Учешћем у међународном пројекту Србија ће успоставити национални регистар генетичких података

У међународни пројекат секвенцирања генома укључене су и три земље које нису чланице Европске уније – Норвешка, Турска и Србија једине су позване да учествују.

„Сада имамо прилику да учествујемо и утичемо на, пре свега, инфраструктуру која се користи за развој управо тог регистра генетичких података на нивоу Европе. Србија почиње са првим активностима 23. маја, тада имамо прву радионицу на којој ће бити свих 29 земаља и испред српског тима учествује, пре свега, Канцеларија за заједништво, Центар за четврту индустријску револуцију и Институт за молекуларну генетику“, објашњава Бојовићева.

Истраживање је дeо великог покушаја да се направи база од преко милион генома народа Европе. У поменутом пројекту план је да се испита сто хиљада узорака, од чега ће две и по хиљаде бити узорци српских грађана.

„Циљ целог пројекта јесте да идентификујемо које то гене имају европски народи, које су то специфичности различитих народа, укључујући и српски народ, и какве су могућности за боље лечење на основу тих генетичких података. Повезивање са здравственим подацима омогућава и да се утврди који су то лекови који су специфични или можда пожељнији за народ српског порекла или које то дијагностичке методе треба да користимо“, објашњава Јелена Бојовић.

Значај учешћа Србије у овом пројекту

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу, Михаило Јовановић, истиче да учешће у пројекту секвенцирања европског генома има велики значај како за грађане Србије и за наш иновациони екосистем, тако и за нашу привреду.

„Ућешће у оваквом великом европском пројекту који вреди чак 45 милиона евра, од чега се 20 милиона евра повлачи из фонда Дигитална Европа, значајно је из простог разлога што ћемо стећи неопходно знање и искуство да успоставимо наш национални регистар генетичких и биомедицинских података“, наглашава Јовановић.

С обзиром на то да је одавно познато у медицини да два и два није увек четири, да је сваки човек различит и све зависи од генетске структуре људи, оног тренутка када будемо имали наш национални регистар и податке у том регистру и то поредили са подацима из здравственог картона, моћи ћемо да уведемо нешто што се зове персонализована медицина, додаје директор Канцеларије за ИТ управу.

О овом пројекту ће се говорити и на четвртој конференцији Будућност технологије која ће се одржати у Београду 27. октобра, којом ће практично бити отворен мулитиведијални Дигитални иновативни центар „Ложионица“.