РТС Наука: Програмска шема - четвртак, 09. јул 2026
Проветравање: Култура (R)
Ако културу дефинишемо као нешто што доприноси образовању, усавршавању и оплемењивању личности, логично би било да она заузима значајно место у формирању младог човека. Међутим стварност, а и резултати појединих истраживања, говоре о томе да средњошколци у веома малом постотку учествују, пасивно или активно, у јавном културном животу.
Енциклопедија за радознале: Витовница и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Избори се, 3 еп. (R)
Завирите иза кулиса избора за председника одељења у трећој епизоди тинејџерске игране серије ’’Приђи ближе’’ . II – 3 не зна како да се одлучи између два кандидата који су готово по свему исти. Да ли ће у кампањи превагнути пријатељске везе, лажна обећања или нешто треће? За то време и Мома води своју политичку битку. Како се на неколико разговора за посао као услов појавило чланство у политичкој странци Мома у очајању почиње да размишља о тој могућности. Не знајући којој опцији да се приклони у помоћ позива свезнајућег Пашу. Љубици се не мили Паша, а Беби да јој отац загази у политичку колотечину.
Проветравање: Додатни часови
У Србији је данас немогуће замислити процес школовања без „образовања у сенци“, односно приватних часова. Према подацима Завода за статистику из 2010. године, приватне часове узима сваки четврти ђак у Србији.
Енциклопедија за радознале: Епископ Никета и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле, 4 еп.
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
Лични космос: Весела учионица, разиграни Шекспир, Даница Поповић и Тијана Марковић (R)
Учеснице емисије, Даница Поповић и Тијана Марковић, осмислиле су оригиналну методу учења енглеског језика кроз игру, и ауторке су уџбеника Спеллбоунд (Зачаравање). Заправо, обе су, свака за себе, а затим заједно, спојиле академско знање, одлично познавања језика и културе, изузетан смисао за рад са децом и љубав према позоришту и филму.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Манакова кућа, етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића (R)
Замислите збирку од 2.600 предмета, 1.500 фотографија и 22.000 страна рукописне грађе коју је сакупио само један човек. У Манаковој кући у Београду чува се све то благо које нам је оставио – Христифор Црниловић.
Модерна архитектура у Србији: Моћ благородног, архитекта Божидар Петровић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Тихомир Станић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Анксиозни поремећај (R)
Савремени начин живота са собом носи ужурбаност, бригу и стрес. Премало је времена за разбибригу и опуштање. Услед тога у нашем организму долази до неравнотеже, која се најчешће прво јавља као блажи психички поремећај, а касније у зависности од дужине и интезитета дисбаланса, као тежи психички, али и соматски поремећај. Они могу озбиљно нарушити живот особе, а често остају недовољно препознати и лечени.
Дворци Војводине: Деца деветнаестог века (R)
После победе Еугена Савојског код Сенте крајем 17. века, Аустрија је поново овладала јужним деловима Паноније.
Наука 50: Интелигенција (R)
У ком делу мозга је смештена интелигенција? Живе ли интелигентнији људи дуже, као што су својевремено објавили амерички научници? У којој је мери интелигенција плод наслеђа, а у којој средине? Колико је коефицијент интелигенције веродостојан доказ нечије интелигенције? Да ли је еволуција могла повећати интелигенцију људи проширењем пречника транспортних путева нервних импулса? Да ли је коначно решење у вештачкој интелигенцији?
РТС ЛАБ: Снага здраве мисли (R)
Да ли је смех заиста лек? И могу ли добре мисли да ојачају наше тело исто колико и дух? У новом издању емисије Ртс Лаб откривамо шта се у нашем мозгу и организму дешава када смо добро расположени – и зашто наука све озбиљније проучава моћ оптимизма.
Шта нас повезује, 129. епизода (R)
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Сиви мантили, 1. еп. (R)
Прва епизода серијала „Сиви мантили” отвара питање које је старо колико и само човечанство – шта је заправо надрилекарство и надриапотекарство и зашто су данас опаснији него икада?
Оригинал без адресе, 1. еп. (R)
У првој епизоди серијала „Оригинал без адресе” откривамо како изгледа тржиште фалсификоване робе на интернету и зашто су луксузни сатови, парфеми и други брендирани производи најчешћа мета копирања.
Путеви римских императора: Сирмијум (R)
Серијал "Путеви римских императора" Културно-уметничког програма посвећен је античком културном наслеђу на тлу Србије које чини веома важан сегмент наше културне баштине.
Еко перспективе: Волнијев хербаријум (R)
Хербаријум Андреја Волног је најстарија ботаничка збирка на овим просторима у којој су сачувани примерци сорти винове лозе гајене на Фрушкој Гори и околини у првој половини 19. века. Хербаријум има непроценљив значај у светским геномским истраживањима старих аутохтоних сорти, а представља наше национално благо.
Проветравање: Додатни часови (R)
У Србији је данас немогуће замислити процес школовања без „образовања у сенци“, односно приватних часова. Према подацима Завода за статистику из 2010. године, приватне часове узима сваки четврти ђак у Србији.
Енциклопедија за радознале: Епископ Никета и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле, 4 еп. (R)
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
Лични космос: Добра резонанца, Војислав Карановић
О свом личном унутрашњем простору говори песник Војислав Карановић, уредник емисије Моја књига.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Од немила до недрага
У петој причи серијала „Гласови из прошлости – приче о легатима“ шетамо Београдом и на неколико примера проверавамо какав све може да буде однос према поклонима које су велики уметници несебично даровали сопственој земљи.
Модерна архитектура у Србији: Смисао широког потеза, Иво Куртовић
Серијал Модерна архитектура у Србији-личности и поетике настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Тихомир Станић 2
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Љубомора
Проблем љубоморе се среће у свим групама и заједницама управо због сталне потребе за освајањем пажње и подршке ауторитета. Датира негде из егзистенцијалних потреба човека и опстанка. Антрополози наводе да нам љубомора служи као одбрамбени механизам, налик оном у животињском свету.
Наука 50: Геније
Филозоф Артур Шопанхауер подучава: "Геније остварује циљ који нико други не може да види"?
РТС ЛАБ: Хемија верности
Колико су пси заиста интелигентни и како доживљавају свет око себе? Да ли нас разумеју боље него што мислимо и како препознају наше емоције, расположење и намере? У новој епизоди емисије РТС ЛАБ улазимо у свет науке која проучава псе – њихово понашање, осећања и јединствену везу са човеком.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Забрањено премотавање уназад
Научни портал, 173. ем.
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Еко перспективе: Еколошка социјална предузећа
У свету где се суочавамо са све озбиљнијим изазовима климатских промена, ограниченим природним ресурсима и потребом за постизањем одрживије будућности, еколошка социјална предузећа имају веома важну улогу, јер промовишу равнотежу између економске добити, социјалне правде и очувања животне средине. Еколошке иновације у њиховом пословању су кључне, јер зелене идеје и производи доприносе очувању и оздрављењу наше планете.
Лични космос: Добра резонанца, Војислав Карановић (R)
О свом личном унутрашњем простору говори песник Војислав Карановић, уредник емисије Моја књига.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Од немила до недрага (R)
У петој причи серијала „Гласови из прошлости – приче о легатима“ шетамо Београдом и на неколико примера проверавамо какав све може да буде однос према поклонима које су велики уметници несебично даровали сопственој земљи.
Модерна архитектура у Србији: Смисао широког потеза, Иво Куртовић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији-личности и поетике настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Тихомир Станић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Љубомора (R)
Проблем љубоморе се среће у свим групама и заједницама управо због сталне потребе за освајањем пажње и подршке ауторитета. Датира негде из егзистенцијалних потреба човека и опстанка. Антрополози наводе да нам љубомора служи као одбрамбени механизам, налик оном у животињском свету.
Наука 50: Геније (R)
Филозоф Артур Шопанхауер подучава: "Геније остварује циљ који нико други не може да види"?
РТС ЛАБ: Хемија верности (R)
Колико су пси заиста интелигентни и како доживљавају свет око себе? Да ли нас разумеју боље него што мислимо и како препознају наше емоције, расположење и намере? У новој епизоди емисије РТС ЛАБ улазимо у свет науке која проучава псе – њихово понашање, осећања и јединствену везу са човеком.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Забрањено премотавање уназад
Научни портал, 173. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Еко перспективе: Еколошка социјална предузећа (R)
У свету где се суочавамо са све озбиљнијим изазовима климатских промена, ограниченим природним ресурсима и потребом за постизањем одрживије будућности, еколошка социјална предузећа имају веома важну улогу, јер промовишу равнотежу између економске добити, социјалне правде и очувања животне средине. Еколошке иновације у њиховом пословању су кључне, јер зелене идеје и производи доприносе очувању и оздрављењу наше планете.
Коментари