РТС Наука: Програмска шема - субота, 11. јул 2026
Проветравање: Ђачки дом (R)
Живот ученика у средњошколским домовима по много чему се разликује од живота њихових вршњака који нису морали да изађу из окриља својих породица да би наставили школовање у жељеној школи.
Енциклопедија за радознале: Немачка црква и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Проветравање: Додатни часови
У Србији је данас немогуће замислити процес школовања без „образовања у сенци“, односно приватних часова. Према подацима Завода за статистику из 2010. године, приватне часове узима сваки четврти ђак у Србији.
Енциклопедија за радознале: Епископ Никета и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле, 4 еп.
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
Лични космос: Добрило Ненадић, Доротељ и краљ малина (R)
Емисија Лични космос посвећена је Добрилу Ненадићу (1940 – 2019), српском књижевнику и дипломираном инжењеру агрономије. Вигоште, Ариље и околина Ариља су географска одредишта на чијим је тачкама Добрило Ненадић изградио свој лични космос.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Галерија Милене Павловић Барили (R)
Нова прича серијала "Гласови из прошлости – приче о легатима" води нас у Пожаревац, у галерију Милене Павловић Барили, један од наших најуспешнијих легата. Истражујемо најпре са каквим се све проблемима Миленина мајка Даница Павловић суочавала покушавајући да држави остави уметничко наслеђе сликарке која је обележила нашу модерну уметност. Галерија је после низа перипетија коначно заживела 1962. године када ју је отворио Миодраг Б. Протић, а Даница Павловић открила меморијалну плочу са натписом: Миленин дом – њеном таленту, вредноћи, младости.
Модерна архитектура у Србији: Токови и процепи, Предраг Цагић, Боривоје Јовановић, Милан Лојаница (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Тихомир Станић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Партнерски односи (R)
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Наука 50: Будућност (R)
Енглески писац Семјуел Џонсон каже: "Живот је такав да човек може бити срећан само ако ишчекује промене". У којој мери научници греше када најављују будућност? Хоће ли једног дана у наш ум бити имплементирани догађаји који се нису догодили, како тврди Мичио Каку? Шта спречава људски мозак да тумачи микроталасне поруке? Да ли су научници мађионичари будућности?
Књижевни дијалог: Писац са писцем, Радослав Петковић (R)
Књижевник Александар Гаталица разговарао је са Радославом Петковићем, писцем два вероватно најутицајнија историјска романа у новијој српској књижевности "Судбина и коментари" и "Савршено сећање на смрт".
Наука 2025: Београд светионик истока (R)
Музеј града Београда поседује вредну збирку гравира, на којима су представе Београда настале од 16. до 19. века.
Пројекат сутрашњица, 329. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 287. еп. (R)
У данашњој емисији доносимо резиме домаћих еколошких вести које су обележиле 2025. годину — од кључних пројеката и важних законских промена, до локалних иницијатива које су помериле границе у заштити природе и показале да промене почињу на терену.
"313": Благословен који долази у име господње, 5. еп. (R)
Мучеништво и потоци хришћанске крви проливени почетком 4. века на страшан су начин обележили последње раздобље владавине цара Диоклецијана.
Проветравање: Додатни часови (R)
У Србији је данас немогуће замислити процес школовања без „образовања у сенци“, односно приватних часова. Према подацима Завода за статистику из 2010. године, приватне часове узима сваки четврти ђак у Србији.
Енциклопедија за радознале: Епископ Никета и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле, 4 еп. (R)
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
Добро је, добро је знати: О проблемима црева
У земљама у којима постоји убрзан економски развој, расту и историје болести пацијената са инфламаторним болестима црева.
Пантеон Матице српске: Теодор Павловић, 4. еп.
Документарно-играна серија Пантеон Матице српске, истражује и реконструише време и околности Матичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Конципирана је као низ од шест полусатних епизода, где су прве две, са насловима Летопис и Матица српска, посвећене часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, првог председника, песника и писца Српског грађанског законика, затим Теодора Павловића, секретара и уредника Летописа који је у Матицу увео неке од најугледнијих личности тога доба.
Путеви римских императора: Откривање метрополе Илирика, Царичин град
Царичин град је подигнут као задужбина једног од највећих византијских царева Јустинијана Првог. Од 535. године у њему је било седиште архиепископије и Преторије префекта Илирика. У проучавању тог касноантичког локалитета, више од сто година учествују стручњаци из Србије, Француске, Немачке и других европских земаља.
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, прва епизода
Aндрић каже да је "човек дужан своме завичају". Мислим да је ова мисао била суштинска за одлуку да кренем у авантуру снимања једне овакве путописне емисије. "Завичај" у мом случају подразумева два одредишта: Инђију, у којој сам рођен, и Далмацију, тачније село Полача код Книна, порекло мојих родитеља, где сам проводио још од најранијег детињства један део године, углавном сваки летњи рапуст.
Лични космос: У царству животиња и чудесних буба, Тихомир Челановић
Ове недеље водимо гледаоце у царство животиња и чудесних буба, у лични космос Тихомира Челановића. Тихомир је један је од најталентованијих српских илустратора и стрип-цртача који објављује стрипове и стрип-албуме у Србији, Француској, Италији, Црно ј Гори, Чешкој.
Мање познати хотели света: Трихотел - Шведска
Замислите хотел који се не налази на обичном месту, већ високо у крошњама шведских шума, где природа влада и где је сваки поглед спектакуларан. Добро дошли у Хотел у крошњама који се налази У Шведској, на месту где снови о летењу и животу међу дрвећем постају стварност!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Мање познати хотели света: Бриол - Италија
У другој епизоди серијала „Мање познати хотели света” камера нас води у срце италијанских Доломита, до скривеног планинског уточишта које носи име Бриол. У овај хотел се не може стићи аутомобилом, до њега се стиже искључиво пешице, стрмом стазом која пролази кроз алпске ливаде и нетакнуту природу.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Временска капсула: Краљ Петар I Ослободилац
Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, у оквиру серијала "Временска капсула", премијерно приказује серијал од четири емисије посвећене једном од највећих српских владара Петру I Карађорђевићу. Повод је 180 година од његовог рођења и 120 година од крунисања.
Еко перспективе: Волнијев хербаријум
Хербаријум Андреја Волног је најстарија ботаничка збирка на овим просторима у којој су сачувани примерци сорти винове лозе гајене на Фрушкој Гори и околини у првој половини 19. века. Хербаријум има непроценљив значај у светским геномским истраживањима старих аутохтоних сорти, а представља наше национално благо.
Добро је, добро је знати: О проблемима црева (R)
У земљама у којима постоји убрзан економски развој, расту и историје болести пацијената са инфламаторним болестима црева.
Пантеон Матице српске: Теодор Павловић, 4. еп. (R)
Документарно-играна серија Пантеон Матице српске, истражује и реконструише време и околности Матичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Конципирана је као низ од шест полусатних епизода, где су прве две, са насловима Летопис и Матица српска, посвећене часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, првог председника, песника и писца Српског грађанског законика, затим Теодора Павловића, секретара и уредника Летописа који је у Матицу увео неке од најугледнијих личности тога доба.
Путеви римских императора: Откривање метрополе Илирика, Царичин град (R)
Царичин град је подигнут као задужбина једног од највећих византијских царева Јустинијана Првог. Од 535. године у њему је било седиште архиепископије и Преторије префекта Илирика. У проучавању тог касноантичког локалитета, више од сто година учествују стручњаци из Србије, Француске, Немачке и других европских земаља.
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, прва епизода (R)
Aндрић каже да је "човек дужан своме завичају". Мислим да је ова мисао била суштинска за одлуку да кренем у авантуру снимања једне овакве путописне емисије. "Завичај" у мом случају подразумева два одредишта: Инђију, у којој сам рођен, и Далмацију, тачније село Полача код Книна, порекло мојих родитеља, где сам проводио још од најранијег детињства један део године, углавном сваки летњи рапуст.
Лични космос: У царству животиња и чудесних буба, Тихомир Челановић (R)
Ове недеље водимо гледаоце у царство животиња и чудесних буба, у лични космос Тихомира Челановића. Тихомир је један је од најталентованијих српских илустратора и стрип-цртача који објављује стрипове и стрип-албуме у Србији, Француској, Италији, Црно ј Гори, Чешкој.
Мање познати хотели света: Трихотел - Шведска (R)
Замислите хотел који се не налази на обичном месту, већ високо у крошњама шведских шума, где природа влада и где је сваки поглед спектакуларан. Добро дошли у Хотел у крошњама који се налази У Шведској, на месту где снови о летењу и животу међу дрвећем постају стварност!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Мање познати хотели света: Бриол - Италија (R)
У другој епизоди серијала „Мање познати хотели света” камера нас води у срце италијанских Доломита, до скривеног планинског уточишта које носи име Бриол. У овај хотел се не може стићи аутомобилом, до њега се стиже искључиво пешице, стрмом стазом која пролази кроз алпске ливаде и нетакнуту природу.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Временска капсула: Краљ Петар I Ослободилац (R)
Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, у оквиру серијала "Временска капсула", премијерно приказује серијал од четири емисије посвећене једном од највећих српских владара Петру I Карађорђевићу. Повод је 180 година од његовог рођења и 120 година од крунисања.
Еко перспективе: Волнијев хербаријум (R)
Хербаријум Андреја Волног је најстарија ботаничка збирка на овим просторима у којој су сачувани примерци сорти винове лозе гајене на Фрушкој Гори и околини у првој половини 19. века. Хербаријум има непроценљив значај у светским геномским истраживањима старих аутохтоних сорти, а представља наше национално благо.
Коментари