уторак, 10. нов 2020, 22:18
Великани-Никола Пашић
У раној младости био је један од следбеника идеја Светозара Марковића. После угушења Тимочке буне 1883, из главног одбора Радикалне странке успео је да се спасе само Никола Пашић. Уточиште је потражио у суседној Бугарској.
По повратку из емиграције 1899. биће бурно дочекан од одушевљеног народа и убрзо добити високу државничку функцију. Као председник владе и вођа радикала, изгубио је наду да ће се остварити његов идеал о "федералном решењу македонског питања".
Србија би морала да се бори за црквени и територијални утицај не само против Бугара и Грка, него и против Турака и Албанаца. Када су савезници предали Србији ултиматум о уступању целе источне Македоније Бугарској, изјавио је да би за Србију било боље да „подлегне непријатељу часно, него да, уступањем својих територија, стварно учини самоубиство". Помогао је краљевима Александру и Петру да униште војну контраобавештајну службу Уједињење или смрт, познатију као „Црна рука". Та организација настојала је да, после Првог светског рата, националисте у Хрватској онемогући да створе усташки покрет.
Кад је Црна рука нестала, Пашић више није био битан по краља Александра. Сменио га је и поверио му да буде шеф делегације Краљевине СХС на Мировној конференцији у Версају. Поднео је оставку, када му је син Раде оптужен за корупцију. Осиљени владар извикао се на остарелог и болесног Пашића, што је индиректно проузроковало и његову смрт.
Уредник и сценариста Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.
Коментари