Oko: Odlazak oca srpske demokratije

"Skoro sve tekovine groznog 20. veka iskusio sam do svoje 18. godine. Kad sam došao na studije u Beograd bio sam, kao junaci u jednom Markesovom romanu star bar 200 godina", govorio je Mićunović.

Za sebe je govorio da je filozof po obrazovanju, političar po sili života. I tako kroz gotovo čitav jedan vek. Dragoljub Mićunović rođen je 14. jula 1930. godine selu Merdare kod Kuršumlije. "Kao dečak, sanjao sam svet bez rata, s više pravde, više jednakosti. Već kao mladić sam shvatio da je realnost drugačija od ideologija, pa i tad dominantne komunističke. Rano sam se razočarao, već kad su me kao đaka, sa sedamnaest godina, pokupili policajci u kožnim mantilima i poslali u zatvor i na Goli otok. Dve godine najlepšeg mladićkog doba su mi oduzete, a da mi nije suđeno, niti znam šta je bila moja greška", govorio je Mićunović.

Milica Jevtić

Vreme u kome je živeo bilo je toliko turbulentno da mu je izgledalo kao vremenska nepogoda. Rođen u Kraljevini Jugoslaviji, a do Republike Srbije, u kojoj je umro, promenilo se osam država, tri uređenja, tri društveno-ekonomska poretka, tri sistema vrednosti.

"Do punoletstva sam preživeo nemačko bombardovanje, okupaciju i progon, odnosno etničko čišćenje, izbeglištvo i glad, surovost okupacionog režima, antifašistički otpor i građanski rat, oduševljenje slobodom i razočaranje novim revolucionarnim režimom, hapšenje u gimnaziji, koncentracioni logor Goli otok. Skoro sve 'tekovine' groznog 20. veka iskusio sam do svoje 18. godine. Kad sam došao na studije u Beograd bio sam, kao junaci u jednom Markesovom romanu 'star' bar 200 godina", naveo je jednom prilikom Mićunović.

Partijsku knjižicu Saveza komunista imao je godinu dana, sa 17 godina, pre Golog otoka. Narednu knjižicu će dobiti tek 1989. godine kao jedan od osnivača Demokratske stranke. Između su stali profesura na Filozofskom fakultetu i nauka na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Pad Berlinskog zida gledao je u Nemačkoj, izbliza, a onda je 1989. godine sa grupom intelektualaca osnovao Demokratsku stranku, pa zatim postao njen prvi predsednik.

Umeo je da čuva prijateljstva na suprotstavljenim stranama. Pričao je kako je čuvenog, a penzionisanog profesora Mihajla Markovića zvao da učestvuje u oštrim debatama o studentskim protestima 1968, a onda bi otišli na večeru. Iako su DEPOS i DS razmenjivali oštre optužbe, Koštunici je rekao: "Nemoj da razmenjujemo ružne reči, jer ćemo opet morati da sarađujemo". Podržao ga je kao predsedničkog kandidata 2000. godine. Mirio je Koštunicu i Đinđića, a zatim i Borisa Tadića i Dragana Đilasa.

Predsednik Demokratske stranke bio je u dva mandata, kada je podneo ostavku zbog mimoilaženja sa svojim učenikom Đinđićem i 1996. godine osniva Demokratski centar. Među tadašnjim kritikama čulo se da je sa Mićunovićem kao predsednikom Demokratska stranka bila previše akademska, a sa Đinđićem premalo demokratska.

Sa Ljubomirom Tadićem bio je najbliži prijatelj, a Borisa Tadića je poznavao još dok je bio dete; Tadić je rastao uz Mićunovića. Kao predsednik DS-a, potom predsednik Srbije, Tadić je imao odlične odnose sa Mićunovićem, iako mu je Mićunović zamerio napuštanje DS-a i osnivanje svoje stranke neposredno pred izbore 2014.

O čoveku pomirenja u vremenu sukoba govore: Vida Ognjenović, Nataša Vučković, Milan Božić i sam prof. dr Dragoljub Mićunović.

Autor emisije: Milica Jevtić