РТС Наука: Програмска шема - среда, 18. мар 2026
Проветравање: Изостанци са часова (R)
Изостанци са наставе, оправдани или неоправдани, нису изум данашњих средњошколаца, међутим чињеница је да су они данас постали алармантна појава.
Приђи ближе: Помоћ не пријатеља (R)
Шта се дешава када се таст и зет боре за територију? Какав је то љубавни троугао у коме четврти страда? Да ли промена стајлинга може дoвести до промене става о животу? И које се поуке могу извући из гледања сапуница? Потражите одговоре на ова питања у другој епизоди тинејџерске игране серије ’’Приђи ближе’’.
УПС, У проблему сам: Толеранција на различитости, 2 еп. (R)
2. емисија: Толеранција на различитости
Проветравање: Култура
Овог лета весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Лични космос: У царству животиња и чудесних буба, Тихомир Челановић (R)
Ове недеље водимо гледаоце у царство животиња и чудесних буба, у лични космос Тихомира Челановића. Тихомир је један је од најталентованијих српских илустратора и стрип-цртача који објављује стрипове и стрип-албуме у Србији, Француској, Италији, Црно ј Гори, Чешкој.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Велики пад (R)
У трећој причи серијала "Гласови из прошлости – приче о легатима" феноменолошки сагледавамо судбину задужбина и легата од друге половине 20. века до данас. Културно благо које су задужбинари, највећим делом током 19. и у првим деценијама 20. века, остављали на корист свом народу, после Другог светског рата биће доведено у питање. Нова власт доноси Закон о експропријацији и национализацији – имовина несебичних дародаваца биће декретима одузимана, узурпирана или уништена. Вредносни систем се убрзано урушавао, а традиција прекидала.
Модерна архитектура у Србији: Укрштај различитих светова, Угљеша Богуновић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, произведен 2003. године у продукцији Документарног програма РТС-а, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Стефан Миленковић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Одлуке (R)
Kажу да је човеков живот одређен одлукама и изборима које прави. Kако нас онда доношење одлука тако детерминише?
Наука 50: Правда (R)
"Правда је највиши појам душе, истина је најдубље осећање срца", написао је Божидар Ковачевић. Сврстава ли се правда у прва начела античке филозофије? Аристотел је разликовао две врсте правде. Има ли их више? Зашто су Стари Грци имали две, а Римљани само једну богињу правде и права? У каквом су сродству правда и истина? "Ако нестане правде, шта су онда краљевства него велика разбојништва", упозорио је Свети Августин?
Шта једемо? 1. еп. (R)
РТС Наука вам овог пролећа отвара апетит и гастрономска авантура може да почне. Шта се заиста налази на нашем тањиру? И – још важније – зашто баш то бирамо да једемо?
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, прва епизода (R)
Aндрић каже да је "човек дужан своме завичају". Мислим да је ова мисао била суштинска за одлуку да кренем у авантуру снимања једне овакве путописне емисије. "Завичај" у мом случају подразумева два одредишта: Инђију, у којој сам рођен, и Далмацију, тачније село Полача код Книна, порекло мојих родитеља, где сам проводио још од најранијег детињства један део године, углавном сваки летњи рапуст.
Путеви римских императора: Константинова задужбина, Медијана (R)
Трећа емисија из серијала Путеви римских императора носи назив Константинова задужбина и посвећена је античком граду Наису и Археолошком парку Медијани.
На скривено те водим место: Златибор (R)
Серијал емисија “На скривено те водим место” конципиран је са намером да се прикажу природне лепоте Србије по избору госта емисије који је обично из области наше кутуре, уметности, науке, спорта…
Проветравање: Култура (R)
Овог лета весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Лични космос: Весела учионица, разиграни Шекспир, Даница Поповић и Тијана Марковић
Учеснице емисије, Даница Поповић и Тијана Марковић, осмислиле су оригиналну методу учења енглеског језика кроз игру, и ауторке су уџбеника Спеллбоунд (Зачаравање). Заправо, обе су, свака за себе, а затим заједно, спојиле академско знање, одлично познавања језика и културе, изузетан смисао за рад са децом и љубав према позоришту и филму.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Манакова кућа, етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића
Замислите збирку од 2.600 предмета, 1.500 фотографија и 22.000 страна рукописне грађе коју је сакупио само један човек. У Манаковој кући у Београду чува се све то благо које нам је оставио – Христифор Црниловић.
Модерна архитектура у Србији: Моћ благородног, архитекта Божидар Петровић
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Тихомир Станић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Анксиозни поремећај
Савремени начин живота са собом носи ужурбаност, бригу и стрес. Премало је времена за разбибригу и опуштање. Услед тога у нашем организму долази до неравнотеже, која се најчешће прво јавља као блажи психички поремећај, а касније у зависности од дужине и интезитета дисбаланса, као тежи психички, али и соматски поремећај. Они могу озбиљно нарушити живот особе, а често остају недовољно препознати и лечени.
Дворци Војводине: Деца деветнаестог века
После победе Еугена Савојског код Сенте крајем 17. века, Аустрија је поново овладала јужним деловима Паноније.
Наука 50: Интелигенција
У ком делу мозга је смештена интелигенција? Живе ли интелигентнији људи дуже, као што су својевремено објавили амерички научници? У којој је мери интелигенција плод наслеђа, а у којој средине? Колико је коефицијент интелигенције веродостојан доказ нечије интелигенције? Да ли је еволуција могла повећати интелигенцију људи проширењем пречника транспортних путева нервних импулса? Да ли је коначно решење у вештачкој интелигенцији?
РТС ЛАБ: Снага здраве мисли
Да ли је смех заиста лек? И могу ли добре мисли да ојачају наше тело исто колико и дух? У новом издању емисије Ртс Лаб откривамо шта се у нашем мозгу и организму дешава када смо добро расположени – и зашто наука све озбиљније проучава моћ оптимизма.
Шта нас повезује, 113. епизода
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Сиви мантили, 1. еп.
Прва епизода серијала „Сиви мантили“ отвара питање које је старо колико и само човечанство - шта је заправо надрилекарство и надриапотекарство и зашто су данас опаснији него икада?
Оригинал без адресе, 1. еп.
У првој епизоди серијала “Оригинал без адресе” откривамо како изгледа тржиште фалсификоване робе на интернету и зашто су луксузни сатови, парфеми и други брендирани производи најчешћа мета копирања.
Путеви римских императора: Сирмијум
Серијал "Путеви римских императора" Културно-уметничког програма посвећен је античком културном наслеђу на тлу Србије које чини веома важан сегмент наше културне баштине.
Еко перспективе: Волнијев хербаријум
Хербаријум Андреја Волног је најстарија ботаничка збирка на овим просторима у којој су сачувани примерци сорти винове лозе гајене на Фрушкој Гори и околини у првој половини 19. века. Хербаријум има непроценљив значај у светским геномским истраживањима старих аутохтоних сорти, а представља наше национално благо.
Лични космос: Весела учионица, разиграни Шекспир, Даница Поповић и Тијана Марковић (R)
Учеснице емисије, Даница Поповић и Тијана Марковић, осмислиле су оригиналну методу учења енглеског језика кроз игру, и ауторке су уџбеника Спеллбоунд (Зачаравање). Заправо, обе су, свака за себе, а затим заједно, спојиле академско знање, одлично познавања језика и културе, изузетан смисао за рад са децом и љубав према позоришту и филму.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Манакова кућа, етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића (R)
Замислите збирку од 2.600 предмета, 1.500 фотографија и 22.000 страна рукописне грађе коју је сакупио само један човек. У Манаковој кући у Београду чува се све то благо које нам је оставио – Христифор Црниловић.
Модерна архитектура у Србији: Моћ благородног, архитекта Божидар Петровић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Тихомир Станић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Анксиозни поремећај (R)
Савремени начин живота са собом носи ужурбаност, бригу и стрес. Премало је времена за разбибригу и опуштање. Услед тога у нашем организму долази до неравнотеже, која се најчешће прво јавља као блажи психички поремећај, а касније у зависности од дужине и интезитета дисбаланса, као тежи психички, али и соматски поремећај. Они могу озбиљно нарушити живот особе, а често остају недовољно препознати и лечени.
Дворци Војводине: Деца деветнаестог века (R)
После победе Еугена Савојског код Сенте крајем 17. века, Аустрија је поново овладала јужним деловима Паноније.
Наука 50: Интелигенција (R)
У ком делу мозга је смештена интелигенција? Живе ли интелигентнији људи дуже, као што су својевремено објавили амерички научници? У којој је мери интелигенција плод наслеђа, а у којој средине? Колико је коефицијент интелигенције веродостојан доказ нечије интелигенције? Да ли је еволуција могла повећати интелигенцију људи проширењем пречника транспортних путева нервних импулса? Да ли је коначно решење у вештачкој интелигенцији?
РТС ЛАБ: Снага здраве мисли (R)
Да ли је смех заиста лек? И могу ли добре мисли да ојачају наше тело исто колико и дух? У новом издању емисије Ртс Лаб откривамо шта се у нашем мозгу и организму дешава када смо добро расположени – и зашто наука све озбиљније проучава моћ оптимизма.
Шта нас повезује, 113. епизода (R)
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Сиви мантили, 1. еп. (R)
Прва епизода серијала „Сиви мантили“ отвара питање које је старо колико и само човечанство - шта је заправо надрилекарство и надриапотекарство и зашто су данас опаснији него икада?
Оригинал без адресе, 1. еп. (R)
У првој епизоди серијала “Оригинал без адресе” откривамо како изгледа тржиште фалсификоване робе на интернету и зашто су луксузни сатови, парфеми и други брендирани производи најчешћа мета копирања.
Путеви римских императора: Сирмијум (R)
Серијал "Путеви римских императора" Културно-уметничког програма посвећен је античком културном наслеђу на тлу Србије које чини веома важан сегмент наше културне баштине.
Еко перспективе: Волнијев хербаријум (R)
Хербаријум Андреја Волног је најстарија ботаничка збирка на овим просторима у којој су сачувани примерци сорти винове лозе гајене на Фрушкој Гори и околини у првој половини 19. века. Хербаријум има непроценљив значај у светским геномским истраживањима старих аутохтоних сорти, а представља наше национално благо.
Коментари