Лик и дело новог селектора Алимпијевића: у Звезди непожељан, шокирао Обрадовића и бриљира у Турској

Истеком уговора Светислава Пешића окончана је мини-ера са врхунцем у светском сребру и олимпијској бронзи. Клупу „орлова“ преузео је тренутно најзвучнији представник млађе генерације српских кошаркашких стручњака.

Врло јаки кандидати били су чувени имењаци Саше – Обрадовић и Ђорђевић. Обојица са звучним именима и завидним играчким и тренерским биографијама, али без ангажмана. Обрадовић је сам истицао да је навикао на клупски режим вођења екипе, док Ђорђевић није имао намеру да се врати у националну селекцију након славног првог мандата, обележеног освајањем европског, светског и олимпијског сребра. Тако је прескочена "средња" генерација тренера, уз намеру да млађи унесу нову енергију у предстојећем циклусу.

Главна одлика Душана Алимпијевића у досадашњем току каријере јесте способност да подиже "мање клубове" – да остварује изненађујуће резултате и победе упркос ограниченим финансијским средствима, кадровским ресурсима и укупним околностима у клубу.

Каљење по војвођанској равници

Душан Алимпијевић је веома рано започео тренерску каријеру. Већ са 22 године, момак рођен у Лазаревцу био је део стручног штаба новосадске Војводине.

Од сезоне 2013/14, са свега 27 година, преузима место првог тренера у фузионисаном тиму Војводина Нови Сад. Иако је тим сезону завршио са негативним скором 12-14, успео је да обезбеди опстанак у КЛС. Наредне сезоне постиже одличне резултате – осваја треће место у КЛС, чиме се екипа пласирала у завршницу српског првенства. Само једна победа делила их је од пласмана у доигравање уместо Меге. Најистакнутији појединци из тог тима били су Марко Јеремић и Јован Новак.

Затим се сели још северније – у Суботицу. И тамо бележи напредак током двогодишњег периода. У првој сезони успева да обезбеди опстанак у лиги, а већ у наредној води екипу до пласмана међу четири најбоља тима у КЛС, чиме су се Суботичани аутоматски квалификовали за Куп Радивоја Кораћа у Нишу, први пут после две деценије.

Долазак у престоницу

Тријумфи на северу нису прошли незапажено ни у Београду. Алимпијевић је у априлу 2017. постављен за тренера ФМП-а, непосредно пред почетак завршне фазе Суперлиге Србије. Поверено му је вођење тима у којем је најискуснији играч био Филип Човић, са свега 27 година. Окосницу су чинили млади играчи попут Дејана Давидовца, Драгана Апића, Стефана Лазаревића, Џонеа Болдена, Ђорђа Каплановића и Александра Бурсаћа. Та екипа се у полуфиналу укрстила са Партизаном.

Финансијски проблеми јесу гурали црно-бела кола низбрдо, али је Партизан и даље важио за фаворита. Душанови "пантери" успели су да избаце Партизан са 2:0 у серији. У "Пиониру" је било 96:91, а у Железнику 78:68. Сам пласман у финале представљао је феноменалан успех за ФМП у новом добу, након златне ере током 2000-их. Црвена звезда није попуштала и убедљивом серијом 3:0 одбранила је национални трофеј.

Нагли успон Алимпијевића на српској кошаркашкој мапи поклопио се са новом ером у Црвеној звезди. Тражио се наследник Дејана Радоњића, који је градио успешан систем на Малом Калемегдану. Избор је пао на Алимпијевића. Душан је тада добио "коску", жаргонски речено, јер са 31 годином није водио мечеве ни у АБА лиги, а камоли у динамици Евролиге и АБА лиге, уз подразумеване циљеве освајања сваког домаћег трофеја.

Није се снашао. Превелик залогај за младог тренера и премало стрпљења управе. Већ у мају је отпуштен, након што је изгубио финале АБА лиге од објективно слабије Будућности Александра Џикића, финале Купа од Партизана и остварио скор 11:19 у Евролиги.

Захтевна домаћа публика га је посипала дрвљем и камењем, па је било неопходно променити средину.

Лансирала га је победа над Обрадовићевим Партизаном

Први ангажман ван граница Србије Алимпијевић је имао у руском Автодору из Саратова. Тамо је прошао као бос по трњу, радио је од средине новембра 2018. до краја јануара 2019. и у том периоду на 13 утакмица уписао осам победа.

Наредна дестинација била је турска Бурса, средина у којој ће засијати. Читава кошаркашка Европа чула је за Душана Алимпијевића након првокласне сензације у сезони 2021/22, када су у осмини финала као гости елиминисали Партизан резултатом 103:95, у тренутку када је тим Партизана тек довео Жељка Обрадовића. Црно-бели су тада важили за фаворите за освајање целог такмичења и повратнике у Евролигу.

Међутим, борбени менталитет који је Алимпијевић пренео на Ендруа Ендруза, Дерека Нидама, Онуралпа Битима, Џона Холанда и остале био је кључни фактор за непојмљив успех. Не само то, у наредна два гостовања елиминисали су Цедевиту Олимпију (85:83) и шпанског представника Андору (85:68). "Пепељугиној причи" дошао је крај у финалу, где је Виртус сигурно славио победу од 80:67. Спектакуларан подухват Алимпијевића награђен је признањем тренера сезоне у Еврокупу. У домаћем првенству два пута је стигао до прве рунде плеј-офа.

Следи позив из провинције у кошаркашку престоницу Турске. Великан Бешикташ га унајмљује 2023. године.

Фенербахче и Анадолу Ефес су далеко испред, али Бешикташ и Галатасарај чине преостала два јака тима истанбулског квартета. Душан успева од прве сезоне да наметне Бешикташ не само као трећи тим у Истанбулу већ и једног од најјачих у целој земљи. Изградио је фантастичан однос са фанатичним навијачима, а на том таласу екипа је стигла до полуфинала Еврокупа, где их је елиминисао француски Бург са 2:1 у серији. Потом су заузели треће место на табели турске Суперлиге и стигли до полуфинала домаћег плеј-офа, где су поражени од Фенербахчеа са 3:0. 

Претходне сезоне отишао је корак даље на домаћем терену, елиминисавши Анадолу Ефес са 3:2 у полуфиналу плеј-офа. Међутим, нису могли да се супротставе Фенербахчеу на путу ка триплети, изгубили су и у финалу националног купа (104:81) и у финалној серији Суперлиге Турске (4:1). Уз све већа улагања, Алимпијевић граби све амбициозније циљеве на домаћој и европској сцени.

Иако је рано започео тренерску каријеру, није био "вундеркинд". Упорност, рад, усавршавање и енергија довели су га до тога да са 39 година води екипу са амбицијама за трофеје у Турској и Еврокупу. Сада ће имати нову обавезу – вођење српске репрезентације, што је сан сваког стручњака на овим просторима. Без обзира на резултате, сигурно ће унети нову енергију и савременији приступ, што му је природно јер је свој статус стекао тешким радом и муком.