Čitaj mi!

Zelenski i "duh Ukrajine" osoba godine magazina "Tajm"; Putin: Rusija će svoje interese braniti svim sredstvima

Rat u Ukrajini – 287. dan. Međusobne optužbe Kijeva i Moskve za granatiranja Zaporožja. Magazin "Tajm" je za osobu godine proglasio ukrajinskog predsednika Zelenskog i "duh Ukrajine". Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da će Rusija svoje interese braniti svim raspoloživim sredstvima. UN: Od početka rata poginulo više od 17.000 civila. Varšava saopštava da će nemački raketni sistem "patriot" biti postavljen na teritoriji Poljske, pošto je Berlin odbio da ga pošalje Kijevu.

Ukrenergo: Ruske snage ispalile više od 1.000 raketa na elektromrežu Ukrajine

Ruske snage su do sada ispalile više od 1.000 raketa i artiljerijskih projektila na objekte elektro mreže Ukrajine i nastavljaju sa napadima nanoseći veliku štetu, prenela je danas agencija Interfaks Ukrajina reči Volodimira Kudrickog, izvršnog direktora elektro-energetske kompanije Ukrenergo. 

Na sastanku koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) tražila su se rešenja za nabavku složene opreme potrebne za popravke elektro mreže u Ukrajini, prenosi Rojters.

U osam talasa ruskih vazdušnih udara na kritične objekte elektro-energetske infrastrukture ozbiljno je oštećena elektro mreža što je rezultiralo hitnim, masovnim isključenjima struje širom zemlje.

"Ovi napadi predstavljaju najveći udar na neku elektro mrežu u istoriji. Više od 1.000 raketa i granata palo je na elektro-energetske objekte i dalekovode, uključujući trafostanice", rekao je Kudricki i objasnio da sistem i dalje radi, integrisan je i nije ni onesposobljen, ni isključen.

Kompanija Ukrenergo je prošle nedelje saopštila da je obezbeđeno 300 miliona evra iz kredita EBRD za obnavljanje elektro-energetske infrastrukture, oštećene u ruskim napadima.

(Tanjug, Rojters
Opširnije Kraće

Evropska komisija predložila uvođenje devetog paketa sankcija Rusiji

Evropska komisija predložila je danas uvođenje devetog paketa sankcija Rusiji i proširivanje liste sankcionisanih osoba i pravnih lica za još 200 subjekata.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objasnila je da EU predlaže uvođenje sankcija za još tri ruske banke i uvođenje novih mera kontrole i ograničenja izvoza, posebno robe za dvostruku upotrebu (vojnu i civilnu) uključujući ključne hemikalije, nervne agense, elektroniku i IT komponente, preneo je Rojters.

(Reuters
Opširnije Kraće

Putin: Rusija će svoje interese braniti svim raspoloživim sredstvima

Presednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će se Moskva truditi da odbrani svoje interese "svim raspoloživim sredstvima", preneo je Rojters.

Putin je ovo izjavio tokom sednice ruskog Saveta za ljudska prava koja je prenošena direktno na televiziji, rekavši da je Zapad tretirao Rusiju kao državu "druge klase" koja nema pravo na svoje postojanje.

Poručio je da ruski Savet za ljudska prava može da bude važno međunarodno mesto za zaštitu ljudskih prava.

"Smatram da naš državni savet kao institucija već radi sa brojnim civilnim organizacijama u Rusiji, ali i inostranstvu i može da postane važno međunarodno mesto na kojem se može razgovarati o pitanjima ljudskih prava i zaštite u modernom svetu", istakao je Putin, preneo je Tas.

On je dodao da se "doktrina ljudskih prava globalno koristi da se uništi suverenitet država i podrži dominacija Zapada".

"Vidimo da se ta doktrina koristi da se uništi suverenitet država, da se opravda zapadna politička, finansijska, ekonomska i ideološka dominacija", istakao je Putin.

Osim toga, Putin je naveo da Rusija nije imala drugog izbora nego da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu.

Putin je naveo da raste rizik od nuklearnog rata, ali da Moskva drži konce u svojim rukama, preneo je Rojters.

On je dodao i da Rusija gleda na svoj nuklearni arsenal isključivo kao na defanzivni instrument odvraćanja.

Putin je poručio da bi Rusija branila svoju teritoriju i njene saveznike "svim raspoloživim sredstvima", dodaući da je Vašington, a ne Moskva, postavio "taktičko" nuklearno oružje u drugim zemljama.

On je istakao i da bi ruska vojska mogla dugo da se bori u Ukrajini, ali da u ovom trenutku ne vidi potrebu da mobiliše dodatne vojnike.

"Što se tiče trajanja specijalne vojne operacije, pa, naravno, ovo može biti dug proces", rekao je Putin.

Govoreći o mobilizaciji, ruski predsednik je saopštio da se od 300.000 mobilisanih, u zoni specijalne vojne operaciji nalazi 150.000 ljudi, a da 77.000 njih direktno učestvuje u borbenim dejstvima.

Ponovio je i stav da Rusija nije imala izbora osim da vojno interveniše u Ukrajini, rekavši da su tamo "prozapadni revolucionari započeli rat tamo 2014. godine, kada je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič svrgnut posle višenedeljnih uličnih protesta". 

(Reuters, Tanjug/Tas
Opširnije Kraće

Kuleba: Pisma-bombe stizale sa iste adrese u Nemačkoj

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je 31 "sumnjivi paket" poslat ukrajinskim ambasadama i konzulatima u 15 zemalja u, kako je Kijev opisao kao "kampanju terora i zastrašivanja".

Prošle nedelje, Ukrajina je saopštila da su njene ambasade i konsultanti širom Evrope primili "krvave" pakete, od kojih su neki sadržavali životinjske oči, uključujući i njenu ambasadu u Madridu, koja je takođe primila pismo-bombu.

Ukrajinske ambasade i konzulati funkcionišu "u režimu pojačanih mera bezbednosti" jer "pretnje našim diplomatama i dalje dolaze", rekao je Kuleba.

Prema Kulebinim rečima, na svim kovertama je "navedena ista adresa pošiljaoca – Teslin salon u nemačkom gradu Sindelfingen". Dodao je da su paketi stizali iz pošta koje nisu bile opremljene video-nadzorom.

Prema njegovim rečima, paketi došli od napadača koji su preduzeli mere da ne ostave tragove svoje DNK, dodajući da to "ukazuje na profesionalni nivo te akcije".

Službenik ukrajinske ambasade u Madridu povređen je prošle srede od pisma-bombe koje je upućeno ukrajinskom ambasadoru u Španiji.

Još četiri bombe pisma poslate su na adrese u Španiji, uključujući španskom proizvođaču oružja koji je proizvodio rakete donirane Ukrajini, kao i španskom premijeru Pedru Sančezu i američkoj ambasadi u Madridu.

(theguardian.com)

Opširnije Kraće

Zelenski i "duh Ukrajine" osoba godine magazina "Tajm"

Ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i „duh Ukrajine" američki magazin Tajm proglasio je za osobu 2022.
Opširnije Kraće

Varšava: Patriot će ipak biti postavljen na teritoriji Poljske

Poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak saopštio je da će nemački sistem protivvazduhoplovne odbrane "patriot" biti postavljen na teritoriji Poljske, nakon što je Berlin odbio da taj sistem pošalje Ukrajini.

"Razočaran sam jer smo, posle razgovora sa Ministarstvom odbrane Nemačke, morali da odustanemo od podrške Ukrajini. Raspoređivanje sistema Patriot u zapadnoj Ukrajini povećalo bi bezbednost i Poljaka i Ukrajinaca", napisao je Blaščak na Tviteru.

Nemačka je prošlog meseca ponudila Poljskoj PVO sistem "patriot" kako bi pomogla da se se obezbedi njen vazdušni prostor nakon što se zalutala ukrajinska raketa srušila na teritoriju Poljske kada su dve osobe poginule, preneo je Rojters.

Poljski ministar odbrane je kasnije zatražio od Nemačke da se pošiljka preusmeri u Ukrajinu.

(Reuters)

Opširnije Kraće

UN: Od početka rata poginulo više od 17.000 civila

Zamenik generalnog sekretara UN-a za humanitarna pitanja i koordinator za slanje pomoći Martin Grifits kaže da je više od 17.000 civila, među kojima preko 400 dece, poginulo u Ukrajini od početka rata.

Prenoseći podatke Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava, Grifits je rekao da su od 24. februara, početka napada Rusije na Ukrajinu, ubijena 17.023 civila, uključujući 419 dece, preneo je Tas.

"Znamo da je stvarni broj žrtava daleko veći", istakao je Grifits.

Kako je naveo, Svetska zdravstvena organizacija prijavila najmanje 715 napada na zdravstveni sistem Ukrajine precizirajući da je u pitanju 630 napada na zdravstvene objekte i 61 na osoblje.

Prema njegovim rečima, više od 14 miliona Ukrajinaca je bilo prinuđeno da napusti svoje domove, među njima 6,5 miliona je interno raseljeno a više od 7,8 miliona su izbeglice širom Evrope.

(Tanjug/Tas)

Opširnije Kraće

Kremlj: Više opcija se razmatraju u vezi sa ograničenjem cene nafte

Rusija procenjuje različite opcije u vezi sa tim kako da odgovori na ograničenja cene nafte, prenose RIA Novosti pozivajući se na portparola Kremlja Dmitrija Peskova.

Granica od 60 dolara po barelu za naftu koja se prevozi morem koju su postavile zemlje G7, Evropska unija i Australija stupila je na snagu u ponedeljak dok pokušavaju da ograniče sposobnost Rusije da finansira svoju vojnu operaciju u Ukrajini.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Kongres SAD se saglasio sa predlogom zakona kojim se odobrava dodatna vojna pomoć Ukrajini

Američki kongres usvojio je predlog Zakona o nacionalnoj odbrambenoj politici za 2023. godinu, ukupne vrednosti od 858 milijardi dolara, na osnovu koga bi u Ukrajina sledeće godine trebalo da dobije novi paket bezbednosne pomoći u iznosu od najmanje 800 miliona dolara.

Tajvan bi u narednih pet godina trebalo da dobije deset milijardi dolara, prenosi Rojters.

Nacrt zakona predviđa 45 milijardi dolara više za odbranu nego što predsednik SAD Džo Bajden traži. Kao razloge za to navode se efekti globalne inflacije i kako bi se pružila dodatna bezbednosna pomoć Ukrajini.

Više sredstava biće izdvojeno i za razvoj hipersoničnog oružja i kupovinu postojećih sistema naoružanja, uključujući borbene avione F-35 kompanije "Lokid Martin" i brodove kompanije "Dženeral dajnamiks".

Očekuje se da će Predlog zakona ovog meseca proći Senat i Predstavnički dom, nakon čega će biti poslat Bajdenu na potpisivanje kako bi formalno bio usvojen.

(Reuters)

Opširnije Kraće

Nastavljaju se borbe u Ukrajini. Kijev optužuje Moskvu za raketne napad na predgrađe Zaporožja. Rusija s druge strane optužuje Ukrajince da gađaju nukelarku u Zaporožju. Tvrdi i da su ukrajinske snage potisnute iz dela Donjecka.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je istakao da ruske oružane snage sprovode masovne napade na ukrajinska preduzeća odbrambene industrije, sistem vojnog upravljanja i druge objekte preciznim oružjem dugog dometa.

Ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da se ruske zalihe raketa približavaju kraju. Rusija sa druge strane tvrdi da protivniku nanose velike gubitke u ljudstvu i vojnoj tehnici u oblastima Luganska i Donjecka.

Šojgu precizira da je u novembru, ukrajinska vojska izgubila više od 8.300 vojnika, pet aviona i 10 helikoptera.

Za to vreme predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski posetio je vojnike u blizini fronta u Donbasu i Slavjansk, u blizini Bahmuta, a ukrajinske vlasti zatražile su obustavljanje hirurških intervencija koje nisu hitne. 

Tokom jučerašnjeg dana izvršena je i nova razmena zatvorenika između Ukrajine i Rusije. Ukrajinske ambasade u Rumuniji i Danskoj dobile su "krvave pakete", a Mađarska je stavila veto na novi paket pomoći Ukrajini.