Витезови Карађорђеве звезде јуришници Гвозденог пука
Дан примирја у првом светском рату, најелитнију јединицу српске војске- Други пешадијски пук „Књаз Михајло“, познатији као Гвоздени пук, затекао је у Гроцкој, докле је стигао у ослобађању градова од аустроугарске војске. Крај рата и повратак кућама,за ове храбре јунаке, које је непријатељ назвао „Гвозденим“, дошао је тек годину ипо дана касније
У Другом пешадијском пуку „Књаз Михајло“ мобилисано је 20 хиљада младића из Топлице и Јабланице, старости од 20 до 30 година. Њих три хиљаде никада се није вратило својим кућама, а 255 је за исказану храброст добило највеће признање Карађорђеву звезду с мачевима, 39 чак два пута.
„Велики број људства овог пука чинили су младићи из Куршумлијског краја, а занимљиво је поменути да је најмање село Васиљевац, које је било најмање село по површини у краљевини, дало и највише витезова, јунака Карађорђеве звезде, укупно пет. С обзиром да су два јунака били двоструки носиоци овог високог одличја, у ово село је након рата донето укупно седам Карађорђевих звезда“ говори Милан Савић, хроничар из Куршумлије.
Није било куће у Топлици која није дала жртву у Великом рату. Коста Милутиновић из Конџеља код Прокупља у рат је повео и три своја сина, која се никада нису вратила, нити им је икада нашао гроб. Остало четворо деце није видео седам година.
„Ја се поносим својим дедом и коренима одкле потичем. Деда нам се вратио са солунског фронта, жељан своје родбине и своје деце , један мученик који је радио земљу, обрађивао, није имао пензију, није имао ништа.Много је тога од себе дао, волео је своју земљу, волео је свој народ и зато се борио“, с поносом каже Радица Цветановић, унука борца Гвозденог пука.
Гвоздени пук , кога су чинили стасом и снагом најбољи младићи из Топлице и Јабланице, учествовао је у свим пресудним биткама које је српска војска водила на простору Балкана од 1912. до 1918.године, али и ослобађању скоро свих српских градова. Вест о примирју затекла их је на обали Дунава.
„Након 11.новембра 1918.године Гвоздени пук је прешао преко Дунава, ушао у Панчево и из Панчева је кренуо да ослободи Зрењанин 17.новембра, а 20.новембра је дошао до Кикинде и ту се зауставио и завршио ослобађање Баната,“ објашњава Дарко Жарић,музејски саветник Народног музеја Топлице.
Слобода је за припаднике Гвозденог пука дошла тек 5.маја 1920.године, годину ипо дана након проглашења примирја, када су могли да се врате својим кућама. По налогу српске владе штитили су двор и парламент у Београду.
Коментари