РТС Наука: Програмска шема - петак, 24. апр 2026
Проветравање, 22. еп. (R)
Да ли сте се икада запитали колико различитих језика постоји у свету? Зашто су неки језици популарни? Које језике учимо због науке, посла или забаве? На сва ова питања покушала је да одговори Ана Јовичић у прилогу о језицима.
Енциклопедија за радознале: Горњак и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 3. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Дивокоза, 13 еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Проветравање, 23. еп.
За матуранте друго полугодиште протиче у посебној атмосфери. Оцене се не смеју покварити јер је потребан добар просек, у току су припреме за матуру и матурско вече, а оне који се спремају за факултет мучи велика неизвесност – „да ли смо се довољно припремили да положимо пријемни испит?“
Енциклопедија за радознале: Воденица на Морави и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 4. еп.
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Јаребица, 14. еп.
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Фантастична планета: Дом, 4. еп. (R)
Фантастична планета на три континента покушава да сазна колико се у данашњем свету жртвује због крова над главом.
Архитектура данас: Николај Краснов (R)
Постоје људи за које се с правом може рећи да би без њих Београд изгледао сасвим другачије. Један од њих је познати руски архитекта Николај Краснов. Захваљујући Краснову, Београд је европски град у коме са поносом можемо да покажемо и зграду Владе, Министарства иностраних послова, Архив Србије, ентеријер Скупстине, Краљевски двор на Дедињу, Цркву Ружицу на Калемегдану и остатке моста Краља Александра на Сави.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Одгонетање тела: У оку уметника (R)
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом “био”, и ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда прави разлику између човечијег и тела других живих бића?
Од плуга до дигиталне фарме: Удруживање, 6. ем. (R)
Пољопривредна производња у Србији највише се ослања на индивидуалног пољопривреног произвођача који има газдинство просечне величине од око три хектара. Да би тако мало газдинство опстало, неопходно је велико занање и умеће. Међутим, за бављење пољопривредом на сопственом имању није вам потребна никаква диплома.
Наука 50: Време (R)
Да ли време постоји? Какав је смисао мерења времена? Колико касни данас најтачнији часовник на свету с цезијумом? На шта је мислио Ервин Шредингер подучавајући да "дух не може бити побеђен од Хроноса"? Није ли чудно да се у физици сусрећу више врста времена? Како је Херберт Џорџ Велс, деценију пре Ајнштајна, у роману "Временска машина" наслутио време као четврту димензију?
Наука привреди, 6. еп. (R)
Заједнички пројекти Шумарског факултета, Института за низијско шумарство и ЈП „Војводинашуме” одличан су пример сарадње науке и привреде.
Одгонетање тела: Биологија (R)
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
РТС ЛАБ: Популарност и приватност (R)
Добро дошли у нову епизоду Ртс Лаба, где ћемо истраживати како дигитални свет обликује нашу приватност и утицај који популарност има на свакодневни живот. У времену када је готово немогуће избећи друштвене мреже, поставља се питање: колико је заиста приватно то што делимо онлајн? Како популарност утиче на наше понашање и перцепцију сигурности?
Разговори о технологији, 7. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији! Документарни серијал „Разговори о технологији“ подстиче радозналост и открива каква ће нам бити блиска будућност.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 178. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Социјализам или капитализам: Лидија Мишић (R)
Вајарка Лидија Мишић неколико деценија била је у жижи културног живота у Београду. Радила је као професор на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Њени пријатељи после Другог светског рата били су Светлана Велмар Јанковић, Света Лукић, Миодраг Павловић. Супруг, књижевни критичар Зоран Мишић, био је једна од најмаркантнијих фигура послератног књижевног живота у Србији. Он је пресудно утицао, својим познанствима у Паризу, да се дела наших песника појаве у преводу на француски. Његови пријатељи били су Арто, Морен, Сиоран...
Оригинал без адресе, 1. еп. (R)
У првој епизоди серијала „Оригинал без адресе” откривамо како изгледа тржиште фалсификоване робе на интернету и зашто су луксузни сатови, парфеми и други брендирани производи најчешћа мета копирања.
Проветравање, 23. еп. (R)
За матуранте друго полугодиште протиче у посебној атмосфери. Оцене се не смеју покварити јер је потребан добар просек, у току су припреме за матуру и матурско вече, а оне који се спремају за факултет мучи велика неизвесност – „да ли смо се довољно припремили да положимо пријемни испит?“
Енциклопедија за радознале: Воденица на Морави и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 4. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Јаребица, 14. еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Фантастична планета: Негостољубива планета, 5. еп.
Фантастична планета истражује како и зашто су људи остали и опстали на далеком северу Норвешке, у хладноћи, дугим ноћима и негостољубивој природи. Зашто се купају на хладноћама испод нуле и зашто играју фудбал у два ујутру.
Архитектура данас: Иван Антић
У мају прошле године је у галеријском простору РТС-а отворена студијска изложба – Архитектонично, посвећена Ивану Антићу, аутору обимног и награђиваног опуса који садржи бројна реализована и пројектована архитектонска дела, укључујући нека од ремек-дела српске архитектуре као што су Музеј савремене уметности на Ушћу и Музеј у Шумарицама, али и здање РТС-а у Таковској.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза 3
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Култура Срба у Хрватској: Истра
Наш серијал завршавамо епизодом која разматра културу Срба у Истри.
Од вароши до метрополе: Инфраструктура Београда
Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град.
Пројекат сутрашњица, 318. емисија
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 292. еп.
Министарство заштите животне средине, у сарадњи са УНДП, представило је 20 иновативних решења која су развиле српске предузетнице, са циљем унапређења улоге жена у циркуларној економији и јачања одрживих пракси у Србији. Посебан фокус стављен је на смањење амбалажног отпада, при чему је истакнуто да би увођење депозитног система могло значајно да унапреди рециклажу и подстакне одговорније навике грађана. Како употреба кућних апарата и електронске опреме непрестано расте, све већи изазов представља и електронски отпад. Истраживали смо како електронски отпад третира у Чачку и Крагујевцу.
"313": Тријумф хришћанства, 10. еп.
,,Паганин никада потом није владао Римским, то јест Византијским царством... Ми, дакле, владамо”, изјавио је Григорије Назијански. ,,То је власт која је изврснија и савршенија, јер се дух не покорава телу, нити се небеско покорава земаљском.“
Фантастична планета: Негостољубива планета, 5. еп. (R)
Фантастична планета истражује како и зашто су људи остали и опстали на далеком северу Норвешке, у хладноћи, дугим ноћима и негостољубивој природи. Зашто се купају на хладноћама испод нуле и зашто играју фудбал у два ујутру.
Архитектура данас: Иван Антић (R)
У мају прошле године је у галеријском простору РТС-а отворена студијска изложба – Архитектонично, посвећена Ивану Антићу, аутору обимног и награђиваног опуса који садржи бројна реализована и пројектована архитектонска дела, укључујући нека од ремек-дела српске архитектуре као што су Музеј савремене уметности на Ушћу и Музеј у Шумарицама, али и здање РТС-а у Таковској.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Немањићи, рађање краљевине: Под заставом Византије (R)
Прва епизода: Под заставом Византије
Култура Срба у Хрватској: Истра (R)
Наш серијал завршавамо епизодом која разматра културу Срба у Истри.
Од вароши до метрополе: Инфраструктура Београда (R)
Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град.
Пројекат сутрашњица, 318. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 292. еп. (R)
Министарство заштите животне средине, у сарадњи са УНДП, представило је 20 иновативних решења која су развиле српске предузетнице, са циљем унапређења улоге жена у циркуларној економији и јачања одрживих пракси у Србији. Посебан фокус стављен је на смањење амбалажног отпада, при чему је истакнуто да би увођење депозитног система могло значајно да унапреди рециклажу и подстакне одговорније навике грађана. Како употреба кућних апарата и електронске опреме непрестано расте, све већи изазов представља и електронски отпад. Истраживали смо како електронски отпад третира у Чачку и Крагујевцу.
"313": Тријумф хришћанства, 10. еп. (R)
,,Паганин никада потом није владао Римским, то јест Византијским царством... Ми, дакле, владамо”, изјавио је Григорије Назијански. ,,То је власт која је изврснија и савршенија, јер се дух не покорава телу, нити се небеско покорава земаљском.“
Коментари