Четвртком у 9: Решава ли забрана телефона у школама проблем зависности од дигиталног света

Заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је да ће почетком наредне године Скупштини бити предат предлог закона о забрани употребе мобилних телефона за ђаке у основним и средњим школама. Неке школе су предухитриле закон, па су још раније забраниле телефоне.

Говорећи о томе да ли смо изгубили битку од телефона, ако забраном морамо да решимо и питање прекомерне употребе и злоупотребе, извршни директор НТЦ система Вук Рајовић каже да је забрана један од првих корака.

“Врло је важно да промислимо о ширем контексту и употреби телефона ван саме школе. Оно што је битно да напоменемо, велика промена окружења се догодила пре неких петнаестак година, 2010. године. Деца су нам остала иста, али промена окружења која је значајно утицала на развој деце и на формирање мозга догодила се 2010. када је велика количина паметних телефона постала доступна врло јефтино и када су брзи интернет и друштвене мреже постале свакодневица свих нас”, наводи Рајовић.

Поручује да је у разговору са учитељима и наставницима често закључак да су новије генерације слабије у односу на претходне генерације.

“Када питамо у чему се то огледа, често добијемо одговор опште знање слабије, слабија моторика, речник је сиромашнији, контрола емоција малтене никаква. И добијемо потврду кроз ПИСА тестирања која гледамо уназад 20 или 30 година, где се тестирају употребна знања математике, физике, науке, где видимо да не само код нас, него у целом свету је тренд опадања управо од 2010. године када је то постао глобални проблем. Тако да забрана у школи јесте један од корака, али наравно много је шира друштвена одговорност свих нас”, истиче Рајовић.

"Зашто је сада толика еуфорија око речи забрана"

Учитељица Драгица Верхоевен каже да јој овај предлог закона звучи познато, будући да ради у школи у којој је забрањена употреба телефона и на часовима, али и на одморима и у школском дворишту.

“Пре три године ми смо увели забрану употребе мобилних телефона док је ђак у школи. Значи, забрана се односи на час, на одморе велике, мале, школско двориште. У наставном процесу нема телефона. Постакнути смо били тиме када је дошло до злоупотребе тих мобилних телефона. Углавном ми смо то одрадили тако што смо имали наставничко веће, па смо то проследили на савет родитеља који је то усвојио, али ми нашу децу нисмо изузели из тога. Наш ученички парламент се питао и већина је донела одлуку да подржи наставничко веће”, навела је Верхоевенова.

Поручује и да не схвата зашто је сада толика еуфорија око речи забрана.

"Мешају се неки појмови, па каже професор је наишао и одузео му телефон. Ја немам право ничију имовину да одузимам. Ја склањам телефон док не дође родитељ по исти", додаје Верхоевенова.

"Употреба телефона је већ регулисана"

Професор Никола Ћурчин сматра да су основне и средње школе регулисале ово питање.

“Зато мени овај закон заиста није јасан и мислим да ће само донети конфузију и отежати процес који је већ практично у току или је завршен. Дакле, већина школа у Србији, ја мислим све школе су регулисале правилником о начину коришћења. Постоје изузеци када се може користити телефон, у медицинске сврхе или на часу уколико је то у наставне сврхе. Дакле, школе су то већ регулисале”, каже Ћурчин.

Указује да постоје два начина регулисања.

“Један је коришћење телефона за комуникацију. То је негде лакша повреда ученичке дужности. Значи, на часу, наравно, постоји више таквих повреда и можете да добијете или укор или дисциплински поступак. А друга варијанта јесте када га користите за преписивање. Е, то је моментално тежа повреда ученичке дужности”, додаје Ћурчин.

Шта ће телефон у школи

Психотерапеут Кристина Брајовић Цар поручује да је онлајн свет реалност у којој сви живимо, не само деца.

“Деца су негде под нашом патронажом, па се ми бавимо тиме како да њима побољшамо свет, односно да им развој и образовање буде у оптималним условима. Али, исто питање је да ли су ти оптимални услови у којима се они образују после преносиви за тржиште рада и за све оно што их чека касније током одрастања. Тако да не треба правити једну лабораторијску ситуацију у којој можда неће бити огледало тога какви су породични односи, каква је интеракција између родитеља и деце, где се ту појављује у домаћинству, која је функција телефона, да ли он служи као казна”, наводи Брајовић Цар.

У том смислу, поручује, питање је да ли ће овај закон смањити улогу родитеља у том смислу да награђује или кажњава кроз телефон.

“А генерално се питам независно од закона – шта ће телефон у школи? Уопште шта он тражи? То је као када бисмо осамдесетих година донели стрип у школу, тетрис, игрицу. Шта ће телефон”, пита Брајовић Цар.

Да ли треба узети у обзир узраст деце

Наглашава и да је велика разлика о ком узрасту деце причамо.

“То уопште није исти узраст, то нису исте развојне потребе. Од првог до четвртог разреда, апсолутно немају никакав разлог да га користе када треба да науче оловку да држе. Али средња школа, где они иду на екскурзију, иду на спорт, састављају сами дан, координирају се између себе, то је друга координација живљења”, додаје Брајовић Цар.

Професор Никола Ћурчин каже да забрана неће функционисати у средњим школама на тако ригорозан начин.

“Ми сада имамо нови проблем како ћемо злоупотребу вештачке интелигенције да решимо у школама, а ово сматрамо да смо решили, јер смо поставили одређена правила. Али ми морамо да научимо децу. Шестар, лењир они су потенцијално опасни, сваки возач на путу је потенцијална опасност. Али ми нећемо престати да издајемо возачке дозволе. Дакле, морамо да уредимо, да научимо децу да користе мобилне телефоне на правилан начин и када је време за мобилни телефон. То је добро питање. Да ли је време заиста у овим нижим разредима основне школе”, наводи Ћурчин.

Истиче да би забрана у средњим школама могла да наиђе на подсмех, али и да би довела до пораста незадовољства и покушаја масовног изврдавања.

Са телефонима спавамо, уз њих се будимо, чак и пре него што се родимо

Ако се деци забрани употреба телефона у школама, шта им понудити као алтернативу? Извршни директор НТЦ система Вук Рајовић каже да ако им се не понуди добра алтернатива они ће имати прекомерну додатну употребу телефона и пре школе и после школе.

Истиче да су радили велико истраживање са трудницама и са децом од петог до осмог разреда и средњошколцима.

“Са трудницама је било следеће – преко 500 трудница је попунило анкету где више од половине спава са телефоном поред себе, а преко четири сата дневно користи телефон. Знамо да се телефон користи близу фетуса, близу стомака, а још не знамо које последице по развој ће да имају”, наводи Рајовић.

“Са друге стране, преко 600 ђака анкетирано, добили смо да 60 одсто од њих заспи са телефоном, а 70 одсто од њих прво што уради када се пробуди, погледа у телефон. Значи, то је та нова реалност”, додаје Рајовић.

Каже да је боље питање од тога шта ће им телефон у школи шта ће њима телефон уопште у периоду интензивног развоја – од рођења до 12. или 13. године.

Поручује да треба видети која су дечија интересовања и да им на тај начин приђемо.

“Где онда деца, и да имају телефоне у учионици, неће их ни погледати”, додаје Рајовић.

Када је реч о идеји забране друштвених мрежа за млађе од 14 година, што је увела Аустралија, а и Француска озбиљно разматра, Рајовић каже да је то добра иницијатива.

"Тај најшири контекст треба да буде разматран у будућности да се уопште забрани опција телефона у том најосетљивијем периоду развоја. Јер какве су нам мисли, такав нам је живот. А какве су нам мисли са осам сати скроловања и мрежа – нека се свако запита", поручује Рајовић.