Студија о горилама открива сложене предности и мане пријатељства

Студија, која је обухватила 20 година здравствених података о 164 гориле у Руанди, открила је да цена коју плаћају и корист коју имају од блискости са другим јединакама зависи од величине групе и разликују се за мужјаке и женке.

На пример, пријатељски настројене женке у малим групама нису често оболевале, али су имале мање потомства, док су оне у великим групама више оболевале, али су имале већу стопу наталитета. Истовремено, мужјаци са јаким друштвеним везама су чешће оболевали, али су имали мање шансе да буду повређени у тучама.

Студија, коју су спровели Фонд за гориле Дајан Фоси и универзитети у Цириху и Ексетеру, може помоћи да се стекне увид у то како функционишу односи других друштвених животиња, укључујући људе.

„Имати много јаких друштвених веза је често заиста добро, али понекад и није“, наводи Робин Морисон, водећа ауторка рада и виши истраживач на Универзитету у Цириху.

Морисонова истиче да се пример јаких и стабилних друштвених веза које изгледа доводе до мање болести код женки горила, али више код мужјака, не може објаснити једноставно друштвеним контактом који доводе до већег ризика од болести.

„Могуће је да мужјаци троше више енергије захваљујући блиским друштвеним везама, јер морају да бране женке и потомство, а стрес због тога може смањити њихову имунолошку функцију. Ако сте веома популаран мужјак у својој групи, то долази са много одговорности.“

Студија се заснива на посматрањима горила у Националном парку Вулкани у Руанди, где мајмуни обично живе у групама од око 12 јединки са једним доминантним мужјаком.

Налази истичу силе које утичу на еволуцију друштвеног понашања.

„Са овим силама које делују у различитим правцима, 'оптимални' друштвени тип зависиће од пола, старости, потомства и шире друштвене групе појединца“, наводи др Сем Елис са Универзитета у Ексетеру.

„Код људи и других друштвених сисара, друштвено окружење је један од најјачих предиктора здравља и животног века. Али наша студија показује да ово није једноставан случај да су више и јаче друштвене везе увек боље. У неким ситуацијама, друштвене особине које смо раније сматрали маладаптивним могу имати важне предности.“

Морисонова истиче да је једно од великих изненађења било то како се чинило да у тим групама има места за веома различите карактере.

„Имате гориле које су заправо прилично мирне и веома ретко ће интервенисати, али изгледа да имају ову веома ауторитативну улогу. Док ће друге бити веома склоне томе да се поставе као 'или је по мом или ништа'. И могу бити успешне на различите начине.“

Међу проучаваним горилама био је и Титус, одрасли мужјак гориле са сребрним леђима који је изгубио оца и многе друге чланове групе због криволоваца, а чија је мајка умрла када је имао само четири године.

Постао је доминантни мужјак своје групе у раној доби од 15 година и имао је необичан стил вођства – изузетно благ и смирен. Најближе односе је имао са женкама у његовој групи, које су често остајале у физичком контакту са њим, нешто што се ретко виђа у овој мери у другим групама.Његова природа га је учинила привлачним за женке и допринела је његовом двадесетогодишњем мандату као доминантног мужјака.

Меги је била највише рангирана женка гориле у групи. Била је једна од чланова групе која је најчешће била агресивна, али је такође увек пружала пријатељску подршку, и негу.

Често је деловала као заштитник, улога коју обично обављају мужјаци, а када би доминантни мужјак неочекивано умро, она је преузимала вођство, водећи групу док се не споје са суседном групом.

Гутангара – одрасла женка – живи у једној од највећих група горила. Она има добре односе са многим горилама, али већину времена проводи са својим потомством – некима који су још увек млади, а другима који су већ одрасли. Она је најуспешнија мајка горила коју су истраживачи видели, са осам преживелих потомака.

Морисонова наводи да би студија могла да расветли еволутивну историју људи. „Зашто су неки људи веома друштвени, а други нису? Мислим да нам овај рад помаже да видимо да заправо није тако једноставно рећи 'увек будите што друштвенији'. Заправо, неке јединке могу веома добро да се снађу ако имају мањи број блиских пријатеља.“

Рад, објављен у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, носи наслов „Групне особине модерирају однос између индивидуалних друштвених особина и кондиције код горила“.