Otkrivene tajne Devojke sa bisernom minđušom, bez odgovora samo jedno pitanje

Veliki istraživački projekat u Holandiji otkrio je nove tajne jedne od najpoznatijih slika na svetu, ali je najintrigantnije pitanje ostalo bez odgovora - ko je bila Vermerova devojka sa bisernom minđušom.

Istraživači u galeriji Maurichejs u Hagu otkrili su u utorak rezultate opsežnih istraživanja čuvene Vermerove slike "Devojka sa bisernom minđušom", za koju se veruje da da je nastala 1665. godine.

Holandski istraživači su zapanjeni otkrićem nežnih trepavica na devojčinom licu, nevidljivih golim okom i izbledele zelene zavese iza nje.

Stekli su i nove uvide u to kako je Vermer naslikao svoje čuveno delo, koje izmene je pravio u toku nastajanja slike i koje nijanse je koristio, uključujući i belu boju za minnđušu, za koju se ispostavilo da potiče iz Engleske.

Ipak, najveća misterija još uvek traje i to je dobra stvar, smatra predvodnica istraživačkog proekta "Devojka u centru pažnje" Ebi Vandiver.

"Pronašli smo toliko toga o Vermerovim materijalima i tehnikama, ali još uvek ništa ne znamo o devojci. Dobro je da neke misterije ostanu i da svi mogu da nagađaju i tumače. To ljudima omogućava da imaju svoju interpretaciju devojke i na jedinstven način dožive susret sa njenim očima", rekla je Vandiver.

Dokaz da je devojka stvarno postojala

Nerešena misterija o identitetu naslikane devojke podstiče ljude da se vraćaju u galeriju, a sliku čini zauvek uzbudljivom i svežom.

Objasnila je da su dva najveća otkrića pronalazak devojčinih trepavica i činjenica da je Vermer naslikao i zelenu zavesu koja postepeno bledi, pre nego praznu tamnu pozadinu.

Mnogi su do sada smatrali da devojka nema trepavice jer je je Vermer slikao idealizovano ili apstraktno lice. Sličan argument je važio i za neuobličenu pozadinu.

Oba otkrića stavljaju devojku u određeni kontekst i približavaju je posmatračima. Dokazuju da je Verner pažljivo posmatrao i slikao stvarnu osobu u realnom prostoru.

Nagađanja o tome ko je devojka, sa svojim zagonetnim izrazom lica, velikim očima, neobičnim plavim turbanom i ogromnom bisernom minđušom ostaju deo zabave.

Spisateljica Trejsi Ševalije u svojoj knjizi "Devojka sa bisernom minđušom", prema kojoj je snimljen i poznati film, zamišlja devojku kao sluškinju u Vermerovoj kući koju je čuveni umetnik nagovorio da mu tajno pozira.

Neki izvori tvrde da je u pitanju Vermerova najstarija ćerka Marija. Kako je i sama bila slikarka, jedan deo stručnjaka smatra da je bila autorka velikog broja očevih slika.

Boja dragocenija od zlata 

Istraživači su dosta toga saznali i o slikarskoj tehnici Vermera, koji je sliku komponovao u različitim nijansama crne i braon, pre nego što je dodao druge boje, sistematično stvarajući sliku od pozadine ka prvom planu.

Sam biser stvara iluziju da nema okvir, a ni kukicu na kojoj visi, pa izgleda kao da lebdi.

Uočili su i promene koje je Vermer pravio slikajući, uključujući promenu položaja uha, marame i zadnjeg dela vrata.

Istraživači su uspeli i da preciziraju odakle dolaze sirovine koje je Vermer koristio za boje. Slikar bi ih kupovao u svom rodnom Delftu, ali ruda za njegovu belu dolazi iz Engleske.

Crvena je napravljena od insekata koji žive na kaktusima u Meksiku. Plava za maramu potiče od poludragog kamena lapis lazuli iz današnjeg Avganistana i iznenađujuće je koliko ju je slikar koristio, pošto je u 17. veku verovatno bila dragocenija od zlata.

Devojka još nije otkrila tajnu svog identiteta, ali moramo je malo bolje upoznati. Ovo nije krajnja tačka našeg istraživanja, zaključila je upravnica galerije Martin Goselink.