Подстицаји за склапање бракова

Најновији подаци Републичког завода за стататистку показују да се све мање људи венчава, па се број оних који су у браку последњих 10 година смањио за више од десет одсто.

У Србији је сваки трећи мушкарац нежења, а свака пета жена није венчана. Неке локалне самоуправе препознале су да економским мерама младе могу да подстакну на брак, али и да их привуку да се селе у њихове општине.

У Луковској бањи код Куршумлије број становника се константно смањује више од пет деценија. С обзиром на то да је бања туристичко место, посла има. Ипак, готово трећина становника није се одлучила на брак. Зато одскора АД "Планинка", у чијим хотелима раде Луковчани, за младе који се венчају нуди посебне услове, било да су из бање било да у њу планирају да се доселе.

"Оно што сад покушавамо то је да задржимо младе људе на простору бање и ми њима нудимо уколико се ожене и када се ожене и доведу свог партнера у Луковску бању да га одмах запошљавамо, а као награда за то је свадбено славље на рачун бање", каже директор „Планинке" Радован Раичевић.

Економски подстицаји могу да промене демографску слику неког краја, али је за то потребно доста времена. Да би ефекти таквих мера били дугорочни потребна је и подршка државе, поред иницијативе локалне самоуправе.

Јагодина, на пример, у последњих неколико година није претрпела губитак становништва. Тамо младима који се венчају такође нуде посао и новчану помоћ.

"Економски подстицаји су најважнији, мада је одавно препознато да то није једина и довољна мера. Оно што је много битније да ако већ имате економску подршку у некој локалној средини оно што је много важније да то становништво у тој средини, посебно жене које носе репродукцију, буду заштићене на начин да неће осећати угроженост било какве врсте", објашњава демограф Валдимир Никитовић.

Проблем све каснијег венчавања носи и проблем све каснијег рађања, а то према речима демографа утиче и на наталитет у Србији. Сада жене први пут у просеку рађају са скоро 30 година, када способност репродукције почиње да опада.

"Просечна старост младожење при склапању брака у 2012. години била је 30 година, а просечна старост невесте 28 година. Граница за склапање првог брака се поприлично померила у односу на период од пре 50 година када се се младожење жениле у просеку са 24, а девојке се удавале са 22", каже Љиљана Ђорђевић из Републичког завода за статистику.

Интересантно је да највише венчаних има у Житорађи, Дољевцу, Александровцу, Власотинцу и Сврљигу. Према речима статистичара, тај број углавном чине старији брачни парови. Млађег становништва је све мање, па би долазак младих брачних парова обезбедио опстанак општина у којима је становништво углавном старачко.