Najspektakularnije fotografije godine sa teleskopa „Džejms Veb“

Za svemirski teleskop „Džejms Veb“ bile su to dve naporne, ali i trijumfalne godine. Lansiran na Božić 2021. godine, opservatorija vredna 10 milijardi dolara provela je prvih svojih 30 dana putujući kroz hladni duboki svemir dok nije stigao do svog odredišta udaljenog 1,6 miliona kilometara od Zemlje. Mesto na kome se smestio je tačka gde gravitacija Zemlje i Sunca neutrališu jedna drugu i omogućavaju „Vebu“ da miruje u svemiru.

Kada je postavljen na poziciju, teleskop je proveo još nekoliko meseci u aktiviranju hardvera, otvaranju ogledala i postavljanju štitnika od sunčevog zračenja koji treba da štiti njegove instrumente da se ne pregreje preko minus 266 stepeni Celzijusovih.

Ovako niska temperatura je neophoda jer za razliku od „Habla“, koji snima uglavnom u vidljivom spektru, „Veb“ radi u infracrvenom. Bilo koji zalutali tračak toplote pokvarila bi snimke, kao što bi svetlost oštetila filmsku traku.

Zahvaljujući „Vebu“ astronomi su imali priliku da saznaju mnogo toga o tome kako se zvezde rađaju i kako umiru; kako se galaksije sudaraju i spajaju; kako se stvaraju masivna galaktička jata; zašto neke zvezde, koje bi trebalo da žive 10 milijardi godina, umiru posle samo nekoliko hiljada i mnogo toga još.

S obzirom da je teleskopu ostalo još 20 godina radnog veka, trebalo bi da bude još desetine hiljada slika. „Veb“ je dizajniran, izgrađen i lansiran da otkrije nepoznato. Njegov novogodišnji poklon svetu je to što radi upravo to.

Zvezdani duo

Blizu 1.500 svetlosnih godina od Zemlje leži par beba zvezdanih blizanaca poznatih kao Herbig-Haro 46/47—koji su stari jedva nekoliko hiljada godina. Nasuprot tome, zvezdi veličine našeg Sunca potrebno je u proseku 50 miliona godina da dostigne čak i zvezdani ekvivalent mladoj odrasloj dobi. Ekstremna mladost Herbig-Haroa 46/47 daje formaciji više izgled nalik na mrlju nego zvezdani duo kakav u stvari jeste. Mlade zvezde su zatrpane u oblacima prašine i gasa, koje apsorbuju dok rastu.

Ponekad, međutim, bebe zvezde prebrzo unesu previše materijala. Kada se to dogodi, prašina i gas izbijaju sa obe strane formacije, dajući mladom paru njihov izobličen izgled. Ali ako imate strpljenja — strpljenja vrednog 50 miliona godina — ono što je danas mrlja biće sutra zvezde.

Rasadnik zvezda

Par sjajnih zvezdanih rasadnika koji se nalaze na 1.600 svetlosnih godina od Zemlje, maglina Orion i jato Trapezijum, dom su relativno velikog broja veoma mladih, ali veoma svetlih zvezda. Četiri zvezde je lako videti jednostavnim, amaterskim teleskopom od 10 centimetara.

Jedna od četiri – zver mladog legla – posebno je vidljiva, jer je punih 20.000 puta svetlija od našeg Sunca. Pored svoje četiri glavne zvezde, maglina Orion i jato Trapez sadrže oko 700 dodatnih mladih zvezda u različitim fazama nastanka.

„Zvezdana zver“

Nije lako biti Volf-Rajetova zvezda, poput ovog primerka koji je snimio „Veb“ teleskop na udaljenosti od 15.000 svetlosnih godina. Retka vrsta zvezdane zveri – NASA procenjuje da ih ima samo 220 u galaksiji Mlečni put sa najmanje 100 milijardi zvezda – Volf-Rajet gori jako i brzo, sa temperaturama 20 do 40 puta većim od one na površini Sunca.

Sva ta brzo potrošena energija dovodi do toga da zvezda brzo izgubi vodonični omotač i izloži svoje helijumsko jezgro. Rezultat: veoma rana i veoma nasilna smrt. Zvezda poput našeg Sunca gori oko 10 milijardi godina. Što se tiče Volf-Raieta? Samo nekoliko stotina hiljada pre nego što se pretvori u kosmiču prašinu.

Maglina Prsten

Ako zvezda Volf-Rajet umre ružnom i nasilnom smrću, proslavljena maglina Prsten, koju je „Veb“ snimio na udaljenosti od 2.000 svetlosnih godina od Zemlje, prelepo ističe. Užarene ostatke zvezde nalik Suncu, maglinu je 1779. godine otkrio francuski astronom Antoan Darkije de Pelepo. Dok maglina odbacuje svoje spoljašnje slojeve jonizovanog gasa, otkriva svoju karakterističnu plavu unutrašnjost, sastavljenu od vodonika i kiseonika koji još nisu izbačeni zvezdanim vetrom magline.

NGC 6822

Patuljasta galaksija NGC 6822 opravdava svoje ime — dom za samo 10 miliona zvezda, u poređenju sa minimumom od 100 milijardi u Mlečnom putu. Ali ono što NGC 6822 nedostaje u brojevima to čini spektaklom — što je oštro oko „Vebovog“ teleskopa otkrilo. Otkrio ju je 1884. američki astronom E.E. Barnard, NGC 6822, sada je poznato da ima neverovatan prašinasti rep prečnika 200 svetlosnih godina. Štaviše, dom je gustog jata zvezda koje sijaju 100.000 puta jače od našeg Sunca.

Galaksija M51

Spiralne galaksije su često definisane nejednakim – pa čak i neravnim – kracima. Ali ne i galaksija M51 koja leži 27 miliona svetlosnih godina od Zemlje i definisana je pravilnim kracima kompaktne strukture. M51 nije sama u svemiru. U blizini se nalazi galaksija pratilac NGC 5195. Dve galaksije su uključene u nešto poput gravitacionog potezanja konopca – u kome NGC 5195 pobeđuje. Smatra se da konstantna gravitaciona sila NGC-a objašnjava tako čvrsto tkanu strukturu krakova M51, tako i plimne sile za koje se smatra da dovode do stvaranja novih zvezda u krakovima.

Orionova maglina

Neposredno ispod Orionovog pojasa nalazi se jedan od najslavnijih objekata na noćnom nebu: Orionova maglina, zvezdani rasadnik koji je dom za oko 700 mladih zvezda. Ova „Vebova“ slika se ne fokusira na celinu magline, već na strukturu u donjem levom kvadrantu poznatu kao Orion bar. Nazvana tako zbog svog dijagonalnog izgleda nalik na greben, linija je oblikovana snažnim zračenjem vrućih, mladih zvezda koje ga okružuju.

IC 348

Beba po zvezdanim standardima, zvezdano jato IC 348 staro je samo pet miliona godina i nalazi se oko 1.000 svetlosnih godina od Zemlje. Sastoji se od oko 700 zvezda, IC 348 ima strukturu sličnu tankim zavesama, koje stvara prašina koja reflektuje svetlost zvezda. Upadljiva petlja na desnoj strani slike je verovatno nastala usled naleta solarnih vetrova koji duvaju u pravcu koji bi, od Zemlje, bio od zapada ka istoku.

Pandorino jato

Kada su u pitanju galaksije, postoje velike, zatim ogromne i nemerljive, a Pandorino jato – poznato kao Abel 2744 – kvalifikuje se kao ovo poslednje. Ne samo galaksija, pa čak ni jato galaksija, Abel 2744 je jato od četiri jata, koja su se davno sudarila jedno sa drugim. Smešteno tri i po milijardi svetlosnih godina od Zemlje, Pandorino jato meri zapanjujućih 350 miliona svetlosnih godina u prečniku. Ogromna kolektivna gravitacija klastera omogućava astronomima da ga koriste kao gravitaciono sočivo, savijajući i uvećavajući svetlost objekata u prvom planu, što ih čini lakšim za proučavanje.

Pogled u Sunčev sistem

Veb je napravljen prvenstveno da posmatra najstarije i najudaljenije objekte u svemiru, udaljene nekih 13,4 milijarde svetlosnih godina. Ali ne sprečava teleskop da zaviri u sopstveno dvorište. Ova slika Saturna i nekih od njegovih 146 satelita, parira slikama dobijenim sondama „Pionir“ i „Vojadžer“.

Rho Ophiuchi

Mlade zvezde se rađaju u celom univerzumu, ali najbliže zvezdano porodilište Zemlji je kompleks oblaka Rho Ophiuchi, udaljen samo 460 svetlosnih godina. Turbulentno – čak i nasilno – mesto, Rho Ophiuchi je definisano mlazovima gasa koji huče iz mladih zvezda. Većina zvezda u ovom relativno skromnom rasadniku su manje-više veličine sunca. Ali jedan, poznat kao Es1, je daleko veći – toliko da se samozapaljuje, stvarajući oko sebe veliku šupljinu svojim zvezdanim vetrom, oluju naelektrisanih čestica emituju sve zvezde, iako malo njih sa snagom oluje kao Es1.