Civilno društvo kao kontrolor vlasti

U Srbiji se moraju uspostaviti pouzdani mehanizmi za prepoznavanje interesa građana, rekao je ministar pravde Nikola Selaković na konferenciji "Uključi se - kakvo civilno društvo želiš". Model razvoja civilnog društva u Srbiji uzeće najbolja iskustva iz hrvatskog i crnogorskog modela, kaže šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević.

Uloga civilnog društva kao kontrolora vlasti i podstrekača demokratskih procesa je prioritet strategije održivog razvoja civilnog sektora sa čijom se izradom počinje, poručeno je na konferenciji "Uključi se - kakvo civilno društvo želiš". Cilj je da civilno društvo dobije ulogu kakvu ima u razvijenim demokratijama.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković je, otvarajući konferenciju koju je uz podršku EU organizovala vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim sektorom, istakao da se u Srbiji moraju uspostaviti pouzdani mehanizmi za prepoznavanje interesa građana. Jedan od najpouzdanijih mehanizama je stalno unapređenje okruženja za razvoj civilnog društva i njegovo uključivanje u društvene procese.

Prema njegovim rečima, neophodan je strateški pristup ovom problemu, tako da je izrada strategije idealna prilika da se dosadašnji primeri dobre prakse podignu na nivo opšteg cilja, ali i da se otklone problemi u saradnji civilnog sektora i države iz prošlosti.

"Potrebno je uspostaviti princip potpune transparentnosti u radu institucija i radu civilnog društva, a to, između ostalog, znači i transparentnost finansiranja. Tako se obezbeđuje da organizacije civilnog društva ostvaruju originalnu funkciju na način koji garantuje ostvarivanje interesa građana i potpunu nezavisnost od političkih interesa", rekao je Selaković.

Osvrćući se na rad svog resora i načine na koje civilno društvo može da mu doprinese, Selaković je podsetio da je civilni sektor bio pozvan da se uključi u pripremu bilateralnog skrininga u poglavlju 23 pregovora sa EU, koje je posvećeno osnovnim i ljudskim pravima, kao i da je aktivni i dragocen učesnik procesa borbe protiv korupcije.

Miščević: Važnost strateškog planiranja

Šefica srpskog pregovaračkog tima u pristupnim pregovorima sa EU Tanja Miščević istakla je da je strategija koja bi se bavila civilnim društvom neophodna zato što mora prestati praksa da se razmišlja od danas do sutra, jer upravo pregovori sa EU pokazuju važnost strateškog planiranja na duži rok.

Miščevićeva je objasnila da se, na ovom polju, kao i u slučaju drugih strategija, strateško planiranje mora zasnivati na jasnom vremenskom okviru i mehanizmima za praćenje primene postavljenih ciljeva.

"Pregovori su podjednako veliki izazov i za državu i za civilno društvo, jer i jedni i drugi grade sistem koji nam je neophodan za funkcionisanje. U slučaju civilnog društva to znači uspostavljanje jasne funkcije kontrolora koji ima uticaj na rad vlade i jeste čuvar i pokretač reformi", rekla je Miščevićeva.

Prema njenim rečima, model razvoja civilnog društva u Srbiji uzeće najbolja iskustva iz hrvatskog i crnogorskog modela, ali će zadržati neke bitne osobenosti.

"Civilno društvo imaće veliku odgovornost u procesu evrointegracija i zato se ova tema neće završiti jednom konferencijom i nastavljamo da pozivamo NVO, institute, univerzitete, sindikate da razgovaramo o svemu što nas u tom poslu čeka, a čeka nas mnogo", poručila je Miščević.

Nekoliko stotina učesnika konferencije pozdravila je, kao domaćin, i direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Ivana Ćirković, koja je istakla da se u Srbiji prvi put pravi sveobuhvatna strategija održivog razvoja kojom će se definisati srednjoročna politika za podršku razvoju civilnog društva.

Ona je objasnila da se taj proces odvija uz podršku EU i SAD, i da će sadržati i jasne indikatore za praćenje napretka koji su razvile organizacije civilnog društva u regionu.

Danas otvorena nacionalna konferencija je početak konsultativnog procesa za izradu nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, nakon kojeg će Vlada Srbije usvojiti taj dokument do kraja 2014. godine.

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 20. feb 2014, 16:12) - anonymous [neregistrovani]

odgovor

ko kontrolise NVO = ko kontrolise gradjane? imali smo proteklih decenija previse kontrolora gradjana (fasizam, komunizam, primitivizam...), pa se to pokazalo kao i u celom svetu totalnim fljaskom. sada je vreme da gradjani, kao OSNOVA civilnog drustva u 21. veku, kontrolisu upravo one organe koji su srbiju upropasili vrlo uspesno. zapravo, ne samo srbiju nego i celu planetu.

(četvrtak, 20. feb 2014, 16:07) - anonymous [neregistrovani]

Razvoj cicilnog drustva

Ovaj zadatak je dobijen od EU sto znaci da mi do sada nismo bili civilizovano drustvo kako su bar oni smatrali.Za 20 godina evropejstva nisam ni po cemu video da su civilizovaniji od nas 

(četvrtak, 20. feb 2014, 15:43) - anonymous [neregistrovani]

A ko kontrolise NVO?

Ako su nevladine organizacije (NVO) kontrolor vlasti, ko kontrolise NVO? Hmm. Zanimljivo pitanje bez odgovora.