Čitaj mi!

Rusija raskinula niz sporazuma sa Savetom Evrope; Snažne eksplozije u Nikolajevu

Sto dvadeset deveti dan rata u Ukrajini. Snažne eksplozije potresle su rano jutros ukrajinski grad Nikolajev, saopštio je gradonačelnik Oleksandar Senkevič. Nastavljaju se borbe za Lisičansk kao i ekonomski rat Rusije i Zapada. Sjedinjene Američke Države saopštile su da će Ukrajini uputiti novu vojnu pomoć vrednu 820 miliona dolara.

Rusija prekinula učešće u sporazumima u okviru Saveta Evrope

Ruski premijer Mihail Mišustin potpisao je danas ukaz o prekidu učešća Rusije u nizu sporazuma u okviru Saveta Evrope, navodi se u dokumentu koji je objavio zvanični ruski veb-portal specijalizovan za informacije iz oblasti zakonodavstva.

Počev od 16. marta 2022. godine, Rusija će se povući iz Grupe za međunarodnu saradnju u vezi sa drogama i bolestima zavisnosti Saveta Evrope (Grupa Pompidu), delimičnog sporazuma Saveta Evrope iz 1990. godine o osnivanju Evropske komisije za demokratiju kroz pravo, otvorenog delimičnog sporazuma o saradnji u prevenciji, zaštiti i organizovanju pomoći u velikim prirodnim i tehnološkim katastrofama, Proširenog delimičnog sporazuma o sportu, Proširenog delimičnog sporazuma o kulturnim putevima i iz Opservatorije za nastavu istorije u Evropi, navodi se u ukazu, prenosi Tas.

Rusija više neće učestvovati ni u radu Fonda za kulturnu podršku Saveta Evrope (Eurimages) i Evropske audiovizuelne opservatorije.

Rusija je pristupila Savetu Evrope pre 26 godina.

Ruski delegati su od 1996. učestvovali u pet glavnih formata saradnje: međuvladinoj (Komitet ministara Saveta Evrope, CMCE), međuparlamentarnoj (Parlamentarna skupština Saveta Evrope, PACE), međuregionalnoj (Kongres lokalnih i Regionalne vlasti), sudskoj (Evropski sud za ljudska prava) i nevladinoj (Konferencija međunarodnih organizacija Saveta Evrope), a 15. marta ove godine Rusija je započela proces istupanja iz Saveta Evrope, navodi Tas.

(Tanjug, Tas)

Opširnije Kraće

Lukašenko: Belorusija ne želi rat sa Ukrajinom, Kijev nas provocira

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da je Ukrajina pokušala da izvrši napad na vojne objekte u Belorusiji pre tri dana, ali da su svi projektili bili presretnuti, prenela je beloruska agencija Belta, a prenosi Rojters.

"Provociraju nas. Moram da kažem: pre tri dana, nešto više, pokušali su da udare na vojne ciljeve na teritoriji Belorusije sa teritorije Ukrajine", rekao je Lukašenko na svečanom sastanku uoči Dana nezavisnosti Belorusije, prenela je agencija RIA Novosti. 

Lukašenko je poručio i da "Belorusija ne želi rat sa Ukrajinom".  

(Reuters
Opširnije Kraće

Lokalne vlasti: Ukrajinske snage u Lisičansku izgubile borbenu sposobnost

Predstavnik milicije Luganske oblasti, koja je proglasila nezavisnost, Andrej Maročko izjavio je da su ukrajinske snage u Lisičansku, gradu na istoku Ukrajine, izgubile borbenu sposobnost i kontrolu.

Maročko je za RIA Novosti rekao da u Lisičansku i dalje postoje lokalni centri otpora ukrajinskih snaga, ali da su oni beznačajni.

Agencija navodi da sa izuzetkom Lisičanska, na teritoriji Luganske oblasti gotovo da nema pripadnika Oružanih snaga Ukrajine.

Prethodno je lider ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov objavio da su ruske snage i pripadnici lokalne milicije ušli u centar Lisičanska, grada na istoku Ukrajine oko koga su proteklih dana vođene žestoke borbe.

(RIA Novosti)

Opširnije Kraće

Moskva: Ruske snage uništile punktove ukrajinske vojske u Donbasu i Nikolajevskoj oblasti

Ruske snage uništile su pet punktova ukrajinske vojske u Donbasu i Nikolajevskoj regiji sa oružjem visoke preciznosti, a pogodile su i tri skladišta u Zaporoškoj oblasti, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, preneo je Rojters.

Saopšteno je da su ruske vazduhoplovne snage pogodile ukrajinske baze oružja i opreme u fabrici traktora u Harkovu.

(Reuters
Opširnije Kraće

Kijev slavi, Moskva negoduje – Unesko uvrstio ukrajinski boršč na listu kulturnog nasleđa

Ukrajina je pobedila u dugogodišnjem kulinarskom sporu sa Rusijom, pošto je ukrajinski boršč – specifična crvena supa od povrća – stavljen na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa kojem je potrebna hitna zaštita.

Unesko je saopštio da je ukrajinskoj supi potrebna hitna zaštita zbog rizika koji napad Rusije predstavlja za status boršča kao elementa ukrajinske kulturne baštine.

Spor oko boršča javno je eskalirao 2019. godine, kada je ukrajinski kuvar Jevgen Klopotenko, uznemiren zbog brojnih restorana širom sveta koji boršč nazivaju ruskom supom, pokrenuo kampanju da Unesko zvanično prizna vezu Ukrajine sa ovim jelom.

Opširnije Kraće

Rogozin o strategiji NATO-a: Vukovi zbacili ovčije kože

Generalni direktor "Roskosmosa" Dmitrij Rogozin smatra da je NATO Rusiju označio kao glavnu pretnju zato što mu je potrebno da obezbedi jedinstvo članica Alijanse.

"Sada je, konačno, Rusija označena kao direktni, neposredni, ako ne neprijatelj, onda pretnja, iako na njihovom jeziku to znači neprijatelj", rekao je Rogozin za TV Rusija 24, prenose RIA Novosti.

Prema njegovoj oceni, to omogućava NATO-u da još jednom primorava, kako je naveo, "stado" da bude jedinstveno.

"Ja bih to ovako okarakterisao – vukovi su zbacili ovčije kože i spalili ih, simbolično", rekao je Rogozin.

Lideri NATO-a usvojili su na samitu u Madridu novi strateški koncept Alijanse do 2030. godine, u kojem je Rusija prepoznata kao "najznačajnija i najdirektnija pretnja bezbednosti". 

(RIA Novosti)

Opširnije Kraće

Gradonačelnik: U granatiranju Slavjanska poginule četiri osobe

Gradonačelnik Slavjanska Vadim Ljah saopštio je jutros da su u jučerašnjem bombardovanju tog grada na istoku Ukrajine kasetnim bombama poginule četiri osobe, a sedam povređeno.

Ljah je na Fejsbuku napisao da je najveći broj poginulih i ranjenih u napadu ruskih snaga bio na ulici i apelovao na građane da ne izlaze bez potrebe.

(Interfaks Ukrajina)

Opširnije Kraće

Ukrajina: Ponovo uspostavljena veza sa nuklearkom Zaporožje

Ukrajinski operater nuklearne elektrane saopštio je da je ponovo uspostavio vezu sa sistemima za nadzor u nuklearnoj elektrani Zaporožje, najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani, koju su zauzele ruske snage.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da želi hitno da izvrši inspekciju elektrane na jugu Ukrajine, ali ukrajinske vlasti se protive svakoj takvoj poseti dok je ona pod kontrolom ruskih snaga.

Ukrajinska državna agencija "Energoatom" saopštila je na svom Telegram kanalu da je uspostavila vezu sopstvenim naporima.

Veza je, kako je navedeno, izgubljena jer su ruske trupe presekle veze svih ukrajinskih mobilnih operatera "Energodaru", uključujući Vodafon, sa kojim IAEA ima ugovor za prenos podataka.

(Tanjug)

Opširnije Kraće

Snažne eksplozije čuju se u Nikolajevu

Snažne eksplozije potresle su rano jutros ukrajinski grad Nikolajev, saopštio je gradonačelnik Oleksandar Senkevič.

Sirene za vazdušni napad oglasile su se pre eksplozija širom Mikolajevske oblasti, koji se graniči sa ukrajinskom lukom Odesom, navodi Rojters.

"U gradu su snažne eksplozije! Ostanite u skloništima!" napisao je na Telegramu gradonačelnik Nikolajeva.

Još nije poznato šta je uzrok ovih eksplozija, prenosi Rojters.

(Rojters)

Opširnije Kraće

SAD šalju novu vojnu pomoć Ukrajini vrednu 820 miliona dolara

Sjedinjene Američke Države saopštile su da će Ukrajini uputiti novu vojnu pomoć vrednu 820 miliona dolara.

Pomoć, kako je saopštio Pentagon, uključuje raketne sisteme zemlja-vazduh i protivartiljerijske radare kako bi ukrajinske snage mogle da odgovore na ruske napade.

Pentagon je najavio i da će Ukrajini poslati 150.000 komada artiljerijske municije kalibra 155 milimetara, prenosi AP.

Ovo je 14. paket vojnog naoružanja i opreme koji Pentagon šalje Ukrajini od avgusta 2021. godine. Ukupno, SAD su poslale Ukrajini pomoć u naoružanju i vojnoj obuci u vrednosti od 8,8 milijardi dolara.

(Tanjug) 

Opširnije Kraće

Raste broj poginulih u napadu na devetospratnu stambenu zgradu i odmaralište u blizini crnomorske luke Odese. Među dvadesetoro poginulih je i dete, a u toku je potraga za preživelima.

Kremlj odbacuje optužbe da je ruska vojska gađala zgrade u okolini Odese.

Ukrajinska vojska nastavlja da granatira područje Donjecka. Najveće borbe vode se oko Slavjanska, Bahmuta, Harkova i Lisičanska. U tom gradu ostalo je desetak hiljada civila.

Ukrajinske snage očajnički se bore da zadrže grad, iako je u potpunom okruženju proruskih i čečenskih trupa. Nakon zauzimanja Lisičanska, Rusi pripremaju ofanzivu na Seversk.

Još dvojica Britanaca terete se da su se kao plaćenici borili na strani Kijeva na istoku Ukrajine. Dilan Hili i Endru Hil optuženi su za "najamničke aktivnosti" na teritoriji koju kontrolišu proruske snage u Donjeckoj oblasti.

Sud te oblasti, koja je proglasila nezavisnost, osudio je 9. juna na smrt dvojicu Britanca i jednog državljanina Maroka – Ejdena Aslina, Šona Pinera i Saduna Bragima. Oni su se predali u Marijupolju sredinom aprila.

I dok se borbe nastavljaju, u Kijevu je potpisana Deklaracija o namerama Ukrajine da uđe u Evropsku uniju. U obraćanju poslanicima, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Ukrajinu da ubrza reforme u oblasti borbe protiv korupcije.

Nastavlja se i ekonomski rat Rusije i Zapada. Dok Brisel sprema nove sankcije na rusko zlato, Vladimir Putin uzvraća udarac u energetici.

Potpisao je dekret o preuzimanju potpune kontrole nad gasno-naftnim projektom "Sahalin 2" na dalekom istoku Rusije, što je, prema oceni zapadnih medija, potez koji može da izbaci iz igre kompaniju "Šel" i japanske investitore.