Наука у селу Башта без зеља

Да пољопривреда није фабрика под отвореним небом људи су доказали у 17 веку када је у Европи направљен први стакленик.

У немачком граду Хајделбергу саграђен је стакленик у облику амбара како би, на дворовима, током зиме уживали у агрумима. Од тада пољопривреда је напредовала крупним корацима па је данас биљке могуће гајити и у башти без земље.

У циљу повећања приноса и смањења болести које изазивају штеточине из земљишта, све више се примењују супстрати као што је камена вуна, љуска кокосовог ораха и тресет. Воду и хранљиве материје у оптималном односу биљка добија преко система кап по кап. Хидропонска производња не захтева поштовање плодореда а у току године омогућава више циклуса гајења.
Гледаоци ће моћи да виде како изгледају најсавременији стакленици у Србији. А одговор на питање да ли парадајз који уберете у стакленику може бити квалитетан као и онај из баште на отвореном питали смо у лабораторију на Хемијском факултету где се врше анализе хране.
Какав је парадајз који се гаји у комори без сунчевих зрака са хладним светлом одређене таласне дужине и да ли је његова врхунска биолошка вредност довољна да освоји пробирљиве потрошаче видећете у емисији "Башта без земље".

Уредница емисије Александра Шарковић

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се