РТС Наука: Програмска шема - среда, 22. апр 2026
Проветравање, 20. еп. (R)
Постоји безброј књига с ратном тематиком и мало оних које се налазе на граници између књижевности и новинарства. Једна таква књига је Рат нема женско лице белоруске књижевнице Светлане Алексијевич, која је за ово дело добила Нобелову награду за књижевност 2015. године. Заснован на документарној грађи коју је ауторка скупљала разговарајући са стварним актерима великих историјских догађаја – овај роман баца другачије светло на сурова догађања у рату. Прилог о овој књизи припремила је Јана Петровић.
Енциклопедија за радознале: Велимирови двори и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 1. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Тетреб, 11. еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Проветравање, 21. еп.
Уколико желите да истражујете свет око себе кроз визуру уметности, да о њој дискутујете или учествујете у уметничком процесу – прикључите се едукативном тиму Културног центра Београда. У Проветравању ће говорити о томе како изгледа време проведено у креативном окружењу и шта све из таквог окружења може да проистекне.
Енциклопедија за радознале: Пећина у Брежју и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 2. еп.
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Губар, 12. еп.
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Фантастична планета: Грех, 2. еп. (R)
Серијал „Фантастична планета“ наставља да прелеће земаљску куглу доносећи три приче са три различита континента.
Архитектура данас: Трг Славија (R)
На Славији су згуснуте све противречности српске престонице.
Преваспитани: Бранко Росић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Од плуга до дигиталне фарме: Зелени план, ОУР, СОУР, 4. ем. (R)
Социјализам доноси нове моделе развоја и управљања. Пољопривредни комбинати развијају се руку под руку са тадашњом Социјалистичком Федеративном Републиком Југославијом.
Наука 50: Црна рупа (R)
Проф. др Дејан Стојковић, амерички научник српског порекла, познат је по истраживањима у области космологије, гравитације и физике елементарних честица. Његових педесетак научних радова о вишедимензионалним световима имају изузетну цитираност, која далеко превазилази и оквире европске науке.
Студио знања: Бурноут (R)
Осећате ли стални умор, мањак мотивације, осећај да дајете све, а немате више шта дати? Можда није “само стрес”. Можда је бурноут. Иако га најчешће везујемо за посао, овај синдром не погађа само оне који “превише раде”. Он се тихо увлачи код амбициозних, одговорних, емпатичних људи који дуго игнориршу властите границе. И често га приметимо тек кад тело и психа кажу: доста.
Шта једемо?, 6. еп. (R)
РТС Наука вам овог пролећа отвара апетит и гастрономска авантура може да почне. Шта се заиста налази на нашем тањиру? И – још важније – зашто баш то бирамо да једемо?
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Нови српски умови: Роботи (R)
Када је напредак технологије у питању, мало ствари данас може да нас изненади. Међутим, да ће пастире на пашњацима заменити роботи, мало ко је могао и да претпостави.
Социјализам или капитализам: Иван Ивањи (R)
У оквиру серије „Социјализам или капитализам“, писац и преводилац Иван Ивањи разговара са аутором серије Ненадом Милошевићем о социјализму, животу у Југославији, социјалдемократији у Немачкој и Аустрији, вођи немачких социјалиста и пријатељу Маркса и Енгелса, Фердинанду Ласалу, о томе ко је данас пролетер, а ко капиталиста, о Титу и социјалистичкој Југославији, о 1968, о мултикултурализму Европске уније итд.
Проветравање, 21. еп. (R)
Уколико желите да истражујете свет око себе кроз визуру уметности, да о њој дискутујете или учествујете у уметничком процесу – прикључите се едукативном тиму Културног центра Београда. У Проветравању ће говорити о томе како изгледа време проведено у креативном окружењу и шта све из таквог окружења може да проистекне.
Енциклопедија за радознале: Пећина у Брежју и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 2. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Губар, 12. еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Фантастична планета: Похлепа, 3. еп.
Трагајући за последицама људске похлепе, Фантастична планета била је у Јужноафричкој републици где прети нестанак бројних врста и подврста носорога. Владимир Банић је провео неколико дана са ренџерима који лове ловокрадице и покушао да сазна шта их покреће да устрају у борби за очување носорога.
Архитектура данас: Нови пројекти
Нови миленијум је упркос очекивањима, градовима вратио место и улогу коју су имали у ренесансној Италији. Градови су поново постали окосница развоја читавих држава. Београд као град са историјом и традицијом, истовремено представља и град будућности.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Од плуга до дигиталне фарме: Како даље, 5. ем.
Процес приватизације српске пољопривреде почео је крајем 20. века без јасног плана и стратегије. Закони су били недоречени, многе приватизације су поништаване, а сваку следећу продају предузећа пратили су још већи губици.
Наука 50: Рак
Проф. др Зоран Kривокапић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду и начелник Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве хируршке клинике. Члан је Kраљевског удружења хирурга Енглеске. У Првој хируршкој клиници је увео велики број нових дијагностичких метода и оперативних процедура. Организовао је бројне међународне пројекте и конгресе. Један је од најпознатијих хирурга у Србији. За дописног члана САНУ изабран је 2012. године.
Возом по зеленој Европи: Хамбург
Хамбург је други највећи град Немачке и метропола позната по богатој историји, динамичној културној сцени и посвећености екологији и одрживости. Ова “Зелена престоница Европе” се може похвалити еколошки прихватљивом мрежом јавног превоза, обновљивим изворима енергије и парковима који су кључни за биодиверзитет.
РТС ЛАБ: Пристојно о непристојном
У новој емисији РТС Лаба улазимо у свет речи које се ретко изговарају наглас, али су свима добро познате. Псовке и клетве посматрамо из научног угла – као језички, културни и друштвени феномен који открива много више него што се на први поглед чини.
Шта нас повезује, 118. епизода
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научно глобално село: Наука за лаике, 1. еп.
„Наука 2025: Научно глобално село“ је нова серија Редакције научног програма, која се бави анализом стања, улоге и положаја научног новинарства код нас и у свету, као и начином на који се наука представља широј јавности.
Социјализам или капитализам: Ђокићи
Александар Ђокић и Олга Ђокић припадају златном добу Београдске опере. На оперску сцену су ступили почетком шездесетих и тридесет година певали у најпопуларнијим представама Београдске опере "Севиљском берберину", "Пајацима", "Кармен", "Фаусту", "Боемима" и другим.
Образовно огледало: Моста Краља Александра
У емисији ‘Мост Краља Александра’ сазнаћете како је овај мост променио лице Београда и повезао прошлост, садашњост и будућност.
Фантастична планета: Похлепа, 3. еп. (R)
Трагајући за последицама људске похлепе, Фантастична планета била је у Јужноафричкој републици где прети нестанак бројних врста и подврста носорога. Владимир Банић је провео неколико дана са ренџерима који лове ловокрадице и покушао да сазна шта их покреће да устрају у борби за очување носорога.
Архитектура данас: Нови пројекти (R)
Нови миленијум је упркос очекивањима, градовима вратио место и улогу коју су имали у ренесансној Италији. Градови су поново постали окосница развоја читавих држава. Београд као град са историјом и традицијом, истовремено представља и град будућности.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Од плуга до дигиталне фарме: Како даље, 5. ем. (R)
Процес приватизације српске пољопривреде почео је крајем 20. века без јасног плана и стратегије. Закони су били недоречени, многе приватизације су поништаване, а сваку следећу продају предузећа пратили су још већи губици.
Наука 50: Рак (R)
Проф. др Зоран Kривокапић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду и начелник Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве хируршке клинике. Члан је Kраљевског удружења хирурга Енглеске. У Првој хируршкој клиници је увео велики број нових дијагностичких метода и оперативних процедура. Организовао је бројне међународне пројекте и конгресе. Један је од најпознатијих хирурга у Србији. За дописног члана САНУ изабран је 2012. године.
Возом по зеленој Европи: Хамбург (R)
Хамбург је други највећи град Немачке и метропола позната по богатој историји, динамичној културној сцени и посвећености екологији и одрживости. Ова “Зелена престоница Европе” се може похвалити еколошки прихватљивом мрежом јавног превоза, обновљивим изворима енергије и парковима који су кључни за биодиверзитет.
РТС ЛАБ: Пристојно о непристојном (R)
У новој емисији РТС Лаба улазимо у свет речи које се ретко изговарају наглас, али су свима добро познате. Псовке и клетве посматрамо из научног угла – као језички, културни и друштвени феномен који открива много више него што се на први поглед чини.
Шта нас повезује, 118. епизода (R)
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научно глобално село: Наука за лаике, 1. еп. (R)
„Наука 2025: Научно глобално село“ је нова серија Редакције научног програма, која се бави анализом стања, улоге и положаја научног новинарства код нас и у свету, као и начином на који се наука представља широј јавности.
Социјализам или капитализам: Ђокићи (R)
Александар Ђокић и Олга Ђокић припадају златном добу Београдске опере. На оперску сцену су ступили почетком шездесетих и тридесет година певали у најпопуларнијим представама Београдске опере "Севиљском берберину", "Пајацима", "Кармен", "Фаусту", "Боемима" и другим.
Образовно огледало: Моста Краља Александра (R)
У емисији ‘Мост Краља Александра’ сазнаћете како је овај мост променио лице Београда и повезао прошлост, садашњост и будућност.
Коментари