријаве штетан садржај.

Поред тога што нас тера да будемо на опрезу због дипфејк снимака и „неаутентичних“ налога на друштвеним мрежама, вештачка интелигенција сада доводи до појаве велике количине смећа које додатно загађује медијско окружење.