РТС Наука: Програмска шема - среда, 13. мај 2026
Уметност у великом рату: Музика у великом рату, I део (R)
Редакција школског програма је уз финансијску подршку Министарства за културу и информисање реализовала четири играно-документарна филма на тему уметност у Великом рату.
Енциклопедија за радознале: Беловодска чесма и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Породичне приче: Ментално здравље деце и младих (R)
Истраживање Института за ментално здравље показало је да свака пета млада особа, просечне старости четрнаест година, задовољава критеријуме за неки психијатријски поремећај. Шта нам говори ова статистика? Са којим проблемима се суочавају млади? Коме се обраћају за помоћ? Нова епизода ”Породичних прича” говори о важној теми - менталном здрављу деце и младих.
Уметност у великом рату: Књижевност у великом рату
„Књижевност у Првом светском рату“ је документарно-играна емисија коју је реализовала Редакција школског програма. Аутор стручног текста је др Нада Мирков Богдановић, научник у Народној библиотеци Србије и аутор истоимене изложбе постављене у Народној библиотеци током 2014. године; сценариста је Биљана Максић, а редитељ Драган Маринковић.
Енциклопедија за радознале: Ћелија у Вртовцу и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Породичне приче: Мала матура велика мука
У новој епизоди "Породичних прича" говоримо о осмом разреду. Како деца пролазе кроз овај изазован период? Како могу да им помогну родитељи, а како наставници? Како се што боље већ сада припремати за завршни испит? На ова и друга питања одговарамо у епизоди "Мала матура, велика мука".
Фантастична планета: Здравље, 17. еп. (R)
Фантастична планета наставља путовање светом, овога пута истражујући како различите културе реагују на стрес, како се боре против њега и где побеђују, а где губе битку.
Архитектура данас: Конкурс ФПУ (R)
Кажу да куће личе на људе, а насеља и градови на породице које у њима живе.
Преваспитани: Александар Жикић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Суперхероји медијске писмености: Медијска писменост у најранијем узрасту (R)
У Милевину радионицу за поправку дигиталних чудеса, свакодневно после школе долазе помало наиван и смотан, али простодушан Јован и његова другарица, тинејџерка модерног облачења, срдачна и бистра Јована.
Теслин народ, 8. ем. (R)
Серијал представља несвакидашње путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања првог Србина на америчко тло пре више од 200 година до данашњих дана.
Кликер за... Пчеларење, Марина Петковић 2 (R)
Да ли нас вештачка интелигенција задивљује или узнемирава? Да ли у будућност гледамо отворених очију или стрепимо од ње испуњени страховима и недоумицама?
Студио знања: Аи и будућност посла (R)
Вештачка интелигенција обећава брже одлуке, прецизније процене и ефикасније пословање, али са собом доноси и нова етичка и друштвена питања.
Суперхероји медијске писмености: Деца не могу бити сама испред екрана (R)
Робот Раденко је дете предшколског узраста. Његови родитељи су на привременом раду у Галаксији Врбов прут. Оставили су га на чување најближим рођацима, Јовани и Јовану који не одвајају поглед од мобилног телефона. Раденко је потпуно препуштен дигиталним уређајима и утицају непримерених медијских садржаја. Када Раденко престане да говори, да једе, да се купа, Јована и Јован траже помоћ од васпитачице Милеве.
Шта једемо?, 3. еп., 1 сезона (R)
РТС Наука вам овог пролећа отвара апетит и гастрономска авантура може да почне. Шта се заиста налази на нашем тањиру? И – још важније – зашто баш то бирамо да једемо?
Тврђаве на Дунаву: Бач (R)
Документарна серија Тврђаве на Дунаву има седам епизода посвећених Дунаву и тврђавама које вековима опстају на његовим обалама.
Социјализам или капитализам: Димитрије Тасић (R)
Димитрије Тасић је као уредник у БИГЗ-у био један од најзаслужнијих за издавање сабраних дела Слободана Јовановића, пре његове рехабилитације, као и за издавање сабраних дела Милоша Црњанског.
Екологери: Манђелос (R)
Уметници имају специфичан однос са природом. Она их надахњује и оплемењује.
Уметност у великом рату: Књижевност у великом рату (R)
„Књижевност у Првом светском рату“ је документарно-играна емисија коју је реализовала Редакција школског програма. Аутор стручног текста је др Нада Мирков Богдановић, научник у Народној библиотеци Србије и аутор истоимене изложбе постављене у Народној библиотеци током 2014. године; сценариста је Биљана Максић, а редитељ Драган Маринковић.
Енциклопедија за радознале: Ћелија у Вртовцу и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Породичне приче: Мала матура велика мука (R)
У новој епизоди "Породичних прича" говоримо о осмом разреду. Како деца пролазе кроз овај изазован период? Како могу да им помогну родитељи, а како наставници? Како се што боље већ сада припремати за завршни испит? На ова и друга питања одговарамо у епизоди "Мала матура, велика мука".
Фантастична планета: Религија 1, 18. еп.
Фантастична планета кроз две епизоде путује Мексиком, Шпанијом, Либаном и Холандијом истражујући где је религији место у данашњој цивилизацији. У првој епизоди, Владимир Банић истражује зашто је халуциногена смеша ајахуаска толико популарна међу Европљанима и Американцима, нарочито младим. Да би из прве руке сазнао како она делује на људско тело, Банић одлази у џунглу Јукатана где присуствује обреду који траје целу ноћ. Шаман и остали учесници у такозваној церемонији верују да испијањем ајахуаске човек визијама остварује директну везу са богом, суочава се са својом савешћу и престаје да се боји смрти.
Архитектура данас: Хотел Горски
Кажу да куће личе на људе, а насеља и градови, на породице које у њима живе.
Преваспитани: Александар Вујовић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Хемија за све: Скроб
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Теслин народ, 9. ем.
Серијал Теслин народ рађен је у продукцији Оптимистик филма и РТС-а, на иницијативу Tesla Science Foundation из Филаделфије, а подржали су га: Министарство културе и информисања Републике Србије, Амбасада САД у Београду, Савет за креативне индустрије и тадашња председница Владе Србије Ана Брнабић. У серијалу се појављује више од 70 истакнутих Срба, који су својим радом и дистигнућима обележили Сједињене Америчке Државе.
Кликер за... Промишљање живота, Александра Павићевић 1
"Кликер за... промишљање живота" представља др Александру Павићевић, етнолога – антрополога, научну саветницу у Етнографском институту САНУ, деценијског истраживача тема породице, религије и смрти.
Еко перспективе: Зелена Европа, Љубљана, II део
Серијал „Зелена Европа“, у коме представљамо најбоља еколошка решења у Европској унији, започели смо у Словенији. Прве две епизоде серијала посвећене су Љубљани.
РТС ЛАБ: Вечне хемикалије
Емисија „РТС Лаб“ бави се једном од најактуелнијих тема савременог доба – такозваним „вечним хемикалијама“, супстанцама које се задржавају у природи и људском организму много дуже него што је првобитно предвиђено. Ове материје данас се налазе свуда – у води, храни, амбалажи, па чак и у нашем телу – што отвара бројна питања о њиховом утицају на здравље и животну средину.
Шта нас повезује, 121. епизода
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Тврђаве на Дунаву: Петроварадинска тврђава
У другој епизоди серије наратор нам прича приче о Дунаву и тврђавама на његовим обалама. Путовање бродом Аргус почиње од Бачког Новог Села и тврђаве Бач, све до Петроварадинске тврђаве коју многи зову неосвојива тврђава или Гибралтар на Дунаву.
Социјализам или капитализам: Бреда Калеф
Мецосопран Бреда Калеф певала је са неким од највећих оперских певача друге половине XX века: Пласидом Домингом, Хосеом Карерасом, Ђузепом ди Стефаном, Лучаном Паваротијем, Николајем Гедом.
Фантастична планета: Религија 1, 18. еп. (R)
Фантастична планета кроз две епизоде путује Мексиком, Шпанијом, Либаном и Холандијом истражујући где је религији место у данашњој цивилизацији. У првој епизоди, Владимир Банић истражује зашто је халуциногена смеша ајахуаска толико популарна међу Европљанима и Американцима, нарочито младим. Да би из прве руке сазнао како она делује на људско тело, Банић одлази у џунглу Јукатана где присуствује обреду који траје целу ноћ. Шаман и остали учесници у такозваној церемонији верују да испијањем ајахуаске човек визијама остварује директну везу са богом, суочава се са својом савешћу и престаје да се боји смрти.
Архитектура данас: Хотел Горски (R)
Кажу да куће личе на људе, а насеља и градови, на породице које у њима живе.
Преваспитани: Александар Вујовић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Хемија за све: Скроб (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Теслин народ, 9. ем. (R)
Серијал Теслин народ рађен је у продукцији Оптимистик филма и РТС-а, на иницијативу Tesla Science Foundation из Филаделфије, а подржали су га: Министарство културе и информисања Републике Србије, Амбасада САД у Београду, Савет за креативне индустрије и тадашња председница Владе Србије Ана Брнабић. У серијалу се појављује више од 70 истакнутих Срба, који су својим радом и дистигнућима обележили Сједињене Америчке Државе.
Кликер за... Промишљање живота, Александра Павићевић 1 (R)
"Кликер за... промишљање живота" представља др Александру Павићевић, етнолога – антрополога, научну саветницу у Етнографском институту САНУ, деценијског истраживача тема породице, религије и смрти.
Еко перспективе: Зелена Европа, Љубљана, II део (R)
Серијал „Зелена Европа“, у коме представљамо најбоља еколошка решења у Европској унији, започели смо у Словенији. Прве две епизоде серијала посвећене су Љубљани.
РТС ЛАБ: Вечне хемикалије (R)
Емисија „РТС Лаб“ бави се једном од најактуелнијих тема савременог доба – такозваним „вечним хемикалијама“, супстанцама које се задржавају у природи и људском организму много дуже него што је првобитно предвиђено. Ове материје данас се налазе свуда – у води, храни, амбалажи, па чак и у нашем телу – што отвара бројна питања о њиховом утицају на здравље и животну средину.
Шта нас повезује, 121. епизода (R)
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Тврђаве на Дунаву: Петроварадинска тврђава (R)
У другој епизоди серије наратор нам прича приче о Дунаву и тврђавама на његовим обалама. Путовање бродом Аргус почиње од Бачког Новог Села и тврђаве Бач, све до Петроварадинске тврђаве коју многи зову неосвојива тврђава или Гибралтар на Дунаву.
Социјализам или капитализам: Бреда Калеф (R)
Мецосопран Бреда Калеф певала је са неким од највећих оперских певача друге половине XX века: Пласидом Домингом, Хосеом Карерасом, Ђузепом ди Стефаном, Лучаном Паваротијем, Николајем Гедом.
Коментари