Нервоза на Западу због претње пуцања "АИ балона" – ко ће зарадити, а ко изгубити "невероватну количину новца"

Низ упозорења у западној јавности да су еуфорија и очекивања од примене вештачке интелигенције можда претерани, у први план су, уместо уобичајеног оптимизма инвеститора и медија, истакли забринутост да би инвестициони бум могао да се заврши кризом и "зимом вештачке интелигенције", или чак финансијским сломом и пуцањем "балона".

Брокер брокерске куће "Моментум" Ненад Гујаничић рекао је за Интернет портал РТС-а да је главни разлог високог вредновања технолошких компанија велико очекивање од примене вештачке интелигенције и веровање да је ово тек почетак циклуса великих улагања у изградњи технолошке инфраструктуре.

"Тако ће највеће технолошке компаније ове године у инфраструктуру за вештачку интелигенцију уложити преко 400 милијарди долара, док Енвидија, која је главни добитник овог тренда, очекује да би ова улагања у наредних пет година могла да достигну ниво од три-четири хиљаде милијарди долара", наводи Гујаничић.

За сада је Енвидија једини велики добитник

Кључно питање, истиче, јесте када ће та велика улагања донети резултате.

"За сада је фактички једини велики добитник Енвидија, која је главни снабдевач чиповима неколицине великих компанија, које доминирају на тржишту пружања клауд услуга", наводи Гујаничић.

Шта може да оправда велика улагања

Одговор на то питање, каже, лежи у брзини усвајања технолошке иновације, односно колико ће бити стрма "S" крива у прихватању нове технологије.

"Скоро три године од јавног појављивања четбота Чет-џи-пи-тија, сведоци смо веома фреквентног коришћења вештачке интелигенције у свакодневној употреби, док би са инвестиционог аспекта примена ВИ морала да донесе велики раст продуктивности линеарно у свим бизнисима како би актуелна повишена вредновања била оправдана", објашњава брокер.

Сулуде вредности компанија, колики је ризик

Гујаничић се осврнуо и на ризике које носи велика концентрација капитала у рукама неколицине технолошких гиганата.

Наиме, вредности највећих компанија данас су збуњујуће велике и мере се трилионима (хиљадама милијарди) долара, пошто су у великој мери засноване на очекивањима будућих добитака од ВИ, а не толико на тренутним резултатима. Тржишна вредност кључног произвођача хардвера за развој ВИ "Енвидије" (Nvidia) је око четири трилиона долара, и то је највреднија компанија на свету.

"Још након светске економске кризе 2008. године, када је фактички дигитализација почела да узима маха, технолошке компаније су преузеле примат. Данас су готово све највеће компаније по тржишној капитализацији са технолошким предзнаком и та концентрација свакако носи ризик по читаво тржиште уколико уследе околности које би довеле до оштрог ресетовања њиховог вредновања", оцењује Гујаничић.

"Светске силе ломе копља у пољу ВИ, САД ће отварати тржишта својим компанијама"

Гујаничић указује и да је талас примене ВИ у блиској вези са (гео)политиком.

"Сама чињеница да САД држи Кину подаље од коришћења најсофистицираније технологије (било да су то чипови Енвидије или АСМЛ машине за производњу чипова) говори да ће на овом пољу да се ломе копља међу највећим светским силама. А на сцени су фактички остале само САД и Кина, са минорним шансама других учесника да буду озбиљнији играчи у тој трци", истиче Гујаничић.

За очекивати је, сматра, да ће САД својим највећим компанијама отварати врата на тржиштима других земаља, које ће пре или касније морати да граде технолошку инфраструктуру за вештачку интелигенцију, а притом ће настојати да одрже доминантну позицију у развоју те технологије.

"То су прилично конфликтни циљеви и тешко да могу бити остварени, и пре ће довести до јаче реакције конкурената (попут кинеских компанија) које ће интерним снагама настојати да се укључе у трку", каже Гујаничић.

Пуцање "dot-com" мехура 2000. године – сличности и разлике

Популарна су поређења са почетком двехиљадитих, када је пукао чувени "dot-com" мехур. Тада се у интернет компаније енормно улагало, без обзира на реалне приходе, што је довело до краха тржишта.

"Није да нема и сада мањих компанија са префиксом AI, која имају сулуда вредновања. Међутим, кључна разлика лежи у чињеници да су сада носиоци овог тренда велике технолошке компаније, које са оволиким капиталним улагањима листом задржавају високу профитабилност, а неке су успеле чак и да поправе профитне маргине", објашњава брокер.

Поређење са 2008. годином: Већи поремећај свакако би изазвао глобалну рецесију

Глобална финансијска криза 2008. године показала је да прекомерне спекулације и системски ризици могу да потресу целу привреду.

Гујаничић указује да је технолошки сектор постао доминантан у глобалним оквирима, па би евентуални системски поремећаји имали итекако велике последице и на остатак глобалне привреде.

"Можемо видети и по нашој земљи која није значајан глобални играч у пружању технолошких услуга, где је овај сектор постао прилично јак и са великим уделом у укупној привредној структури. Неки већи поремећај свакако би изазвао глобалну рецесију, с обзиром на то да су технолошке компаније носиоци раста глобалне привреде, а њихова капитална улагања само у овој години донеће привреди САД између пола и један одсто раста", сматра брокер.

Пол Кругман и један алтернативни сценарио

Економиста и нобеловац Пол Кругман упоредио је налет инвестиција у ВИ са "dot-com" мехуром, али је оценио да ће крајњи исход можда бити сасвим другачији, због две суштинске разлике између два случаја.

Наиме, у време "dot-com" еуфорије у фокусу су били мали, нови стартапи, док данас главну реч имају имају већ етаблиране гигантске компаније; и што је још важније, тада је технолошки сектор био релативно удаљен од политике, док је данас Силицијумска долина далеко ближа влади. Кругман је оценио: "Овај балон се може завршити — не пуцањем, већ великим финансијским спасавањем техно-браће (giant tech-bro bailout)".

Гујаничић не верује у такав сценарио и истиче величину тих компанија.

"Не верујем у сценарио пропасти највећих технолошких компанија, а посебно њиховог спасавања од стране државе, с обзиром на то да је и највећи ризик актуелног момента величина ових компанија, које су појединачно јаче од већине држава света, а свакако у збиру и од саме Америке, која им је омогућила плодно тле за убрзани развој", закључио је брокер.